Gde je i šta radi zdrav razum?

Pitanje koje možda ne postavljamo naglas, ali ga svi osećamo kad vidimo da se donose sulude odluke, ignorišu očigledni problemi, forsiraju biznis mantre koje ne funkcionišu i svi klimaju glavom iako im se u stomaku sve prevrće: gde je nestao zdrav razum?

Ne, nije problem u tome da su ljudi glupi. Problem je što, kada uđemo u sistem – posebno korporativni, ali i u male firme sa velikim egoima – naše ponašanje više ne vodi samo zdrav razum, nego ceo paket psiholoških mehanizama koje ne primećujemo.

Evo pet najčešćih, psihološki utemeljenih razloga zašto se ponašamo nerazumno i po jedan predlog kako da to osvestimo i prestanemo da saplićemo sami sebe.

1. Grupno razmišljanje

Kada si deo tima u kojem se svi trude da deluju složno, vrlo je lako da se potisne sopstveno mišljenje zarad „grupne harmonije”. Ljudi ne postavljaju pitanja, ne izražavaju sumnju, i prećutno prihvataju stvari koje im ne deluju logično, samo da ne bi remetili atmosferu.

Kako se nositi sa tim?
Počni od malog: „Slažem se sa ovim delom, ali bih volela da čujem još neka mišljenja pre nego što zaključimo.“ Ako si lider, pitaj tim: „Šta bi neko ko se ne slaže mogao da kaže?“. Daj zeleno svetlo razlici.

2. Efekat autoriteta

Ako nešto kaže šef, direktor, partner u firmi, automatski se pretpostavlja da je to pametno. Čak i kad osećaš da nije, teško je da to sebi priznaš, a još teže da kažeš naglas.

Kako se nositi sa tim?
Zamisli da je tu istu stvar rekao neko novi, junior, praktikant. Kako bi tada reagovala? Ako bi imala drugačiji stav, tvoj mozak reaguje na autoritet, ne na sadržaj.

3. Kognitivna lenjost

Mozak voli prečice. Ako nešto „liči“ na poznatu situaciju, ako ima gotove termine (npr. „agilno“, „growth mindset“, „ownership“), često ne razmišljamo dublje, samo klimnemo i idemo dalje. Problem je kad se odluke donose po inerciji, ne po meri realnosti.

Kako se nositi sa tim?
Uhvati sebe u trenutku kada ti je „sve jasno“. I pitaj: „Šta bi ovde moglo da se ne uklapa? Šta sam automatski pretpostavila?“. Zdrav razum često počinje tamo gde se pojavi sumnja.

4. Strah od posledica

Imaš osećaj da nešto treba da kažeš. Znaš da nešto nije u redu. Ali, znaš i da ćeš, ako to izgovoriš, možda postati „ona koji talasa“. A niko ne voli one koji talasaju. Zato ćutiš. Zato svi ćute. Zato ništa ne ide napred.

Kako se nositi sa tim?
Ne moraš da postaneš revolucionar, ali možeš da pitaš jedno jednostavno pitanje: „Da li postoji još neki način na koji možemo da gledamo na ovo?” To nije talasanje; to je poziv na razmišljanje.

5. Naučena nemoć

Kada si više puta videla da se mišljenja ignorišu, da promena nije moguća, da „tako je to kod nas“, mozak prestane da pokušava. Čak i kada znaš da nešto ne štima, nećeš više pokušavati da to promeniš.

Nerazumnost postane normalnost.

Kako se nositi sa tim?
Počni od malih pobeda. Pitanje. Predlog. Feedback. Mini-eksperiment. Naučena nemoć se razbija akcijom, ali ne preko noći, već kroz doslednost.

A gde je onda zdrav razum?

Tu je. Nije nestao.

Samo ga često zatrpamo mehanizmima preživljavanja u sistemima koji nisu dizajnirani da podstiču jasno razmišljanje, nego poslušnost, lojalnost, tišinu.

Zdrav razum je sposobnost da vidiš jasno, da kažeš jednostavno, da razmišljaš bez ukrasa. I u tome je stvar: zdrav razum nije urođen, on je treniran. Neguje se u okruženju gde je dozvoljeno da postaviš pitanje, da kažeš „ne znam“, da pogrešiš bez kazne.

Zato, ako ti se ponekad čini da gubiš razum u poslu, nisi luda. Samo ti je mozak normalno reagovao na nenormalan sistem.

I zato je tvoj zadatak – kao menadžera, kolege, lidera, čoveka – da ga neguješ. Da ne dozvoliš da razum bude tabu. Da se ne povlači pred egom i floskulom.