Plaćate li IPS-om i zašto da?

Dok pripremam ovaj tekst u miru dečje sobe koju sam delimično okupirao još od kovida, razmišljam kako ću ovih dana razgovarati na panelu Narodne Banke Srbije o instant plaćanjima. Da li je to neki čudni sinhronicitet ili teorija zavere kako bi većina naših zemljaka pomislila, prosudite sami.

Nije mi namera da hvalim državu ili neki njen pojedinačni projekat, ali ovaj put naprosto moram da napravim izuzetak. Tako mi struka i savest nalažu. Ako niste do sada plaćali IPS-om, zašto niste i znate li koje su sve prednosti ovog načina plaćanja?

***

Radeći u odličnoj kompaniji, pre par godina sam imao to zadovoljstvo da provedem nekoliko dana na treningu u Holandiji. Gradić Delft, koji izgledom i kanalima nosi šmek Amsterdama, sedište je ozbiljnog tehničkog univerziteta i ima neuporedivo manji broj stanovnika od istog, što ga na mojoj lestvici podiže jako visoko. Kažu da čak i bezmalo pola stanovništva čine studenti, što je ponovo divna stvar.

Elem, uđoh tako u običan supermarket da pazarim sendvič i sok, te napravim minimalan večernji obrok, kada me na kasi zateknu iznenađenje. Nisu prihvatali platnu karticu (MC) koju imam. Ok, imao sam keca u rukavu, pa izvadih i korporativnu VISA karticu. Sve da platim i preživim. Ali, ne lezi vraže. Ni ona nije imala prođu. Verovatno gledajući u moj tupi izraz lica, ljubazna kasirka mi objasni da ne primaju te poznate kartične brendove i da to nema veze sa tim odakle dolazim. Malo mi laknu oko toga. Onda reče da iza ugla postoji bankomat, te da tu podignem novac, a da će ona sačekati sa mojim stvarima. Tako i bi.

I dok sam na klupi u parku žrvnjao večeru i posmatrao odlazak dana, po glavi mi se vrzmala misao – zašto ne primaju poznate kartične brendove i kako plaćaju. Mora da postoji logično objašnjenje za to. Štedljivi su Holanđani.

***

Njuškajući i istražujući, dođoh do nekih površnih podataka da su tamo dominantne platne kartice Maestro i V Pay u čijoj pozadini su MC i VISA. Dakle, nije šija nego vrat. Osim njih, saznao sam da postoji i iDeal, dominatan lokalni igrač na polju plaćanja koji danas drži više od 60% holandskog online tržišta. Dakle, to je jedan izuzetan primerak alternativnog metoda plaćanja, popularnog nazvanog APM (Alternative Payment Method).

Dakle, o tome se radi.

Onda sam nastavio da čitam i istražujem i preda mnom se otvorio jedan novi svet – svet alternativnih metoda plaćanja. Znam da mnogima zvuči smešno, ali on postoji i predivan je. U principu, to je kategorija svih plaćanja koja nisu kartična ili gotovinska. Naravno, i to je ogroman zahvat zato što tu spadaju digitalni novčanici (pisao sam već o njima), domaće platne kartice (recimo, naša osporavana DINA), direktno plaćanje sa računa na račun (A2A payment), kao i njene svojevrsne podgrupe: instant plaćanja i otvoreno bankarstvo, onda recimo direktno zaduženje, zatim BNPL (kupi sad, plati kasnije), elektronski keš (e-cash), itd. E sad, neka stručna lica kazuju da, u stvari, to nisu APM nego LPM (lokalni metodi plaćanja), ali rekao bih da je granica kategorija pomalo zamagljena. To, naravno, ne menja njihovu suštinu.

Kada potragu malo suzimo, dođemo do pregršt živopisnih primera. U Brazilu je PIX koji je za nekoliko godina eksplozivno narastao. U Švedskoj je Swish, u Švajcarskoj Twint. More bit’ da ste čuli za italijanski Satispay ili španski Bizum, a možda i za poljski BLIK. Gigantski i efikasan sistem je indijski UPI. Ne znam, ali ih je na svakom koraku. Neki su jako uspešni, neki samo lokalno efektni. Varijanse kako su operativno sprovedeni su razne i kreativne. U svakom slučaju, svi potpadaju pod moderne alternativne metode plaćanja ili lokalne metode plaćanja, od kojih su neke već prešle državne granice.

Izvor: Flagship market observations

***

Tu stižemo i do naše kuće. Nije baš da se nemamo čime podičiti.

Dakle, pre oko pet i kusur godine Narodna Banka Srbije (NBS) je na „mala vrata“ uvela sistem IPS, odnosno instant platni sistem u okviru NBS. U najkraćem, pomoću njega sredstva sa svog bankovnog računa prebacujete u roku od nekoliko sekundi na račun primaoca. I gotovo. Instant. Ono što je, takođe, važno jeste činjenica da je sama NBS operator ovog sistema, tako da ona sprovodi i garantuje izvršenje transakcija. U našem društvu nepoverenja, to je bitna činjenica.

Što bi na YT-u rek’o nekadašnji junak i direktor društvenog preduzeća iz Novog Sada, Jovo V: Kako NBS radi, kako NBS to radi tržišno?; Ne bi ulazio u palmeniku s nikim; Da nema onoga gareža. 😊

Elem, već i vrapci na grani znaju da na računima za komunalne usluge, telefone, kablovsku i električnu energiju imate lepo oslikane QR kodove, uz pomoć kojih vrlo jednostavno platite račune kroz m-bank aplikaciju koju već koristite. Otvorite aplikaciju, nađete gde piše skeniraj QR code, skenirate izlistani kod i kliknete „plati“. To je jedna od najjednostavnijih i najpopularnijih primena. Čini mi da postoji stalan rast broja računa koji su ovako plaćeni i to ne treba da čudi.

Kod nekih velikih trgovaca na internet prodavnicama u Srbiji, takođe, možete da izaberete sličan način plaćanja, kad dođete do popularnog „checkout-a“ ili finalnog plaćanja. Izaberete IPS kao metod plaćanja, dobijete generisani QR kod na veb-sajtu, koji onda skenirate i platite, isto kao gore opisano.

Na kraju imamo i plaćanja u fizičkim objektima, koja mogu imati dva različita tehnička rešenja, ali najbolje je da na nekoj većoj benzinskoj pumpi pitate za IPS plaćanje i testirate kazano. Možda dobijete i popust na gorivo.

***

Na kraju, šta se sve to tiče običnog malog preduzetnika?

E, pa tiče ga se, jer može pozitivno da utiče na njegovo poslovanje. U zavisnosti od vrste biznisa kojim se bavite, na sve vaše fakture možete da „krknete“ adekvatan QR kod, koji će vašim klijentima omogućiti da lakše i brže plate. Naravno, ako imaju dovoljno sredstava na računu.

Ukoliko ste u maloprodaji, kao moj dragi mesar S, onda će vam prijem IPS plaćanja preko EFT terminala/Android aplikacije na telefonu/Soft-POS rešenja dati priliku da efektno i bezgotovinski naplatite proizvod/uslugu od kupaca. Sve to bi trebao da prati manji trošak koji preduzetnik plati banci u odnosu na druge bezgotovinske transakcije, ali ovde stvari još uvek nisu sto posto načisto zbog nekih drugih igranki. Obaška što će vam sredstva leći na račun odmah (sistem radi 24h/7d), pa će dobavljačima iz sela Grčca odmah moći da uplati novce za silažu. Dakle, rad sa instant plaćanjima blagotvorno utiče na likvidnost, farmaceutskim žargonom rečeno, uz troškovno efikasnije bezgotovinske platne instrumente, kako to stručno kolega A. iz NBS veli.

Takođe, da izlažem na Beogradskom noćnom marketu, gde sam na jednom štandu kao pisac i gostovao kod drugara, polepio bih QR kodove na izloženu robu i tako omogućio kupcima koji ostanu bez gotovine da mogu da pazare proizvode. Nemali broj posetilaca potroši gotovinu koju ponese, pa onda ove marginalne strategije i te kako imaju efekta. Alternativa tome je da vam kupac prebaci novce uz pomoć vašeg broja mobilnog telefona. To je, takođe, nedavno uvedena opcija koja omogućava drugarska raskusuravanja u kafani na hiljadu načina.

Dakle, IPS donosi lakoću, brzinu, trenutnu likvidnost i kreativnost da se bezgotovinski novci lokalno prometuju na mnogo načina. Preduzetniku ostaje da se fokusira na prodaju, a lova će posle toga lako da stigne.

Mislite o tome.

***

Vredna ekipa iz sektora plaćanja NBS bi se možda ljutila na mene da ne pomenem da su ponosni na uslugu IPS prenesi, gde samo uz pomoć broja telefona novac možete legitimno preneti na drugi račun, kao i odnedavnu uslugu “deep link”, koja omogućava da onlajn plaćanje na nekom sajtu sada možete završiti sa samo jednim uređajem (mobilni telefon ili laptop), bez potrebe da imate dva prilikom transakcije.

Znajući da je u planovima razvoj IPS plaćanja na rate i da se NBS javno izjasnio da će se raditi na priključivanju SEPA zajednice (jedinstveno područje za plaćanje u evrima uz razvoj instant plaćanja), eto prilike da se bar nečemu lepom poradujemo u današnjem trenutku.

Radost, plaćanje, ušteda, brzina?

Konačno rešenje kolone B – IPS. 😊

Naš IPSvič ili IPSajte se, kako vam volja.