Šta može grupica dokonih ljudi sa interneta da uradi na berzi?

U januaru 2021. godine desila se jedna od najzanimljivih scena u modernoj istoriji berze. Mediji su vrlo brzo pokupili priču koja se širila društvenim mrežama i ubrzo je o tome govorio čitav svet.

Sve je počelo od grupe trgovaca amatera na Reddit-u koji su sebe nazvali WallStreetBets. Ovi momci, uglavnom mladi milenijalci, bili su umorni od gledanja kako velike firme sa Volstrita zarađuju sav novac dok su se oni borili da sastave kraj s krajem. Veliki igrači su najveći novac pravili tako što su često „shortovali“ akcije nekih kompanija na berzi, onih kojima posao nije išao sjajno.

Šta znači „short“ akcija?

„Short“ akcije znači kladiti se protiv nje tako što ćete pozajmiti akcije od nekog drugog i prodati ih na otvorenom tržištu, uz očekivanje da će cena akcija pasti. Ako akcija zaista padne u ceni, prodavac može otkupiti akcije po nižoj ceni i tu razliku ubaciti kao profit. Međutim, ako cena akcija poraste, prodavac će biti primoran da otkupi akcije po višoj ceni, što bi rezultiralo gubicima. Ovo često koriste institucionalni investitori, kao što su hedž fondovi, sa idejom da zarade novac kada veruju da su akcije kompanije precenjene. To može biti rizična strategija, jer uključuje pozajmljivanje akcija i klađenje protiv tržišta, što može biti nepredvidivo. Pored toga neki ljudi na to gledaju kao na oblik tržišne manipulacije ili špekulacije koje mogu naštetiti kompanijama i investitorima.

Šta su onda uradili WallStreetBets?

Videli su priliku i konkretno se fokusirali na kompaniju za prodaju igara, GameStop, koja je bila u finansijskim teškoćama već godinama.

WallStreetBets ekipa je videla da su veliki hedž fondovi „shortovali“ GameStop za više od 100% dostupnih akcija. Drugim rečima, oni su pozajmili više akcija nego što je stvarno postojalo. Ovo je bio rizičan potez hedž fondova i WallStreetBets je namirisao krv. Kupili su velike količine akcija. Ovo bi prouzrokovalo da prodavci koji su „shortovali“ akcije počnu da gube novac, jer su morali da otkupe akcije po višim cenama da pokriju svoje „opklade“. Kako se sve više i više trgovaca pridružilo, cena GameStop-ovih akcija je skakala, dostigavši maksimum od preko 400 dolara po akciji do kraja januara (a početkom meseca je bila oko 20 dolara).

Kontroverza se samo intenzivirala kada su aplikacije za trgovanje akcijama, kao što su Robinhood i TD Ameritrade, ograničile trgovinu GameStop-om i drugim akcijama koje su u velikoj meri „shortovane“, navodeći zabrinutost zbog promenljivosti i likvidnosti. To je dovelo do optužbi za manipulaciju tržištem i dosluh sa institucionalnim investitorima od strane aplikacija za trgovanje.

Uprkos kontroverzi, ludilo za akcijama GameStop imalo je dubok uticaj na finansijski svet. Pokazalo je rastući uticaj društvenih medija u oblikovanju cena akcija i ulogu pojedinačnih investitora u narušavanju tradicionalnih praksi Volstrita. Zaluđenost akcijama GameStop-a, takođe, skrenula je pažnju na praksu „shortovanja“, koja je dugo bila glavna komponenta institucionalnog ulaganja.

Šta su posledice?

1. Ispitivanje praksi Volstrita: Pomama za akcijama GameStop-a dovela je do pojačanog nadzora praksi Volstrita, posebno prakse „shortovanja“ i poziva na pojačano regulisanje te prakse.
2. Povećano interesovanje za ulaganje: Pomama za akcijama GameStop-a, takođe, dovela je do povećanog interesovanja za investiranje, pošto sve više ljudi postaje svesno potencijalnih prilika za pojedinačne investitore. Internet brokerske kuće poput Robinhood-a su prijavile značajno povećanje broja otvaranja novih računa.
3. Regulatorni nadzor nad aplikacijama za trgovanje: Kontroverza oko ludila za akcijama GameStop-a dovela je do povećanog regulatornog nadzora nad aplikacijama za trgovanje, kao što je Robinhood, kako bi se osiguralo da deluju u najboljem interesu svojih korisnika.
4. Pravni postupci protiv trgovaca i aplikacija za trgovanje: Preduzeti su brojni pravni postupci protiv trgovaca i trgovačkih aplikacija uključenih u ludilo za berzama GameStop. Neki trgovci su optuženi za manipulaciju tržištem, dok su se aplikacije za trgovanje poput Robinhooda suočile sa grupnim tužbama korisnika koji su bili pogođeni ograničenjima trgovanja.