Koliko poslodavca košta nezakonit otkaz?

Sigurno ste od pravnika čuli termin „nezakonit otkaz“ ili formulaciju „to bi bio nezakonit otkaz“. 

Ako ste poslodavac koji istinski veruje da određeni zaposleni, iz konkretnih razloga, ne može da nastavi rad kod njega – možda ste pomislili ili izgovorili: 

Pa, šta?

Odgovor obično glasi:

To pada na sudu. Sud će poništiti to rešenje o otkazu.
I vratiće ga na posao kod nas?
Ili će ga vratiti, ili ćete morati da mu i to finansijski nadoknadite, što znači da će vas svakako koštati.
Koliko?

U ovom tekstu pokazaćemo koliko vas zapravo može koštati nezakonit otkaz.

Poslodavci obično pogrešno procene rizik

Kada se donosi odluka o otkazu, fokus je najčešće na jednoj stvari: kako rešiti problem sa zaposlenim koji ne ostvaruje rezultate, krši radnu disciplinu ili ne poštuje radne obaveze.

Naročito ako je poslodavac uveren u ispravnost svoje odluke – vrlo često se zanemari pravo i mogućnost zaposlenog da pokrene radni spor. I dobije ga.

A to – izuzev reputacijskog rizika za poslodavca kojeg zaposleni tuže – može napraviti i ozbiljan finansijski trošak. 

Primeri iz prakse

Uzmimo kao primere sledeće situacije:

1. Poslodavac je prilikom popisa robe ustanovio manjak. Zaposleni B i C izjavili su da su više puta videli zaposlenog A kako iznosi robu iz objekta bez evidentiranja kupovine. Smatrajući da je krađa očigledna, poslodavac bez dodatne provere činjenica i bez omogućavanja zaposlenom da se izjasni donosi rešenje o otkazu.

2. Poslodavac je nezadovoljan rezultatima rada zaposlenog i smatra da njegova visoka zarada nije opravdana rezultatima. Međutim, zaposlenom nisu postavljeni jasni merljivi ciljevi, ne postoje dokumentovani propusti u radu, niti je prethodno sprovedena adekvatna procedura upozorenja.

3. Poslodavac je radio reorganizaciju poslovanja i zaposlenima je ponudio anekse ugovora o radu u kojima menja njihove opise poslova. Jedan od zaposlenih nije potpisao taj aneks jer nije saglasan sa novim opisom posla, i poslodavac mu uručuje rešenje o otkazu jer Zakon o radu predviđa takvu mogućnost. 

Svi zaposleni iz ovih primera podnose tužbe za poništaj rešenja o otkazu nadležnim sudovima u zakonskim rokovima. 

Sve tri tužbe protiv ovih poslodavaca biće usvojene, jer ni u jednom od ovih primera poslodavci nisu ispoštovali zakonsku proceduru. 

Sudske odluke u slučaju nezakonitih otkaza

Iako se radni sporovi smatraju hitnim, realnost je da oni traju više meseci, a vrlo često i više godina. Retko se završavaju u prvom stepenu, i uglavnom dospeju i do vrhovnog suda. Sam postupak je finansijski iscrpljujuć za onoga ko tuži, ali svakako i poslodavca koji plaća sudske, advokatske, troškove veštaka, itd. 

Ukoliko sud presudi u korist zaposlenog, posledice za poslodavca su sledeće: 

1. Vraćanje zaposlenog na posao pod istim uslovima kao pre otkaza, ukoliko za to ima uslova;
2. Isplata zaostalih zarada za period od dana prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na posao, umanjeno za iznos koji je zaposleni eventualno ostvario po drugom osnovu u tom periodu (npr. druga plata, socijalna primanja);
3. Uplata doprinosa za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost za ceo period;
4. Kada izgubi spor, poslodavac snosi sve troškove postupka, uključujući i troškove advokata zaposlenog, veštaka, sudskih taksi koje je predujmio zaposleni.

Osim toga, ukoliko zaposleni ne može ili ne želi da se vrati na posao, može tražiti od suda da obaveže poslodavca na novčanu naknadu umesto vraćanja što može biti do 18 zarada, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Postoji još i mogućnost da poslodavac ne želi da vrati zaposlenog na rad, da faktički ostaje pri otkazu bez obzira na nezakonitost prvobitne procedure. U tom slučaju je dužan da isplati zaposlenom do 36 zarada. 

A ne zaboravimo i da inspekcija rada ima mogućnost da poslodavcu izrekne kaznu. 

Koliko to zaista košta – ilustrativni primeri

Pretpostavimo da zaposleni u međuvremenu nije našao drugi posao i nije ostvarivao druge prihode koji bi umanjili obavezu poslodavca.

I to je samo početak.

Na ove iznose se dodatno obračunavaju:

• Porezi i doprinosi;
• Zakonska zatezna kamata;
• Sudske takse;
• Troškovi advokata;
• Troškovi sudskog veštaka.

Ako zaposleni ne želi da se vrati na posao, sud može dosuditi dodatnu novčanu naknadu do 18 zarada.

Ako poslodavac odbije vraćanje zaposlenog nakon izgubljenog spora, dodatni trošak može ići do 36 zarada.

Pored toga, inspekcija rada može izreći kaznu do 500.000 dinara za preduzetnika, odnosno do 2 miliona dinara za privredno društvo.

Skriveni troškovi o kojima se retko govori

Osim direktnih finansijskih izdataka, postoje i indirektni troškovi:

• Vreme koje menadžment ulaže u postupak;
• Dodatno opterećenje HR-a i administracije;
• Uticaj na tim i radnu atmosferu;
• Reputacioni rizik.

Ovi troškovi se ne izražavaju konkretnim brojkama, ali utiču na poslovanje.

Zašto poslodavci gube ove sporove?

U praksi, razlozi su gotovo uvek isti:

• Nedostatak dokumentacije o lošem radu;
• Izostanak upozorenja pred otkaz;
• Nepoštovanje zakonske procedure;
• Oslanjanje na “očiglednost problema” umesto na dokaze.

Sud ne odlučuje na osnovu utiska, već na osnovu onoga što je dokazano u postupku.

Kako izbeći ovaj scenario?

Dobra vest je da se ovakvi rizici mogu značajno smanjiti.

Najvažniji koraci su:

• Jasno definisati očekivanja i ciljeve zaposlenog;
• Dokumentovati učinak i eventualne propuste;
• Koristiti pisana upozorenja kada za to postoje uslovi, a nacrt takvog upozorenja možete besplatno preuzeti ovde;
• Ispoštovati proceduru pre donošenja odluke o otkazu.

Razlika između zakonitog i nezakonitog otkaza najčešće nema veze sa samim razlogom za otkaz, već je pitanje načina na koji je postupak sproveden.

Najčešća pitanja o sporovima zbog nezakonitog otkaza

Da li se isplati nagoditi se?

U mnogim slučajevima, nagodba je pametan izbor.

Ako poslodavac već vidi da postoje proceduralni propusti, vansudsko poravnanje često je finansijski racionalnije od višegodišnjeg spora.

Nagodbom poslodavac može unapred kontrolisati trošak i izbeći dodatne izdatke poput:

• Sudskih taksi;
• Troškova advokata;
• Troškova veštačenja;
• Zatezne kamate;
• Obaveze vraćanja zaposlenog na posao;
• Nadoknadu zarade za veliki broj meseci.

Naravno, svaka situacija zahteva individualnu procenu, nije svaka tužba osnovana niti svaka nagodba dobra odluka.

Šta ako zaposleni u međuvremenu nađe drugi posao?

Ovakav ishod je povoljan za poslodavca, iako to ne znači automatski da poslodavac nema obavezu da plati zaostale zarade.

Ako sud utvrdi da je otkaz bio nezakonit, zaposleni i dalje može imati pravo na naknadu zarade za period nezakonitog prestanka radnog odnosa. 

Iznos koji je zaposleni u međuvremenu zaradio kod drugog poslodavca računaće se i umanjiti obavezu prvobitnog poslodavca.

Da li sud uvek vraća zaposlenog na rad?

Ne. Sud može naložiti vraćanje zaposlenog na rad ako zaposleni to traži i ako za to postoje uslovi.

Međutim, zaposleni može i da traži novčanu naknadu umesto vraćanja na posao.

Takođe, postoje situacije u kojima sam poslodavac ne želi nastavak radnog odnosa ni nakon izgubljenog spora, ali tada rizikuje dodatnu obavezu naknade koja može biti veoma visoka (do 36 zarada).

Zaključak

Nezakonit otkaz može se ispostaviti kao značajan finansijski udarac.

Odluke koje deluju kao brzo rešenje problema u datom trenutku, mogu dugoročno proizvesti značajne troškove i dodatne komplikacije za poslodavca.

Zato je u ovim situacijama važna objektivna pravna procena koja uzima u obzir sve potencijalne posledice.