Svi želimo da budemo uspešni u onome što radimo. A da li znamo šta tačno želimo da postignemo, da li smo jasno odredili pravac kojim želimo da idemo? Daćemo vam smernice kako da lakše pronađete put do uspeha, a to podrazumeva SMART model određivanja ciljeva.
Situacija sa pandemijom korona virusa, preduzimanje propisanih mera izolacije i rad od kuće, zatvaranje određenih prodajnih objekata, umnogome je uticalo na poslovanje velikog broja kompanija.
Kada govorimo o različitim tipovima preduzetnika, najčešće posmatramo način na koji razvijaju svoj biznis i doprinose ekonomiji i industriji. Iako znamo da ih sve povezuju hrabrost, samopouzdanje i umešnosti da svoje poslovne ideje pretvore u konkretne rezultate, ali retko govorimo o tome koji tipovi preduzetnika postoje.
Stručnjaci uveliko diskutuju o daljem razvoju i oporavku poslovanja „nakon korone.“
Dobrog radnika danas nije lako pronaći, i zato poslodavcima veoma teško pada kada ih izgube.
Vođenje evidencije o radnim mestima u kompaniji i njihova sistematizacija podjednako su važni kako za postojeće zaposlene, tako i za kandidate koje želite da privučete.
Svako ko ima želju da bude uspešan u svom poslu i da lepo živi od toga, može to ostvariti ukoliko je uporan i ne posustane na prvoj prepreci.
Jasno je da je pandemija koronavirusa u Srbiji osvetlila sve prednosti onlajn prodaje, te da je sposobnost kompanija da brzo transformišu svoje kanale prodaje i fokusiraju se na eKomerc, za mnoge bila pitanje opstanka.
Posledice pandemije koronavirusa vidiljive su i osetne u mnogim industrijama, uključujući i IT. Od početka godine evropske digitalne kompanije i startapi, izgubili su ukupno 383 milijarde evra i zabeležile rekordan pad od čak 33 odsto u prihodima.
Šta znači inovirati? Da li su u pravu oni koji misle da je to jedini način da se danas opstane na tržištu ili oni koji smatraju da se prevelika prašina podigla ni oko čega?
U okviru Programa podrške malim i srednjim preduzećima za nabavku opreme u 2020. godini Ministarstvo privrede Republike Srbije raspisuje javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava.
Kako smo već pominjali, dobro upravljanje novčanim tokovima u vreme krize postaje mnogo više od tradicionalnog projektovanja priliva i odliva. Kako bi se na ovaj način obezbedila sigurna pozicija, neophodno je i da definišemo najvažnije oblasti za upravljanje novčanim tokovima u krizi.
Pandemija izazvana COVID-19 virusom ostavila je posledice na živote ljudi, porodica i čitavih zajednica. Najavljena finansijska kriza tek će pogoditi sve privredne subjekte, uključujući proizvodne i uslužne kompanije, zajmodavce i investitore. Očigledna neizvesnost na tržištu prvenstveno stavlja akcenat na kratkoročnu likvidnost.
Svakome od nas se makar jednom dogodilo da bude „zatrpan“ obavezama. Zbog toga znamo koliko je važno da u ovakvim situacijama održimo koncentraciju i što efikasnije odgovorimo na zadatke koji su pred nama.
Stručnjaci uveliko diskutuju o daljem razvoju i oporavku poslovanja „nakon korone.“ Mnogi od njih misle da imaju odgovore na sva otvorena pitanja, ali istina je da ćemo tek sagledati stvarne posledice pandemije na domaću i svetsku privredu.
Po ukidanju vanrednog stanja, preporuke stručnjaka bile su da se zaposleni vrate u kancelarije samo ako je to nužno, ali smo sve bliži trenutku kada ćemo se u potpunosti vratiti normalnim tokovima i vratiti na svoje poslove.