Kako je regulisano trudničko i porodiljsko odsustvo za preduzetnice?

Na početku preduzetničkog puta fokus je na ideji i planovima, dok se mnoga pitanja otvaraju tek kasnije, kada se pojave okolnosti koje usporavaju rad ili zahtevaju dodatni napor.

To podseća na Njutnov zakon inercije: telo se kreće ravnomerno dok ga spoljašnja sila ne primora na promenu. Prepreka ili nova okolnost tada usporava ili menja pravac kretanja.

Baš tako se tok poslovanja može naglo promeniti otvaranjem pitanja trudničkog i porodiljskog odsustva. Iako prirodna i očekivana pojava u životu žene, za preduzetnice može biti izazov, jer regulativa često nije najpovoljnija, a ostvarivanje prava traži dodatnu pažnju i energiju.

Položaj zaposlenih žena i preduzetnica značajno se razlikuje. Dok zaposlene imaju jasnu proceduru i sigurnu naknadu, preduzetnice se suočavaju sa složenijim postupkom i nepovoljnijim uslovima.

U nastavku teksta razmatramo trudničko i porodiljsko odsustvo za preduzetnice, uz uporedni pregled sa zaposlenim ženama, kako bi se uočile razlike i naglasila potreba za promenama koje bi obezbedile veću sigurnost i zaštitu.

Trudničko bolovanje

Trudničko bolovanje je odsustvo sa posla koje se koristi kada tokom trudnoće postoje zdravstveni problemi ili komplikacije. Zakon o zdravstvenom osiguranju garantuje ovo pravo i zaposlenim ženama i preduzetnicama.

Za prvih 60 dana potvrdu izdaje izabrani lekar, a nakon toga produženje odobrava komisija RFZO. Ne postoji zakonsko ograničenje kada trudničko bolovanje može početi – može se otvoriti od početka trudnoće, ali isključivo ako postoje medicinski opravdani razlozi.

Zaposlene žene

Za zaposlene procedura je jasna – poslodavac podnosi zahtev, a naknada se isplaćuje u visini 100% prosečne zarade u poslednjih 12 meseci, ali ne manje od minimalne zarade. Prvih 30 dana naknadu plaća poslodavac, a nakon toga RFZO.

Preduzetnice

Kod preduzetnica je postupak složeniji – same podnose zahteve, dostavljaju dokumentaciju i vode računa o rokovima. Visina naknade zavisi od osnovice doprinosa na koju su prijavljene. Ako su doprinosi minimalni, naknada može biti veoma niska, zato je važno da preduzetnica unapred planira i ima u vidu da odluka o osnovici direktno utiče na visinu naknade tokom trudničkog bolovanja.

Nakon otvaranja bolovanja, preduzetnica treba da u APR-u reguliše status preduzetničke radnje. Postoje tri opcije, a svaka ima različite posledice po visinu naknade:

1. Stavljanje radnje u mirovanje – ako se odluči da privremeno obustavi rad, naknada se obračunava na osnovu doprinosa uplaćenih u prethodnih 12 meseci i isplaćuje se u punom iznosu (100% proseka);
2. Radnja ostaje aktivna uz imenovanje poslovođe –  ako radnja ostane aktivna, potrebno je imenovati poslovođu koji će preuzeti poslovanje. Nastaju dodatni troškovi (zarada poslovođe sa porezima i doprinosima, plus doprinosi za preduzetnicu). Naknada se tada isplaćuje u umanjenom iznosu – 50% u odnosu na mirovanje;
3. Nastavak rada bez poslovođe – ako preduzetnica nastavi da radi bez imenovanja poslovođe, sama plaća sve poreze i doprinose, ali nema pravo na naknadu od RFZO. Ovo je najnepovoljnije rešenje.

Da bi ostvarila pravo na trudničko bolovanje i naknadu, preduzetnica mora imati uplaćene doprinose najmanje tri meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci.

Prvih 30 dana trudničkog bolovanja sama pokriva, a od drugog meseca naknadu isplaćuje RFZO.

Važno je ukazati i na razliku između preduzetnica paušalaca i onih prijavljenih na ličnu zaradu. Kod paušalaca se osnov za naknadu utvrđuje na osnovu poreskog rešenja umanjenog za poreze i doprinose, pa naknada može biti znatno manja od minimalne zarade, dok se kod lične zarade obračun vrši kao kod zaposlenih žena – pripada im naknada najmanje u visini minimalne zarade bez obzira na prijavljeni iznos lične zarade u prethodnih 12 meseci.

Dokumentacija za trudničko bolovanje

Preduzetnica sama podnosi zahtev RFZO-u, uz sledeću dokumentaciju:

• Lekarska potvrda (doznake) o privremenoj sprečenosti za rad;
• Potvrda Poreske uprave o uplaćenim porezima i doprinosima;
• Rešenje APR-a kao dokaz o mirovanju radnje ili imenovanju poslovođe;
• Broj računa za isplatu naknade.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta

Porodiljsko odsustvo je pravo koje žena ostvaruje povodom porođaja i rođenja deteta. Zakonski termin je „odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja“, ali se u praksi koristi izraz „porodiljsko odsustvo“. Može se otvoriti najranije 45 dana, a najkasnije 28 dana pre očekivanog termina porođaja. Traje ukupno 365 dana, a za treće i svako naredno dete ovo pravo se produžava na dve godine.

Prva tri meseca čine porodiljsko odsustvo, a narednih devet meseci odsustvo radi nege deteta. Granica između ova dva perioda je važna jer od trećeg meseca otac može preuzeti pravo na odsustvo radi nege deteta, ako majka želi da se vrati na posao. Uslov je da otac bude u radnom odnosu.

Prava preduzetnica uređuje Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Tokom porodiljskog odsustva radnja može ostati aktivna, a naknada se isplaćuje u punom iznosu.

Obračun naknade za porodiljsko odsustvo

Naknada se obračunava na osnovu doprinosa uplaćenih u poslednjih 18 meseci.

Sve osnovice se sabiraju i dele sa 18, čime se dobija prosečna mesečna osnovica, a zatim se deli sa 1,5 da bi se dobio konačan mesečni iznos naknade. Meseci bez uplata računaju se kao nula, što dodatno umanjuje prosečnu osnovicu.

Ako je žena istovremeno zaposlena i registrovana kao preduzetnica, može ostvariti naknadu iz oba osnova.

Za razliku od zaposlenih žena koje imaju garantovanu minimalnu naknadu, preduzetnice nemaju takvu zaštitu. Postoji i gornja granica – naknada ne može biti veća od pet prosečnih zarada u Srbiji.

Tokom porodiljskog odsustva država isplaćuje samo neto naknadu, ali ne uplaćuje doprinose za socijalno osiguranje, pa se taj period ne računa u radni staž. Preduzetnica može sama da plaća doprinose, ali to često nije isplativo, jer naknada može biti manja od minimalne zarade.

Dokumentacija za porodiljsko odsustvo

Zahtev se podnosi opštinskoj ili gradskoj upravi (odeljenje za socijalnu zaštitu), uz:

• Obrazac ON-RND;
• Izvod iz matične knjige rođenih;
• Potvrdu Poreske uprave o uplatama doprinosa za prethodnih 18 meseci;
• Broj računa za isplatu naknade.

Naknada se isplaćuje direktno na račun porodilje.

Za kraj

Preduzetnice formalno imaju ista prava kao zaposlene žene, ali u praksi su u nepovoljnijem položaju. Niska naknada, gubitak radnog staža i složenija procedura često ih primoravaju da se prerano vrate poslu. Izmenama regulative obezbedilo bi se izjednačavanje prava i omogućilo da preduzetnice koriste trudničko i porodiljsko odsustvo u punom obimu, bez kompromisa između porodice i posla.