Raskid ugovora zbog neispunjenja ugovorne obaveze

U Mletačkom državnom arhivu u Veneciji čuvaju se dnevnici trgovca Andrea Barbariga iz XV veka, sa zapisima o kupoprodaji žita i vina, zakupima skladišta i zajmovima sa partnerima iz Ravene i Apulije. Ovi spisi svedoče ne samo o tome kako su se ugovori nekada zaključivali, već i kako su raskidani kada jedna strana nije mogla da ispuni obavezu.

Tako je u jednom trgovačkom dnevniku zabeleženo da je Barbarigo unapred platio žito iz Ravene, ali da brod sa tovarom nikada nije stigao u Veneciju, jer ga je kod luke Ankona presrela piratska flota. Dobavljač nije mogao da ispuni obavezu, pa je ugovor raskinut. Ono što je već izvršeno ostalo je na snazi, a buduće isporuke su prestale da važe.

Još u srednjem veku važilo je pravilo: ako jedna strana ne ispuni obavezu, druga nije dužna da nastavi sa ispunjenjem svoje obaveze. Raskid ugovora je bio način da se posao zaštiti od pirata, blokada ili neplaćanja.

I danas poslovni odnosi počivaju na principu ravnoteže: ono što jedna strana pruža, druga zauzvrat plaća ili daje. Dok je srednjovekovna praksa bila vođena iskustvom i potrebama trgovaca, danas se ugovorni odnosi regulišu zakonom.

Raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze u domaćem pravu

Prema Zakonu o obligacionim odnosima osnovno pravilo dvostranih ugovora je da niko nije dužan da ispuni svoju obavezu ukoliko druga strana ne učini isto.

Kada jedna strana ne ispuni ono što je obećala, poverilac ima tri mogućnosti:

1. Da zahteva ispunjenje obaveze;
2. Da jednostrano raskine ugovor; ili
3. Da traži naknadu štete.

Kada rok ima presudnu važnost – fiksni rokovi

Ako ugovorne strane odrede da obaveza mora biti izvršena u tačno određenom roku, taj rok postaje presudan za ispunjenje ugovora. Ako se obaveza ne ispuni na vreme, ugovor prestaje da važi jer svrha dogovora nestaje.

Na primer, ako je ketering za proslavu godišnjice firme zakazan za petak u 19 časova, a hrana ne stigne u dogovoreno vreme, događaj prolazi bez posluženja. U takvoj situaciji kašnjenje obesmišljava ugovor, jer ispunjenje nakon roka više nema vrednost.

Napomenimo da zakon daje poveriocu mogućnost da ugovor „održi u životu“. Ako odmah po isteku roka obavesti dužnika da i dalje zahteva ispunjenje, dužniku se ostavlja primeren dodatni rok. Ukoliko obaveza ne bude izvršena ni u tom roku, ugovor definitivno prestaje da važi.

Kada rok nije presudan

Ako rok nije bitan sastojak ugovora, kašnjenje ne znači da ugovor automatski prestaje da važi. Obaveza i dalje postoji, ali poverilac mora da ostavi dužniku dodatni rok za ispunjenje.

Zakon u tom slučaju štiti dužnika i daje mu još jednu šansu. Tek ako obaveza ne bude ispunjena ni u naknadnom roku, ugovor se raskida.

Novčane obaveze

Kod novčanih obaveza rok obično nije presudan. Ako kupac kasni sa uplatom, prodavac ne može odmah raskinuti ugovor, već mora ostaviti dodatni rok (npr. 15 dana). Tek ako ni tada ne plati, ugovor se raskida.

Ugovori sa uzastopnim obavezama

Kod ugovora sa uzastopnim obavezama, kao što su mesečne isporuke hrane ili nedeljna dostava voća, svaka pojedinačna obaveza se posmatra odvojeno, ima svoj rok i značaj. To znači da propuštanje jedne obaveze ne znači automatski da ceo ugovor prestaje da važi – ugovor i dalje važi za naredne obaveze.

Međutim, ako je već nakon jedne propuštene obaveze očigledno da ni preostale obaveze neće biti ispunjene, poverilac može raskinuti ugovor. 

Tako, ako je dogovoreno da ketering svakog petka obezbedi ručak za zaposlene i samo jednom zakasni, ugovor se ne mora raskinuti u celosti. Ali, ako postane jasno da će isporuka stalno kasniti, klijent može raskinuti ugovor za sve naredne isporuke.

Pravila raskida

• Jasno saopštenje – kada poverilac odluči da raskine ugovor, mora odmah obavestiti dužnika i to jasno i izričito. Raskid se ne može podrazumevati iz ćutanja ili nejasnih poruka;
• Forma – ako je ugovor zaključen u posebnoj formi (pismena forma, overa kod notara), raskid mora biti u istoj formi;
• Ugovor se ne raskida zbog sitnica – raskid je moguć samo kada propust utiče na svrhu i ostvarenje ugovora. Ako ketering zakasni sa jednom tortom, ali sve ostalo donese na vreme, to je manji propust i ugovor ostaje. Ali, ako je torta glavni deo posluženja i ne bude dostavljena, ispunjenje ugovora gubi smisao i može da se raskine;
• Naknadni rok – ako rok nije presudan, poverilac mora da ostavi dužniku dodatni rok za ispunjenje, pa tek ako ni tada obaveza ne bude izvršena, ugovor se raskida;
• Očigledno neispunjenje – ako je jasno da dužnik neće ispuniti obavezu, poverilac može raskinuti ugovor odmah, bez čekanja isteka roka;
• Uzastopne obaveze – kod ugovora sa ponavljajućim obavezama promašaj jednog roka ne ruši ceo ugovor, ali česta kašnjenja mogu biti razlog za raskid budućih obaveza.

Posledice raskida

1. Oslobađanje od budućih obaveza – kada se ugovor raskine, prestaje da važi za ubuduće. Strane više nemaju obavezu da ispunjavaju ono što je bilo dogovoreno;
2. Vraćanje primljenog – sve što je jedna strana dobila mora da vrati drugoj. Ako to nije moguće u istoj formi (npr. stvar je potrošena), vraća se odgovarajuća novčana vrednost;
3. Naknada koristi – ako je jedna strana imala korist od onoga što je primila, tu korist mora da nadoknadi;
4. Povraćaj novca uz kamatu – ako je neko primio novac, mora da ga vrati zajedno sa kamatom;
5. Naknada štete – ako raskid ugovora prouzrokuje štetu, poverilac ima pravo da traži da mu se nadoknadi šteta. 

Pravila raskida nisu strogo određena, pa ih stranke mogu prilagoditi svojim dogovorom. Za male firme to je posebno korisno, jer se unapred može odrediti šta se vraća, kako se obračunava šteta i kako da postupak bude što jednostavniji.

U praksi raskid često donosi poteškoće, pa je važno da ugovor bude jasan i da se posledice precizno definišu, uz stručnu pravnu pomoć. Na taj način se obezbeđuje zaštita i izbegavaju nepotrebni sporovi.