Ne moraš iz svakog meča izaći kao pobednik

Dečko koji je obećavao – tri reči u koje bi stao početak priče o jednom Morisu. Mladić izuzetne lepote, ali sa ništa manje klikera. Za jednog budućeg pravnika, sasvim dobar početak.

Četrdesetak godina kasnije, Moris je izgubio bitku – onu poslednju, životnu. A ona se nadovezala na sve češće poraze u bokserskom ringu.

U međuvremenu, život je Morisu potpuno ispretumbao planove. Kada je plivanje uzvodno postalo uzalud, prihvatio je izazov.

A i nije baš imao drugog izbora.

Sa jednom od prvih takvih prilika se umalo nije posvađao. Možda nije delovala idealno na prvi ili drugi pogled, ali se ispostavila prilično važnom za ostatak Morisovog života.

A Moris, s obzirom na činjenicu da je živeo u prvoj polovini prošlog veka, pokazao se kao prilično snalažljiv. Nije u to vreme bilo pogodnosti modernog života, koje bi sigurno napravile razliku zbog onih ispretumbanih planova.

Moris ih je upoznao pre nego što je napunio dvadesetu. Lekari su to nazvali akromegalija, shvatili su da je ona bila posledica tumora hipofize, ali leka nisu imali.

Kada ti život baci limun…

Priča o Morisu Tileu počinje 1903. u Rusiji. Nastavila se u Francuskoj, odakle su bili Morisovi roditelji, a Moris, dečko koji je obećavao, dobio je nadimak Anđeo.

Vanredno lepo lice je bila datost i povod za tako prikladan nadimak. Ali, kada je život rešio da ne ide po planu, Anđeo, umalo student prava, rešio je da ode u mornaricu.

Tamo ga je zadržao sada već vidno izmenjen izgled. Vanredno lepi dečak postao je mladić netipično velikih ruku, nogu i glave. A ako „um caruje i snaga klade valja“, Moris je jedan od onih koji je izokrenuo standarde narodnih umotvorina.

Pošto ni advokatura više nije dolazila u obzir – Moris je to dugovao iritantnom, „magarećem“ glasu – inženjerstvo u mornarici se pokazalo kao udobna alternativa. Uostalom, lako je pomisliti da su vam šanse blizu nikakvih kada sebe više ne prepoznajete u ogledalu.

Tile je zbog toga umeo i da se razbesni. Pogotovo na neznance na ulici i pogotovo ako ga pecnu u slabe tačke.

Jedan od takvih je prišao je Tileu, sada već neprepoznatljivom Anđelu, a živo ga je zanimalo kakav on to problem ima. Moris ga je zauzvrat počastio psovkom i stekao prijatelja za ceo život.

Elem, dotični stranac je razumeo ruske psovke, jer je i sam odrastao u carskoj Rusiji. Bio je to izvesni Karlo Pođelo, inače, profesionalni rvač. Od tada je bio i Morisov najdraži prijatelj i otvorio mu vrata novim pobedama.

Tile je počeo sa treninzima rvanja. Za dve godine je osvojio ring, a nakon još malo izmena i dopuna u planovima – ovoga puta, sticajem Drugog svetskog rata – Moris i Karlo su karijere preselili u Ameriku.

Ne moraš praviti limunadu…

Kada je počeo da trenira sa Pođelom, Moris više nije imao samo prijatelja. Imao je i mentora, a ovaj je uz njega bio i u ringu i van ringa. Svaka pobeda je širila glas o rvaču neobičnog izgleda, ali za to je već bio zadužen Tileov menadžer Pol Bauzer.

Pošto je već bio Anđeo, Tile u Bostonu dobija i upotpunjeni nadimak Francuski anđeo. Izgledalo je naizgled nespojivo: Anđeo, a u ringu, momak kome je retka bolest zapečatila prvu karijeru, ali kome je neobičan izgled otkrio do tada uspavanu snagu – figurativno i doslovno.

Imao je pomalo i sreće, jer mu tumorom izazvana akromegalija (još) nije zapečatila život. A dokle god je tako, nije bilo predaje.

Ali možeš pokušati da uzvratiš udarac

Tih ranih 40-ih Moris Tile je oborio i sopstveni rekord. Za 19 meseci u ringu nije izgubio nijedan meč.

Najzad, nesuđeni pravnik i lepotan je od 1940. postao svetski šampion teške kategorije, a 4 godine kasnije je osvojio titulu u Bostonu i povukao se kada je vrag počeo da odnosi šalu.

Na kraju, u ringu su ostali samo Tile i njegova bolest. Mečeve je već gubio, a lagano je gubio i vid. Godine 1953. je poslednji put ušao u ring i iz njega izašao poražen.

Naravno, bio je i Moris svestan da iz poslednjeg meča, onog životnog, neće izaći živ. Ali, vest koja mu je slomila srce – i to doslovno – bila je iznenadna smrt Karla Pođela.

Od susreta koji je počeo (umalo) svađom, nastalo je prijateljstvo, a onda i mentorstvo, za ceo život.

Za to vreme, Anđeo, kome je život ispretumbao planove, i sam je pomalo ispretumbao nepisana pravila.

To što su neke datosti isprva obećavale, nije bila garancija za ispunjen potencijal.

Isto tako, pretumbani planovi nisu bili garancija da će neki drugi potencijali biti protraćeni.

Na kraju, niko iz poslednje bitke neće izaći živ. Ali, ako dobro rasporedite snage i okružite se pravim ljudima, onda ni poneki izgubljeni meč neće napraviti veliku razliku.