Probijanje pravne ličnosti – da li se stvarno to može dogoditi?

Jedan od najčešćih razloga zašto se ljudi odlučuju za osnivanje DOO-a jeste sigurnost.

Za sve odgovara firma, ne ja lično.
Ako nešto krene po zlu, odgovornost je ograničena.

I u većini slučajeva, to jeste tačno.

Ali, ako ste ikada razgovarali sa nekim advokatom/pravnikom, ili samo slušali u emisiji ili na predavanju da govori o društvu sa ograničenom odgovornošću, sigurno se u nekoj rečenici pojavio pojam „probijanje pravne ličnosti“. 

Zvuči pomalo dramatično i, svakako, apstraktno.

Ipak, u specifičnom spletu okolnosti, može se dogoditi da se ta ograničena odgovornost privrednog društva proširi na odgovornost i samih članova tog društva.

Moguće je i da je taj advokat dodao: „Ali, to je u praksi retko.“

Jeste relativno retka pojava, pa se opravdano postavlja pitanje: 

Da li je probijanje pravne ličnosti realan rizik ili samo mit kojim se osnivači i vlasnici privrednih društava nepotrebno plaše?

Odgovor je: Nije mit, ali nije ni česta pojava.

Šta je probijanje pravne ličnosti?

Probijanje pravne ličnosti može se dogoditi u svakom privrednom društvu koje osnivanjem stiče pravnu ličnost nezavisnu od svojih osnivača i vlasnika. 

Ipak, u praksi se ovo najčešće događa kod društava sa ograničenom odgovornošću, pre svega jer su ona najbrojnija, a zatim jer je u malim DOO-ovima njihov osnivač/član suštinski jako isprepletan sa poslovanjem firme kao pravno nezavisnog lica. 

Objasnićemo. 

Dok su ortaci u ortačkom društvu i komplementari u komanditnom društvu svesni (ili bi svakako trebalo da budu) – da su neograničeno lično odgovorni za sve obaveze firme koju su osnovali, komanditori u komanditnom društvu, članovi u društvu sa ograničenom odgovornošću i akcionari u akcionarskom društvu računaju na to da ta društva odgovaraju ograničeno samo svojom imovinom, a ne i imovinom svojih vlasnika. 

Međutim, ukoliko oni zloupotrebe pravilo o ograničenoj odgovornosti – odgovaraće za obaveze društva i lično i neograničeno. 

Probijanje pravne ličnosti (eng. piercing the corporate veil) predstavlja izuzetak od pravila ograničene odgovornosti.

Najjednostavnije rečeno:

Ukoliko dođe do zloupotrebe pravnog lica, tog privrednog društva – zakon zanemaruje razdvojenost između privrednog društva i njegovog osnivača, člana ili direktora i dozvoljava poveriocima da se naplate iz lične imovine tog lica.

Šta je zloupotreba pravnog lica?

Zakon o privrednim društvima kaže da postoji zloupotreba ako to lice:

1. Upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;
2. Koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;
3. Koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
4. Radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.

Drugim rečima, ako se komanditor, član ili akcionar lično “uplitao” u poslovanje pravnog lica i nije poštovao to da je firma entitet za sebe sa svojim pravima, obavezama i odgovornostima, ne može očekivati da ne bude odgovoran za štetu koje je takvo ponašanje pričinilo poveriocima. 

Ili – da izbegnemo uvek nezgodne duple negacije – ako osnivač ili član prelazi granicu između sebe i firme koju je osnovao, i zakon i sudovi mogu zanemariti te granice. 

Pravna ličnost privrednog društva

Još ćemo malo pisati o pravnoj ličnosti firme koju ste osnovali. 

Suštinski, pravna ličnost te firme – ili precizno: privrednog društva (KD, DOO, AD) – znači da je firma odvojena od fizičkog lica koje ju je osnovalo i onog koje je sada njen vlasnik. Ona ima svoju „veštačku ličnost“.

Krv, suze i znoj proliveni za njeno osnivanje i razvoj se svakako važe – ali ako niste preduzetnik (PR) ili ortak u ortačkom društvu – to je entitet za sebe, u potpunosti odvojen od vas.

Privredno društvo ima:

• Svoju imovinu;
• Svoja potraživanja i dugove;
• Svoje obaveze;
• Svoje račune;
• Svoju odgovornost.

Vlasnik ili direktor, po pravilu, ne odgovara ličnom imovinom za dugove firme.

Dok se ne dogodi probijanje pravne ličnosti koje znači upravo suprotno: sud u određenim situacijama zanemaruje tu odvojenost i dozvoljava da se poverioci naplate iz lične imovine osnivača ili direktora.

Zašto probijanje pravne ličnosti nije česta pojava?

Kao što smo nekoliko puta pomenuli, probijanje pravne ličnosti je izuzetak, i to redak. 

Sudovi su vrlo oprezni kada odlučuju o ovakvim zahtevima, jer bi preširoka primena potpuno obesmislila koncept privrednih društava.

Da budemo sasvim jasni, do probijanja pravne ličnosti ne dolazi: 

• Kada firma “propadne”;
• Kada postoje dugovi, a društvo je nelikvidno;
• Kada direktor loše vodi poslovanje.

Da bi se proglasili probijanje pravne ličnosti, mora da postoji jasna, ozbiljna i dokaziva zloupotreba.

Tipične situacije koje mogu dovesti do probijanja pravne ličnosti

1. Mešanje imovine društva i lične imovine

Ovo je jedan od najčešćih razloga u sudskoj praksi.

Primer ovoga bi bio: Direktor kupuje skupocen nakit karticom firme, a za takvu transakciju ne postoji opravdanje u poslovnom smislu.

Dakle, on ne pravi jasnu razliku između „novac firme“ i „moj novac“. Na taj način ugrožava likvidnost društva i poverioce stavlja u poziciju da, hipotetički, ostanu nenaplaćeni jer se sredstva društva troše za lične potrebe. 

Ako se poslovni računi društva koriste kao „dodatni novčanik“ fizičkog lica – osnivača, vlasnika, direktora – poverioci, a zatim i sud, mogu zaključiti da pravna ličnost postoji samo formalno.

2. Izvlačenje imovine radi izigravanja poverilaca

Ovo je klasičan scenario nepoštenog poslovanja:

1. Firma zapada u dugove;
2. Imovina se prenosi na neko (novoosnovano) društvo;
3. Društvo ostaje prazna ljuštura bez ikakve imovine;
4. Poverioci ostaju nenaplaćeni.

Ukoliko se dokaže da je cilj bio izbegavanje obaveza, sud može dozvoliti naplatu iz lične imovine odgovornog lica.

3. Zloupotreba povezanih društava

Slično prethodnom primeru, u grupama povezanih lica često dolazi do:

• Prelivanja obaveza na „slabije“ društvo;
• Prebacivanja dobiti na „čisto“ društvo;
• Namernog gašenja jednog, uz nastavak poslovanja kroz drugo pravno lice.

Ukoliko poverioci ukažu na ovakve transakcije, sud u tim situacijama gleda suštinu, a ne formalnu strukturu.

4. Osnivanje društva bez realne poslovne svrhe

Postoje situacije u kojima se društvo osniva samo kao sredstvo za prevaru i/ili fiktivne poslove.

Ako firma nema stvarnu delatnost, zaposlene, infrastrukturu ili realno poslovanje – ona je rizična za sve koji dođu u poslovni odnos sa njom. 

Poverioci moraju biti oprezni, ali i dovoljno spretni da ukažu na postojanje zloupotrebe pravne ličnosti i pokušaju da naplate svoje potraživanje iz lične imovine osnivača. 

Ko može da odgovara za zloupotrebu?

Probijanje pravne ličnosti se ne odnosi samo na osnivače.

Odgovorni mogu biti:

• Članovi društva (DOO);
• Komanditori (KD);
• Akcionari (AD); i
• Direktori, odnosno zakonski zastupnici.

Kako sud utvrđuje da postoji zloupotreba?

Sud ne polazi od pretpostavke. Teret dokazivanja je na onome ko tvrdi da postoji zloupotreba – a to je poverilac.

Poverilac društva može podneti tužbu protiv lica koje je zloupotrebilo pravno lice u roku od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe. U slučaju da potraživanje tog poverioca nije dospelo u trenutku saznanja za zloupotrebu, rok od šest meseci počinje da teče od dana dospeća potraživanja.

Prilikom utvrđivanja da li je zaista bilo zloupotrebe, gleda se: 

• Način vođenja poslovnih knjiga;
• Tokovi novca;
• Ugovori i njihove ekonomske posledice;
• Povezanost lica;
• Ponašanje pre i posle nastanka dugova.

Drugim rečima, ocenjuju se svi dokazi koji potvrđuju ili opovrgavaju postojanje zloupotrebe. 

Kako da ne dođe do probijanja pravne ličnosti – slučajno?

Do probijanja pravne ličnosti neće doći zbog jedne greške ili nepažnje. Ono nije posledica administrativnog propusta, lošeg poslovnog rezultata ili pogrešne odluke donete u dobroj veri. Sudovi ga primenjuju isključivo kada postoji obrazac ponašanja koji ukazuje na zloupotrebu pravnog lica i oštećenje poverilaca.

Drugim rečima, neće vam se „omaći“ zato što ste:

• Jednom zakasnili sa porezom;
• Pogrešno procenili poslovni rizik;
• Loše ugovorili posao; ili
• Zato što firma nije preživela potrese na tržištu.

Rizik nastaje postepeno, kroz ponavljanje istih grešaka. Na primer:

• Dugotrajno mešanje lične i poslovne imovine;
• Sistematsko izvlačenje sredstava iz društva;
• Prebacivanje imovine na povezana lica kada se pojave dugovi;
• Vođenje firme bez dokumentacije i osnova.

U takvim slučajevima, sud ne gleda pojedinačnu radnju, već celokupno ponašanje.

Zaključak

Zaštita od probijanja pravne ličnosti svodi se na poštovanje jedne osnovne ideje: Firma mora da živi svoj pravni i ekonomski život odvojen od vašeg ličnog.

To u praksi znači:

• Striktno razdvajanje računa i imovine;
• Jasne ugovorne osnove za svako plaćanje;
• Uredno vođenje poslovnih knjiga;
• Donošenje odluka kroz organe društva, a ne ad hoc;
• Dodatni oprez kada firma zapadne u finansijske teškoće.

Za ogromnu većinu vlasnika (malih) biznisa – koji vode realan posao, ne mešaju ličnu i poslovnu imovinu, ne izigravaju svoje poverioce – probijanje pravne ličnosti je teorijski institut koji se nikada neće primeniti.

Ali, za one koji pravno lice koriste kao štit za neodgovorno ili nepošteno ponašanje – to je vrlo realan rizik.