Preduzetnici koji su promenili svet

Od ideje iz garaže do zvezda!

Nisu imali ništa osim jedne super ideje i garaže u kojoj je sve počelo. Potom se rodila kompanija koja danas vredi stotine milijardi dolara – tako najkraće zvuči legenda o najuspešnijim preduzetnicima današnjice, prožeta često i time kako su eto, neki od njih, samo imali mnogo sreće što su se u pravom trenutku našli na pravom mestu.

Da li je bilo baš tako? Ne baš. Tačno u svemu tome jeste ta umešnost prepoznavanja pravog trenutka, začinjena dozom sreće. Nekada nepoznati momci, kao što su Džef Bezos, Ilon Mask, Ričard Brenson, Majk Kjuban, Voren Bafet ili Lari Elison ponudli su svetu rešenja, prepoznali bum ili uložili i rizikovali, kako bi došli do planetarnog uspeha. O tome koliko u stvari jeste umeće svoju dobru ideju pretočiti u svetsku revoluciju govori činjenica što se njihov sistem rada i primene inovacija danas izučava na vodećim univerzitetima. 

Osim mitova, neke od tih briljantnih umova prate i neobične priče do uspeha, ali i priče o dozi njihove lucidnosti. Da li im ta lucidnost pomaže u misiji ili odmaže u tome, procenite sami. Zajedničko za sve njih jeste to što su oni mislioci, radoholici, zaljubljenici u nesvakidašnje (u svemir, na primer), genijalci, opčinjeni podacima i što koračaju korak po korak na putu ka uspehu. 

Ponekad možda „bode oči“ međusobna borba pomenutih titana. 

Lari Elison (74)

Milijarder je i vlasnik softverske kompanije Oracle. Lari Elison važi za bogataša koji ima sve, ali ne i sreću. Izgleda da tu sreću kvari njegov nekada prenaglašeni takmičarski duh. 

Koliko želi da prednjači u poslu, tako i na svim životnim poljima želi da bude prvi. Često citira poznatu mantru: Nije dovoljno da ja uspem. Drugi moraju da propadnu.

Šuška se da je Oracle, otkako postoji kompanija, dobio ime po jednom projektu američke bezbednosne agencije, kao i to da je CIA bila prva mušterija.

Elison je poznat i po tome što izdašno investitra u jedriličarstvo i tenis i voli da živi na visokoj nozi. Bio je čest gost mečeva Novaka Đokovića na Masters turniru u Indijan Velsu, koji je u njegovom vlasništvu. 

Mark Kjuban (60)

Široj javnosti je postao poznat kao vlasnik kluba Dalas Maveriks (NBA liga), koji je kupio 2000. godine, a, zahvaljujući internetu, stigao je do Forbsove liste najbogatijih ljudi. Za razliku od vlasnika ostalih klubova, Kjuban je na svakoj utakmici navijao, te je zato i plaćao enormne kazne.

Počeo je da radi sa 12 godina. Prodavao je kese za đubre, zatim se bavio lančanim porukama (poruke koje zahtevaju odgovor), bio je i instruktor disko plesa, vodio pab. Zatim je otvorio firmu za kompjuterski konsalting i tako zaradio svoj prvi milion. 

Voren Bafet (88)

Prošao je težak put, kako bi, od dečaka koji je sa sedam godina prodavao boce koka-kole na ulici, postao četvrti najbogatiji čovek na svetu. Danas, njegova plata iznosi 100.000 dolara, a njegovo bogatstvo se procenjuje na skoro devedeset milijardi dolara. Poznat je kao jedan od najuticajnijih ljudi Amerike, čije se mišljenje o finansijama dosta uvažava.

I dan-danas, na novinskim stranicama zastupljeni su tekstovi i udarni naslovi o njegovoj skromnosti. Ne prođe takoreći ni dan a da se na nekom od portala ne pojavi tekst o tome kako Bafet i dalje živi u istoj kući, jede isti doručak od tri dolara, nosi istu odeću i slični. Uostalom, ta skromnost čini i glavnu potku veoma poučnog HBO dokumentarca Becoming Warren Buffett iz 2017. godine, u kojem je Bafet svim sadašnjim i budućim preduzetnicima dao odlične savete. 

Bafet je znao kada treba da čeka i tako je donosio odluke koje su mu se na kraju višestruko isplatile. Tako je stekao i reputaciju lisca koji ima nos za dobre poslove. Danas, skoro da nema uspešne kompanije a da Bafet nema nekog učešća u toj kompaniji. 

Za njega se kaže da je bogatstvo stvorio praktično ni iz čega, samo zahvaljujući mudrosti i šarmu i nizom preuzimanja. Nije pohlepan, a „blago iz pećine“, najavio je, daće u dobrotvorne svrhe.

Ričard Brenson (68)

Vlasnik je Virdžin grupe u okviru koje posluje oko 400 firmi. Za preduzetništvo je dobio titulu sera i ima bogatstvo vredno pet milijardi i dvesta miliona dolara. I on je počeo da radi sa 12 godina, prodavao je božićne jelke. Kasnije izdaje studentske novine, prodaje muzičke ploče (šalje poštom po porudžbini), otvara prodavnicu ploča, zatim muzički studio i tako zarađuje i svoj prvi milion. Zatim preuzima gej klub, preuređuje krovove zgrada u bašte, distribuira filmove i video-igrice, osniva avio-kompaniju. Ne postoji oblast u kojoj se nije oprobao – od šminke do votke, preko koka-kole do automobila. Ali, nije svaki poduhvat bio uspešan. Učio je iz svojih poslovnih promašaja. 

Džef Bezos (54)

Osnivač je i vlasnik Amazona, najvećeg svetskog internet trgovca, vlasnik Vašington posta, a prema Forbsu imovina Džefa Bezosa vredi šezdeset šest milijardi dolara, što ga čini petim najbogatijim čovekom na svetu. Od osnivanja te firme 1994. godine do danas, on je akumulirao veliko bogatstvo i preoteo, nakon mnogo vremena, Bilu Gejtsu tron na Forbsovoj listi. Još kao dečak, taj talentovani inovator maštao je o spasavanju sveta, uvek usredsređen na svoj posao koji mu je bio najbitnija stvar u životu. Džef Bezos jeste čovek koji u sekundi zaradi više od 1.100 evra. 

Ilon Mask (47)

Suosnivač je servisa za internet plaćanje PayPal, vlasnik Tesla motorsa, firme za proizvodnju luksuznih vozila na baterije, a bogatstvo mu je procenjeno na jedanaest milijardi i trista miliona dolara. 

Mask je u poslu od tinejdžerskog doba, kada je programirao video-igrice i prodavao različite softvere, i tako stekao prvi milion. Zatim osniva PayPal, proizvodi svemirske letelice, pa automobile na struju. Kasnije pokreće servise za korišćenje solarne energije. Danas je poznat i kao osnivač SpaceX i Tesla motors kompanija. 

Poslednjih godina je pravac istraživanja usmerio i na jedno potpuno novo polje – integraciju kompjutera i ljudskog mozga, sa idejom da se mozak „nadogradi“, spoji s računarom, da mu se pruži direktna veza s celim internetom i omogući da u trenu prikupi sve informacije koje su mu potrebne – čovek bi tada još uvek mogao da ima važnu ulogu. U suprotnom, ljudima se sprema crni scenario i doba u kojem će računari zavladati, a ljudska bića biće svedena na – ljubimce. 

Reklo bi se da nema sumnje u to da inovator Ilon Mask jeste genije, ali njegovi postupci su nekada na granici razuma. Zbog svoje ishitrenosti, on je čak svrgnut s mesta izvršnog direktora sopstvene kompanije. Čovek, koji bukvalno spava u fabrici dok se ne završi posao, isti taj posao upropasti jednim jedinim tvitom. I deluje da se nije „opametio“. 

Nabrojani su, naravno, samo neki od slavnih bogataša koji su tabali svoju stazu do vrha sveta još od detinjstva. U javnosti su neprestano prisutni, što zbog svojih novih izazova i projekata, što ponekad zbog ponašanja koje šokira invesitore, zabrine radnike i podigne svet na noge. U tome prednjače Bezos, Brenson, Bafet i Mask. 

Između je, reći će neki, čista ljubomora – kad im je već ovaj svet postao tesan, pokušavaju da osvoje novi – vanzemaljski. U trci za selidbu sa ove pleanete ili bar za početak putovanja, najbrži su Mask sa Spejs iksom, Bezos sa Blu oridžinom i Brenson sa Virdžin galaktikom. U njihovoj nameri da osvoje kosmos krije se mešavina preduzetničke radoznalosti, altruizma i malo egoizma. 

Mask i Bezos imaju još nešto zajedničko a to je, čini se, frustriranost sadašnjim stanjem istraživanja svemira. Za njih se podrazumeva da, 40 godina pošto je čovek zakoračio na Mesec, ljudi bi trebalo uveliko da već putuju u svemir i da imaju svoju koloniju na Marsu. Trenutno rade na tome da naprave revoluciju, a mi im želimo puno sreće.