Zabranjena pitanja na razgovoru za posao

Na Linkedln mreži, Redditu, forumima i platformama gde ljudi dele svoja iskustva, neretko ćete pročitati naoko bizarna iskustva sa razgovora za posao. Publika će se sablažnjavati, davati predloge: „Što mu nisi rekla ovako/onako“, „Ja bih rekao to i to“, ali osim toga – ništa se značajno neće promeniti nakon te diskusije.

Situacija u ovoj oblasti u Srbiji menja se brzinom puža. 

Za to je više razloga: tržište rada je malo i nezrelo; zaposleni su needukovani, kao i poslodavci uostalom. Mnogi od njih naprosto nisu svesni da se ponašaju diskriminatorno i nezakonito. 

Da li zakoni u Srbiji regulišu razgovore/intervjue za posao?

Iako razgovor odnosno intervju za posao deluje kao neformalna radnja u slobodnoj formi, on je u pravnom smislu izuzetno strogo regulisan. Zakoni poznaju „lica koja traže zaposlenje“ i na taj način pružaju zaštitu i kandidatima koji tek konkurišu kod predmetnog poslodavca. Poslodavac ne sme da postavlja bilo kakva pitanja koja mu „padnu napamet ili ga čisto interesuju“, već isključivo ona koja su povezana sa radnim mestom i sposobnošću kandidata da obavlja posao.

U praksi, međutim, mnoga pitanja koja su zakonom strogo zabranjena i dalje se rutinski postavljaju – i kao što smo već pomenuli – često ne iz loše namere, već iz neznanja ili loše navike. Upravo zato je važno objasniti i zaposlenima i poslodavcima šta je dozvoljeno, šta nije, zašto, i kakve posledice mogu nastati ako se prekrši zakon.

1. Pravni okvir: šta zakon, zapravo, kaže?

Zakon o radu Republike Srbije jasno propisuje da poslodavac ne sme da stavlja kandidata u neravnopravan položaj na osnovu ličnih svojstava.

Konkretno:

• Član 26. Zakona o radu: poslodavac od kandidata može da traži samo podatke koji su u neposrednoj vezi sa poslom za koji se zasniva radni odnos i – konkretno – ne može od kandidata da zahteva podatke o porodičnom, odnosno bračnom statusu i planiranju porodice;
• Član 20. Zakona o zabrani diskriminacije: zabranjena su pitanja koja se odnose na lična svojstva koja nisu povezana sa radom (pol, bračni status, planiranje porodice, starost, zdravstveno stanje, veru…).

Drugim rečima, poslodavac ne sme da pita ništa što mu realno nije potrebno da bi procenio da li kandidat može da radi posao za koji konkuriše.

Zakon dopušta samo informacije relevantne za radne zadatke, uslove rada i kvalifikacije.

2. Zašto poslodavci i dalje postavljaju zabranjena pitanja?

Razlozi iz kojih poslodavci postavljaju ova nedozvoljena pitanja su ređe maliciozni, a uglavnom praktični:

1. Nepoznavanje zakona;
2. Pogrešna uverenja („imam pravo da znam sa kim radim“);
3. Strah od bolovanja, odsustava, trudnoće;
4. Lična radoznalost;
5. Pogrešno shvatanje „kulture kompanije“.

Međutim, dobra namera ne relaksira ovakvo ponašanje: svako pitanje koje nije direktno povezano sa radnim mestom može predstavljati diskriminaciju.

3. Najčešće zabranjene teme 

U nastavku su pitanja koja se i dalje veoma često pojavljuju na intervjuima u Srbiji, iako su zakonski nedozvoljena.

Bračni status i planiranje porodice

„Da li si udata/oženjen?“ „Da li planiraš decu?“ „Kada planiraš sledeću trudnoću?“

Ova pitanja su suštinski zabranjena jer predstavljaju direktnu diskriminaciju na osnovu pola, porodičnog statusa i reproduktivnih prava.

Zakon o radu i Zakon o rodnoj ravnopravnosti posebno štite žene od diskriminacije zbog trudnoće i porodičnih obaveza. Čak i ako poslodavac tvrdi da ga „zanima raspoloživost“ ili „svi ovde imamo i/ili volimo decu“, to ne menja činjenicu da su takva pitanja protivzakonita.

Godine starosti

„Koliko imaš godina?“ ili „Kad si završio srednju školu?“ i brzo računanje u glavi koliko kandidat ima godina – zabranjena su pitanja. Ako poslodavac želi da proveri iskustvo, sme da pita isključivo o radnoj biografiji, ne o starosti.

Dozvoljeno pitanje je: „Koliko godina iskustva imaš u ovoj oblasti?“

Zdravstveno stanje i invaliditet

„Da li imaš neku bolest?“ „Da li si skoro bio na bolovanju?“ „Koje lekove piješ?“

Zdravstveni podaci su posebno osetljivi. Poslodavac sme da traži samo ono što je nužno zbog prirode posla (npr. zdravstveni pregled za vozače, poslove sa rizikom, fizički zahtevne pozicije).

Religija, politička opredeljenja i uverenja

„Koje praznike slaviš?“ „Da li si vernik?“ „Za koju stranku glasaš?“

Poslodavac nema nikakvo pravo da ulazi u lična uverenja kandidata ili da na osnovu toga procenjuje podobnost. 

Sa druge strane, konkretno kod praznika, zakon je u konfliktu sam sa sobom. Naime, da bi poslodavac obezbedio slobodan (plaćeni) radni dan zaposlenom, mora da zna koju slavu slavi.

Nacionalna pripadnost i poreklo

„Koje si nacionalnosti?“ „Odakle ti je porodica?“

Ovo je direktno zabranjeno Zakonom o zabrani diskriminacije.

Seksualna orijentacija, bračni partner i porodica

„Imaš li devojku ili dečka?“ „Šta ti radi muž/žena?“ „Imaš li ko da ti čuva decu?“

Ovo je jedno od najčešćih pitanja u praksi, koja se postavljaju „bezazleno“ radi upoznavanja. Nemaju nikakve veze sa radnom sposobnošću i u potpunosti su zabranjena.

Finansije i dugovi

„Stanuješ u svom stanu?“ „Imaš li kredite?“ „Da li plaćaš alimentaciju?“

Finansijska situacija kandidata nije pravno relevantna i ne sme biti tema razgovora.

4. Koja pitanja su dozvoljena?

Poslodavac sme da pita isključivo ono što je relevantno da se proceni: sposobnost, stručnost, radno iskustvo, znanja i veštine, dostupnost zbog smenskog rada (ako je deo posla), spremnost na putovanja (ako su nužna), uslove rada koji su zakonom propisani.

Primeri dozvoljenih pitanja:

• „Možete li raditi smene prema rasporedu?“;
• „Da li ste radili sličan posao?“;
• „Koje programe i alate koristite?“.

Sve dok pitanje ima direktnu vezu sa poslom – dozvoljeno je.

5. Posledice za poslodavca ako postavlja zabranjena pitanja

Iako kandidati retko prijavljuju diskriminaciju (zbog straha, neinformisanosti ili želje da dobiju posao), posledice mogu biti ozbiljne. 

Poslodavci imaju prekršajnu odgovornost zbog diskriminacije, a kazne se kreću do više stotina hiljada dinara za pravno lice.

Zatim, kandidat može pokrenuti postupak za naknadu štete zbog diskriminacije.

U vreme društvenih mreža, loš utisak sa razgovora za posao lako postaje javan, a najbolji kandidati izbegavaju poslodavce sa lošom reputacijom. 

6. Kako poslodavac može da se zaštiti od nenamernih grešaka?

Poslodavci smeju da postavljaju samo pitanja koja su:

• Povezana sa poslom;
• Objektivna;
• Nužna za procenu sposobnosti kandidata.

Sve ostalo može predstavljati diskriminaciju.

Budući da se mnogi prekršaji dešavaju nesvesno, preporučljivo je:

1. Napraviti standardizovanu listu pitanja za intervjue i postavljati pitanja isključivo vezana za poziciju;
2. Obučiti HR i menadžere o zabrani diskriminacije;
3. Fokusirati se na kompetencije, a ne na lične okolnosti kandidata;
4. Voditi zapisnik o toku razgovora – za slučaj da dođe do prigovora;
5. Smanjiti broj ljudi koji intervjuišu kandidata, i na taj način ograničiti postavljanje pitanja koja spadaju na listu zabranjenih, a tek tako „padaju na pamet“.

Zaključak

Cilj ovog teksta nije da „hvata“ poslodavce u greškama, već da podigne svest – i kod onih koji zapošljavaju, i kod onih koji traže posao.

Kada obe strane znaju pravila intervjuisanja, razgovori su profesionalniji, efikasniji i pravičniji. To je dobro za sve: poslodavci dobijaju najbolje kandidate, kandidati dobijaju fer šansu, a tržište rada sazreva što je važno za društvo u celini.