Inspekcija rada – kada dolazi i šta proverava?

Kada se pomene inspekcija rada, poslodavci obično pomisle na kontrolu ugovora i prijavu zaposlenih.

Međutim, ovlašćenja Inspektorata za rad mnogo su šira: oni nadziru primenu brojnih zakona, mogu doći i najavljeno i nenajavljeno, i obavljaju redovne, vanredne i kontrolne nadzore.

Idealno bi bilo da ste i za nenajavljene posete i vanredne nadzore spremni kao za one najavljene i redovne. Pogledajmo kako da se pripremite za ovu vrstu provere.

Šta je Inspektorat za rad i šta kontroliše?

Inspektorat za rad je organ uprave u sastavu Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zadužen za inspekcijski nadzor u oblasti:

• Radnih odnosa; i
• Bezbednosti i zdravlja na radu.

Inspektori kontrolišu primenu:

• Zakona o radu;
• Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu;
• Zakona o štrajku;
• Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu;
• Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.

I drugih propisa koji uređuju prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca.

Njihova aktivnost naročito je usmerena na suzbijanje rada „na crno“, smanjenje broja povreda na radu i zaštitu radnih prava zaposlenih (zarade, odmori, radno vreme, diskriminacija, mobing i slično).

Kada inspekcija dolazi?

Inspekcija rada može izvršiti nadzor:

• Po službenoj dužnosti;
• Na zahtev poslodavca – u praksi retko, uglavnom kod povreda na radu ili kada je poslodavcu potrebna saglasnost da može da započne sa obavljanjem neke specifične delatnosti;
• Na zahtev zaposlenog;
• Po anonimnoj ili neanonimnoj prijavi da je potreban inspekcijski nadzor.

Postoje četiri vrste inspekcijskog nadzora:

1. Redovan nadzor – njega inspektori sprovode prema svom godišnjem planu, uz prethodnu najavu (kada vrše detaljnu kontrolu) ili bez najave – kada uglavnom kontrolišu rad na crno;
2. Vanredni nadzor – kada postoji sumnja na ozbiljno kršenje propisa (rad na crno, povreda na radu, prijava zaposlenog da se krše njegova prava, potrebno preduzimanje hitnih mera da se spreči veća opasnost po zdravlje i živote ljudi ili imovine);
3. Kontrolni nadzor – kada inspektor proverava da li su otklonjene ranije utvrđene nepravilnosti iz redovnog ili vanrednog nadzora;
4. Dopunski nadzor – ako treba utvrditi dodatne činjenice nakon prethodnog nadzora. On može biti na inicijativu samog inspektora ili nadziranog subjekta (odnosno poslodavca) kada on ima potrebu da ukaže na dodatne činjenice i značajne okolnosti.

Inspektorat (bi trebalo da) objavljuje godišnji plan redovnih nadzora na svom sajtu, i on to povremeno i učini. Tada poslodavci mogu da se „orijentišu“ u kom mesecu će ih posetiti inspektori i bolje pripreme za tu posetu. Nažalost, u praksi te najave najčešće nema, nego vas inspektori posete „kad stignu“ da izvrše redovan nadzor. Osim nedovoljnog broja inspektora za veliki broj poslodavaca, postoji još jedan razlog za nenajavljene posete – ako bi vas inspektori obavestili, možda biste prikrili nezakonitosti („radnici na crno“ ne bi došli na posao tog dana, prijavili biste ih uoči dolaska i slično).

Naravno, vanredni nadzor se uvek obavi po prijavi ili usled povrede na radu.

Šta inspektor rada proverava

Inspektor ima široka ovlašćenja, uključujući:

• Uvid u dokumentaciju, akte i ugovore;
• Uvid u identifikaciona dokumenta zaposlenih i lica na radu;
• Uzimanje pisanih i usmenih izjava;
• Pregled objekata, prostora, radne opreme i sredstava;
• Fotografisanje i snimanje, uzimanje uzoraka;
• Privremenu zabranu rada u slučaju opasnosti.

Najčešće oblasti provere:

• Rad „na crno“
  • Utvrđivanje da li zaposleni imaju ugovor i prijavu na obavezno socijalno osiguranje;
  • Kontrola evidencija i stvarnog prisustva radnika na radu.

• Radni odnosi
  • Prijava zaposlenih i zaključivanje ugovora;
  • Isplata zarada i dostavljanje obračuna;
  • Evidencije o radnom vremenu, odmorima i prekovremenom radu – tzv. karneti;
  • Zabrana diskriminacije, mobinga i zloupotreba prava.

• Bezbednost i zdravlje na radu
  • Akt o proceni rizika – ne zaboravite da od 01.01.2026. godine svaki poslodavac sa barem jednim zaposlenim (ili angažovanim po drugom sličnom ugovoru) mora da ima ovaj dokument;
  • Sprovedene mere zaštite na radu;
  • Upotreba propisane zaštitne opreme;
  • Obuke zaposlenih za bezbedan rad;
  • Licence i sanitarne dozvole;
  • Tehnička ispravnost mašina i uređaja.

Kada je inspekcija obavezna da reaguje odmah?

Inspektor rada mora da izađe na teren odmah:

• Nakon prijave smrtne, teške ili kolektivne povrede na radu;
• Ako postoji neposredna opasnost po život ili zdravlje zaposlenih;
• Kada se utvrdi da se delatnost obavlja bez prijave i dozvola.

Obaveštenje i kontrolne liste kod redovnog nadzora

Kod redovnog nadzora inspekcija najkasnije tri dana pre posete obaveštava poslodavca o svom dolasku. Uz obaveštenje dostavlja i link ka kontrolnoj listi – dokumentu na osnovu kojeg poslodavac može unapred proveriti usklađenost i pripremiti svu potrebnu dokumentaciju.

Postoje posebne kontrolne liste, na primer:

• Za radne odnose;
• Bezbednost i zdravlje na radu;
• Gradilišta;
• Dečji rad;
• Upućivanje radnika u inostranstvo;
• Integrisane kontrole.

Ove liste omogućavaju poslodavcu da sam izvrši samoprocenu usklađenosti, pripremi sve odgovore na pitanja koja će mu inspektor postaviti, a i da pošalje izveštaj inspekciji, što je u redovnim situacijama dovoljno.

Ovlašćenja inspektora na terenu

Tokom nadzora, inspektor može:

• Zatražiti i pregledati dokumentaciju i evidencije;
• Uzimati izjave zaposlenih i poslodavca;
• Pregledati objekte, prostor, vozila i radnu opremu;
• Uzeti uzorke za analizu;
• Fotografisati i snimati prostor;
• Zapečatiti opasno radno mesto;
• Naložiti hitne mere;
• Pokrenuti prekršajni ili krivični postupak ako utvrdi nezakonitosti.

Dok vrši svoja ovlašćenja, inspektor vodi računa o tome da tokom svog rada ne ometa redovan proces rada kod nadziranog subjekta (poslodavca).

Takođe, poslodavac ne sme ometati inspektora u obavljanju njegovih ovlašćenja. Zavisno od toga da li je nadzirani poslodavac preduzetnik ili pravno lice, za sprečavanje inspektora da obavi inspekcijski nadzor kazniće se prekršajno kaznom u rasponu od 20.000, pa sve do 800.000 dinara.

Kada inspektor utvrdi nepravilnosti

Ako inspektor utvrdi nepravilnosti, zavisno od njihove prirode, on može:

• Naložiti otklanjanje u određenom roku;
• Izreći privremenu zabranu rada na radnom mestu ili objektu ako je ugrožena bezbednost i zdravlje zaposlenih;
• Podneti zahtev za pokretanje prekršajnog ili krivičnog postupka.

Prevencija – kako se pripremiti za inspekciju?

Bez obzira što inspektori nisu omiljeni posetioci, dobra vest je da inspekcija rada nema nameru da „hvata na kvarno“, već je njihova funkcija da provere i obezbede usklađenost s propisima.

Ako poslodavac redovno vodi evidencije i poštuje zakon o radu i ostale zakone koji se bave radnim odnosima u širem smislu, inspekcija će proći glatko ili sa određenim preporukama za usklađivanje.

Univerzalni saveti za poslodavce:

• Prijavite sve zaposlene i uredno produžujte ugovore o radu;
• Vodite evidencije o radnom vremenu, zaradama i odmorima;
• Obezbedite i dokumentujte sve mere zaštite na radu;
• Pripremite dokumentaciju (akt o proceni rizika, pravilnike, evidencije);
• Sarađujte s inspektorom, jer time pojednostavljujete i skraćujete postupak što smanjuje i rizik od strožih mera.

Zaključak

Inspekcija rada ima svoju važnu ulogu u privredi i društvu generalno: da zaštiti prava zaposlenih i obezbedi bezbedne uslove rada. Zato je najbolja “odbrana” od nje – usklađenost sa propisima.

A o poreskoj inspekciji i ostalim vrstama inspekcijskog nadzora pisali smo ovde.