Prekid obavljanja delatnosti – mirovanje ili zamrzavanje preduzetnika u Srbiji

Preduzetništvo podrazumeva uspone i padove. Nekada ih donose oscilacije na tržištu, nekada pogrešne procene i odluke, nekada lične okolnosti.

Preduzetnici koji registruju delatnost imaju na umu jedan institut koji mogu iskoristiti kao opciju u budućnosti, bilo da je poslovanje u krizi, dobiju fantastičnu ponudu za zaposlenje ili jednostavno imaju potrebu da naprave predah iz ličnih razloga. Ta opcija je mirovanje ili zamrzavanje delatnosti, odnosno prekid obavljanja delatnosti. 

Mirovanje ne znači gašenje preduzetničke radnje, već privremeni prekid obavljanja registrovane delatnosti. Preduzetnik i dalje postoji u pravnom prometu, ali privremeno ne posluje. Ovaj status se upisuje u Agenciji za privredne registre (APR), a upis ima posledice i u poreskom, i u poslovnom smislu. 

Vrlo je važno da se naglasi da mirovanje ili zamrzavanje ne može biti retroaktivno.

Zašto se preduzetnici odlučuju na mirovanje?

Budući da preduzetnici nemaju ograničenje u pogledu broja puta kada će privremeno prekinuti obavljanje delatnosti, niti vremensko ograničenje na koliko radnja može biti u stanju mirovanja, razlozi za odluku o mirovanju su brojni i uglavnom praktični:

• Pad obima posla: Kada preduzetnik uoči da je pala potražnja ili iz drugih razloga ne može da održi stabilne prihode, mirovanje mu omogućava da smanji troškove dok se osmisle nova rešenja;
• Zaposlenje: Dogodi se da preduzetnik dobije poslovnu ponudu za radni odnos, koji ne bi mogao da kombinuje sa svojim preduzetništvom. On može radnju „zamrznuti“ na određeno vreme (dok traje to angažovanje) ili na neodređeno, ako je zasnovao radni odnos za stalno, a ipak ne želi da konačno obriše svoju preduzetničku delatnost;
• Lični razlozi: Mogu biti bilo koji: bolest, porodiljsko odsustvo, briga o porodici, želja za odmorom ili usavršavanjem. Zakon svakako ne traži obrazloženje od preduzetnika zašto se odlučuje na ovaj korak;
• Sezonski karakter posla: Svako ko radi posao po projektu može koristiti opciju zamrzavanja radnje. Na primer, ugostitelji ili turistički agenti mogu koristiti mirovanje van sezone. 

Mirovanje je dakle pravna i praktična “pauza” koja preduzetniku omogućava da ostane upisan u registru, ali bez troškova i obaveza koje redovno poslovanje nosi, dok traje okolnost koja ga je navela na zamrzavanje delatnosti.

Kako se uvodi mirovanje – postupak pred poreskom upravom?

Pre stavljanja preduzetničke radnje u stanje mirovanja, preporuka je da se preduzetnik o ovome konsultuje u poreskoj upravi. Naime, paušalci i preduzetnici koji vode knjige mogu imati različite instrukcije. 

Takođe, na sajtu APR postoji sledeća napomena za preduzetnice:  

Ukoliko preduzetnica treba da ostvari pravo na novčanu naknadu za vreme trudničkog bolovanja, važno je da se, PRE podnošenja prijave APR-u, obrati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) kako bi dobila informaciju koji је datum potrebno da registruje kao datum privremenog prestanka obavljanja delatnosti.

Kako se uvodi mirovanje – postupak pred APR-om?

Da bi preduzetnik stavio svoju radnju u stanje mirovanja, potrebno je da podnese prijavu APR-u.
Evo osnovnih koraka:

1. Popunjava se odgovarajući obrazac i uz plaćenu taksu podnosi Agenciji za privredne registre;
2. U prijavi se navodi početak i – ukoliko je poznat datum – kraj mirovanja. Preduzetnici koji nisu sigurni kada će se vratiti obavljanju delatnosti, mogu navesti „do ponovnog prijavljivanja“;
3. Nakon upisa, status mirovanja je javan i svako zainteresovano lice može da ga vidi u registru.

Da li preduzetnik u stanju mirovanja i dalje može biti tužen?

Ovo je najčešće pitanje koje preduzetnici postavljaju. 

Kratak odgovor glasi: Da, preduzetnik u mirovanju i dalje može biti tužen.

Zašto? Zato što mirovanje ne znači prestanak postojanja preduzetničke radnje. 

Preduzetnik koji je u stanju mirovanja ne obavlja delatnost. Dakle, on ne izdaje fakture. Međutim, on ima pravo da naplaćuje fakture izdate pre zamrzavanja, kao i obaveze da plaća svoje dugove koji su nastali dok je još obavljao delatnost. On i dalje postoji kao lice upisano u registar, i odgovara za obaveze koje su nastale pre uvođenja mirovanja. 

Primera radi, ukoliko preduzetnik pre zamrzavanja nije izmirio dug dobavljaču nastao pre odluke o mirovanju, a to ne učini dobrovoljno ni nakon što je ušao u stanje mirovanja, taj poverilac ima pravo da podnese tužbu ili predlog za izvršenje.

Poreski aspekt mirovanja

Mirovanje ima specifične posledice i u poreskom smislu. 

Kao prvo, dok kod brisanja radnje preduzetnik mora da izmiri sve poreze i doprinose, kod zamrzavanja delatnosti to ne mora da izmiri unapred. Može i dok je delatnost već zamrznuta.

Dalje, preduzetnik za vreme mirovanja nema obavezu plaćanja doprinosa za PIO, zdravstveno ili slučaj nezaposlenosti, jer nema tekuće prihode od delatnosti. Međutim, ako ne plaća doprinose, njemu se prekida radni staž, i nije zdravstveno osiguran, odnosno, njegova knjižica je neoverena. 

Da bi preduzetnik obezbedio sebi zdravstveno osiguranje, on može nastaviti da plaća doprinose na obavezno socijalno osiguranje na najnižu osnovicu za obračun doprinosa.

Kako mirovanje izgleda u praksi?

Zamislimo frizerku koja vodi salon kao preduzetnik. Zbog porodiljskog odsustva odlučuje da stavi radnju u mirovanje na 12 meseci. Dok traje mirovanje, ona ne ostvaruje prihod od rada i ne plaća doprinose. Međutim:

• Ako je salon imao dug prema dobavljaču kozmetičkih proizvoda pre odluke o mirovanju, poverilac može tužiti i pokrenuti izvršenje; ona svakako ima pravo da dobrovoljno izmiri svoj dug; 
• Ukoliko želi da ima zdravstveno osiguranje i izabrala je tu opciju, ona nastavlja da plaća doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje;
• Kada želi da prestane mirovanje preduzetničke radnje, ona će podneti prijavu APR-u i nastaviti poslovanje bez osnivanja nove radnje.

Dakle mirovanje je samo korisna opcija za privremeni prekid obavljanja delatnosti, ali ne oslobađa preduzetnika odgovornosti za sve nastale obaveze.

Mirovanje i radni odnosi

Odluka preduzetnika da ode u stanje mirovanja nije osnov za raskid radnih odnosa sa njegovim zaposlenima ako ih ima. 

Dakle, preduzetnik mora raskinuti njihove ugovore ili sporazumno, ili proglašavanjem tehnološkim viškovima i isplaćivanjem otpremnine. 

Mirovanje i odnosi sa partnerima

Iako zakon ne obavezuje, preporučljivo je da preduzetnik obavesti poslovne partnere o mirovanju. To stvara poverenje i sprečava nesporazume. 

Osim toga, preduzetnik koji ima aktivne ugovore – na primer, o isporuci ili o zakupu – mora regulisati te poslovne odnose. Ukoliko prestane da ispunjava svoje obaveze pošto je radnju stavio u stanje mirovanja, on može biti tužen zbog neispunjenja svoje ugovorne obaveze.

Izabrati mirovanje ili brisanje radnje?

Često preduzetnici razmišljaju da li da ugase radnju ili da je stave u mirovanje. Razlika je suštinska:

Gašenje znači prestanak postojanja radnje i formalno brisanje iz registra. Ako želite ponovo da radite kao preduzetnik, morate ponovo da osnivate radnju, registrujete novo ime, dobijate novi PIB, otvarate novi račun.

Mirovanje znači samo privremeni prekid. Preduzetnik ostaje u registru, zadržava PIB i sve podatke, i može brzo da nastavi poslovanje, praktično dan-dva nakon podnošenja prijave za nastavak obavljanja delatnosti.

Iako mirovanje nema vremensko ograničenje, poreski savetnici predlažu preduzetnicima da razmisle da li zaista planiraju da nastave obavljanje delatnosti posle nekog vremena. Mirovanje bez jasnog plana da se delatnost odmrzne u dogledno vreme nema previše smisla, jer – bez obzira što miruju porezi i doprinosi – preduzetnici su u obavezi da plaćaju struju, komunalije, takse i slično. 

Najčešća pitanja preduzetnika o mirovanju

1. Da li mogu da aktiviram radnju kad god hoću?
Da. Dovoljno je da podnesete prijavu APR-u za prestanak mirovanja i čim se ona usvoji, što je po pravilu u vrlo kratkom roku, odmah možete nastaviti poslovanje.

2. Da li mogu biti predmet poreske kontrole dok sam u mirovanju?
Da. Poreska uprava ima pravo da kontroliše obaveze nastale pre mirovanja.

3. Šta ako sam imao zaposlenog radnika u trenutku mirovanja?
Radni odnos mora prestati pre podnošenja prijave za mirovanje. Preduzetnik u mirovanju ne može imati zaposlene.

4. Da li mirovanje utiče na staž?
Da. Tokom mirovanja preduzetnik ne uplaćuje doprinose i nema kontinuitet staža. Ako želi da obezbedi kontinuitet, preduzetnik se može prijaviti za samostalnu uplatu doprinosa. 

5. Da li mirovanje važi unazad?
Ne. Mirovanje proizvodi dejstvo tek od trenutka kada je upisano u APR. Dakle, ne može biti registrovano retroaktivno, niti se preduzetnik može osloboditi neke obaveze pozivajući se na mirovanje pre registracije prekida obavljanja delatnosti. 

Zaključak

Mirovanje preduzetnika je koristan institut koji pruža mogućnost da se napravi „predah“ bez formalnog gašenja radnje. Koristi se iz različitih razloga: od ličnih, preko poslovnih, do sezonskih. Međutim, važno je shvatiti da mirovanje ne znači oslobađanje od obaveza. 

Dugovi iz prethodnog perioda ostaju, i ukoliko ih ne izmiruje dobrovoljno – poverioci mogu tužiti. Čak i ako zatvarate zbog nagomilanih obaveza, ne zaboravite da planirate njihovo dobrovoljno izmirenje, jer one neće nestati same od sebe. Preduzetnik je za njih lično odgovoran, nevezano da li radnja posluje ili ne.