AI neće voditi kompanije. Ljudi hoće.


Veštačka inteligencija je danas svuda. Deca koriste ChatGPT umesto da čitaju lektiru. Društvene mreže pune su sadržaja za koje više ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li ih je napravio čovek ili algoritam. Na poslovnim konferencijama gotovo da više ne postoji prezentacija u kojoj se makar jednom ne pomene AI, generativna inteligencija ili AI agent.

I zato se čini da je najveće pitanje današnjice: Kako da AI radi za nas?

Iskreno, mislim da to uopšte nije pravo pitanje.

Pravo pitanje je: kako da uvedemo AI, a da pritom ne izgubimo ono najvažnije – ljude?

Na poziciju IT direktora došla sam relativno skoro. Do tada sam uglavnom bila jedan od ključnih igrača na projektima. Učestvovala sam u donošenju odluka, davala mišljenje, procenjivala da li nešto ima smisla ili ne. Danas je moja uloga drugačija. Od mene se očekuje da donesem pravac, da prepoznam šta je vredno ulaganja i da odlučim kojim putem organizacija treba da ide.

A upravo u tom trenutku našla sam se usred najveće AI revolucije koju je IT industrija doživela.

Sredinom godine bila sam na jednoj velikoj telekom konferenciji u Kopenhagenu. To je događaj na kojem se tradicionalno govori o mrežama, BSS sistemima, razvoju infrastrukture i budućnosti telekom industrije.

Ove godine bilo je drugačije.

Gotovo svaki štand, svaka prezentacija i svaki razgovor vrteli su se oko iste teme. AI.

AI agenti. AI analiza. AI automatizacija. AI asistenti.

Delovalo je kao da više ne postoji proizvod koji nije „AI powered“.

U tom trenutku nisam razmišljala o tome koliko je tehnologija impresivna. Razmišljala sam o nečemu sasvim drugom. Ako je sve odjednom AI, kako da prepoznamo šta je zaista korisno? Kako da razlikujemo stvarnu vrednost od prolaznog trenda? I možda najvažnije – da li smo zaista došli do trenutka kada više nije potrebno da razmišljamo?

Godinama gradimo sisteme. Analiziramo korisnike. Posmatramo njihovo ponašanje. Donosimo poslovne odluke. Pišemo kod. Učimo iz grešaka. Unapređujemo procese.

Da li sada sve to više nije potrebno?
Naravno da nije tako.

Mada, priznajem da sam se prvi put ozbiljno zapitala gde je granica.

Kako danas jednom iskusnom programeru objasniti da alat može da napiše deo njegovog koda? Kako nekome ko je godinama razvijao sistem objasniti da sada postoji nešto što taj isti sistem može da analizira za nekoliko minuta?

To nije samo tehnološko pitanje.
To je ljudsko pitanje.

Ljudi ne pružaju otpor tehnologiji zato što je ne vole. Otpor pružaju zato što se plaše da će izgubiti ono u čemu su godinama bili najbolji. I tu, po mom mišljenju, počinje prava uloga lidera.

Najveća dilema koju danas imam nije kako da uvedemo što više AI rešenja. Moja najveća dilema je kako da ne „spržimo“ ljude.

Svakodnevno slušamo iste poruke: budite u toku sa tehnologijom, koristite AI, uvodite agente, automatizujte procese, ne smete da kasnite.
Sve to zvuči logično.
Ali promene nikada ne funkcionišu tako, barem ne tamo gde postoji odgovornost

Ne postoji čovek koji će jednog jutra ustati i reći:

Od danas više neću raditi kao do sada. Sve će umesto mene raditi veštačka inteligencija.

Promena dolazi postepeno, ukoliko želimo da zadržimo pouzdanost i kvalitet.

Zato verujem u male pobede. Ne moramo odmah menjati celu kompaniju. Možemo početi od jednog procesa, od jednog servisa, od jednog ponavljajućeg zadatka.

Jedno od prvih iskustava koje smo imali bilo je automatsko generisanje tehničke dokumentacije. Na jednostavnoj aplikaciji rezultat je bio odličan. AI je prepoznao integracije, ulazne i izlazne parametre i napravio dokumentaciju koja nam je zaista pomogla. Ohrabreni tim uspehom, pokušali smo isto na mnogo kompleksnijem sistemu.
Rezultat više nije bio tako dobar.

Dokumentacija je bila tek delimično tačna. Da bi postala upotrebljiva, morali smo da je značajno dopunimo i ispravimo.
Prva reakcija bila je sasvim prirodna:

Lakše mi je da ovo napišem sam.

Ali vrlo brzo smo shvatili da problem nije bio u tome što AI nije dovoljno pametan. Problem je bio u tome što smo očekivali da zna ono čemu ga niko nije naučio. Veštačka inteligencija ne poznaje naše interne procese. Ne zna specifičnosti našeg poslovanja. Ne razume izuzetke koje smo godinama uvodili niti logiku iza njih.
Sve to moramo da joj damo. Što joj damo bolji kontekst, bolji će biti rezultat.

Drugim rečima, AI nije zamena za naše znanje.
On je pojačivač našeg znanja.

Slično iskustvo imala sam i na jednom sasvim običnom zadatku.
Svake nedelje pripremam prezentaciju. Meni za to treba desetak minuta. Želela sam da taj posao prepustim AI-ju.
Prvi rezultat bio je razočaravajući. Ne zato što su informacije bile pogrešne, već zato što alat nije razumeo šta zapravo želim da prikažem.
Tada sam shvatila nešto važno. Problem nije bio u njemu. Problem je bio u meni. Ja sam znala šta želim. Ali nisam znala dovoljno jasno da objasnim šta želim.

I upravo tu dolazimo do možda najveće promene koju AI donosi.
Ne tera nas da manje razmišljamo. Tera nas da jasnije razmišljamo.

Najbolji primer za to nisam dobila samo na poslu. Dobila sam ga kod kuće.

Moja ćerka je za domaći zadatak obrađivala književni tekst. Trebalo je da opiše glavne likove, a zatim da AI na osnovu njenog opisa napravi njihove ilustracije.
Kada je dobila prvu sliku, odmah je rekla: „Nije to to.“

Lik je bio lep. Ali nije izgledao zlobno. Rekla je:

To mora da mu se vidi na licu.

Tek kada je mnogo preciznije objasnila šta podrazumeva pod tim izrazom, AI je napravio sliku koja je odgovarala njenoj zamisli.

Prava vrednost koju donosi nije da mi manje mislimo, nego da nas nauči da mnogo bolje objasnimo ono što mislimo. Ne u tome što će zameniti čoveka. Već u tome što će naterati čoveka da bude jasniji, precizniji i promišljeniji.

Zato danas verujem da uvođenje AI-ja nije tehnološki projekat. To je projekat promene načina razmišljanja. A takve promene nikada ne dolaze preko noći.

Dolaze kroz male pobede, kroz poverenje i kroz ljude koji osećaju da tehnologija radi zajedno sa njima, a ne umesto njih.
Jer, na kraju dana, nijednu kompaniju neće voditi veštačka inteligencija.

Kompanije će i dalje voditi ljudi. A od kvaliteta naših pitanja, mnogo više nego od kvaliteta samih alata, zavisiće kakve ćemo odgovore dobiti.