Netscape vs Internet Explorer: blickrig bez gubitnika?

U februaru sada već vrlo davne 1994. godine, Džim Klark je kontaktirao jednog mlađahnog programera. Mark Andresen mu je ime i, spram Klarka, dokazanog preduzetnika, tek je trebalo da postane ono čemu Amerikanci tepaju „trailblazer“.

U tom trenutku, Andresen nije razmišljao o tome da (li) će promeniti svet. Njegov softver je trebalo da posluži isključivo u naučne svrhe. Ali, dogodilo se nekako da je sa jednim kolegom napravio nešto drugačije: prvi browser koji su mogli da koriste i tehnički manje pismeni ljudi.

Zvao se Mosaic, a u odbranu Andresena i (uskoro) Klarka, dvojica baš nisu bila načisto sa time šta žele da naprave. Mozgali su o rešenjima tipičnim za ono vreme – mreže za video-igre, interaktivna televizija, bilo šta što je upotrebljivo na tada još malenom internetu. Kada su ideje presušile, Andresen je slegao ramenima uz opasku: „Uvek možemo da napravimo makar bolju verziju Mosaic-a.“

Nevolja je bila u tome što, za ovakvu ideju i proizvod, tržište još uvek nije sasvim postojalo. Internet nije bio biznis – u pravom ili improvizovanom smislu reči – već je pretežno postojao kao mreža za povezivanje akademaca, „štrebera“ i ponekog entuzijaste.

I to će se uskoro promeniti, jer su entuzijasti bili spremni da se poigraju smelim, u nekim slučajevima i smešnim projektima. Ali, ideja da internet može da bude „kuća“ nekih kompanija, zvučala je, blago rečeno, optimistično. Sve i da je bilo tu i tamo veterana (na primer, AOL), „internet kompanija“ je u dial-up eri bila čudan koncept. Što se toga tiče (a uskoro će se i potvrditi), čak je i svemoćni Microsoft bio vrlo rezervisan.

Gde je Andresen slegao ramenima, nastavio je Džim Klark. Imao je zrnce onog optimizma, pa je logično zaključio: ako internet koriste milioni, onda sigurno postoji i tržište. Možda mu se samo još niko nije obratio.

Tako je iste, 1994. godine, nastala Netscape Communications Corporation. Pod palicom Andresena i Klarka, ubrzo se pojavilo i prvo čedo u vidu Netscape Navigatora.

Dobrodošao na veliki (onlajn) svet

Na stranu izlizane floskule, ali Netscape Navigator je istog trenutka planuo. Za manje od godinu dana, držao je tržište reda veličine 75%. U narednih nekoliko meseci, taj udeo je narastao na 90%.

Izgleda da optimizam Džima Klarka nije bio neutemeljen.

Par reči o Netscape Navigatoru – jedan od prvih internet browsera je, za današnje uslove, bio manje-više „primitivan“, ali za ondašnje (1994), bio je ravan malenoj revoluciji. A potonja je pokrenula tušta i tma sličnih revolucija.

Browser je lansiran u trenutku kada su ljudi tek pokušavali da shvate šta je to internet. Bio je to prvi komercijalni pokušaj da se internet „spakuje“ u proizvod koji prosečni korisnik može da koristi bez suvišnog naprezanja sivih ćelija. Tempo kojim je rastao je bio nezamisliv – doslovno preko noći, preuzelo ga je desetine hiljada korisnika. Iz kvartala u kvartal, prihodi Netscape Communications Corporation su se udvostručavali.

Nekih 18 meseci kasnije, Netscape je izašao na berzu. Akcije su isprva planirane tako da koštaju skromnih 14 dolara, što je unekoliko bilo i razumno. Kompanija je još bila mlada, ali je suvereno nametnula dominaciju nad novim tržištem.

„Vrhunac kulminacije“ se dešava u avgustu 1995, kada vrednost kompanije na berzi skače na gotovo 3 milijarde dolara – u jednom danu. Čak ni Bil Gejts to još nije mogao sasvim da obradi, ali internet je, po svemu sudeći, postajao kolevka ozbiljnog biznisa.

Kad smo već kod Gejtsa, valja pomenuti i jednu fusnotu: Windows 95 je lansiran bez internet browsera. Što se Microsofta tiče, internet se još uvek nije shvatao ozbiljno. Ali, Bilu Gejtsu, kada je video vrtoglavi uspon Netscapea, počinju da se kotrljaju točkići. Jer, ako ljudi počnu da koriste Netscape kao glavni „feature“ računara, da li to znači potencijalni sunovrat operativnog sistema?

Tu je, obrni-okreni, Microsoft bio najjači – u proizvodnom, ali i u finansijskom smislu. Posledično, to je značilo da Netscape postaje legitimna pretnja suparničkom biznis modelu.

Rat browsera – Microsoft uzvraća udarac

U tom trenutku je i Microsoft odreagovao prilično brzo. Dao se u razvijanje Internet Explorera koji – iako će decenijama kasnije postati tema smešnih „mimova“ – tada funkcioniše relativno zadovoljavajuće. Ne treba zaboraviti da je Microsoft kao kompanija imao neuporedivu prednost: postojao je tri decenije i bio je suvereni tržišni gigant.

Internet Explorer je u početku distribuiran uz Windows, najpre kao dodatak, a potom i kao built-in deo operativnog sistema. Ono što je Netscape prodavao, Microsof je počeo da daje besplatno. Naravno, koštao je i Windows OS, ali bez njega u principu niste ni mogli da koristite računar – pogotovo kao korisnik koji nije razumeo kodove i programske jezike.

Tu se iskristalisala i suštinska razlika između Microsofta i Netscapea. Potonji je prihodovao direktno od prodaje browsera. Za Microsoft je, pak, njegov browser bio način da obezbedi kudikamo veći prihod – prodajom operativnog sistema. Samim tim, Microsoft je mogao da si priušti da deli Internet Explorer „za dž“.

Netscape (kao kompanija) nije imala taj luksuz.

Ova razlika će se uskoro pokazati kao presudna. Mada je Netscape u početku imao tehnički superiorniji proizvod, nije mogao da se pohvali velikim pristupom korisnicima. Microsoft se, sa svoje strane, „razbaškario“ zahvaljujući Windows OS-u, ugovorima sa proizvođačima računara, te partnerstvima sa drugim veteranima poput AOL-a.

Inače, čak je i dosta stariji AOL koristio Netscape Navigator, što je milionima korisnika bila ulaznica na internet. Ali, Netscape Communications Corporation je primila prilično težak udarac – onda kada se i AOL „preselio“ na Internet Explorer.

Rat browsera je zvanično bio u punom zamahu.

Netscape se dao u defanzivu i (kako će se kasnije ispostaviti) učinio je ključnu grešku kada je distribuciji dao prednost u odnosu na funkcionalnost.

Netscape Navigator je pokušavao da ubije više muva jednim udarcem. Dodavale su se nove funkcije, a „doterana“ je i ciljna grupa – umesto (isključivo) fizičkih lica, browser je postajao dostupan privrednim subjektima i kompleksnim sistemima. Rečju, nešto što je ranije radilo kao švajcarski sat, postalo je nepouzdano i tromo.

Tako ponekad i biva kada pokušavate da radite sve više stvari odjednom.

Konačni nokaut – ili, ipak, ne?

U isto vreme, Microsoft je imao još jednu prednost: ogromna sredstva koja je utukao u razvoj Internet Explorera – pritom, IE čak nije ni donosio direktan profit. A to se u narednim godinama preslikalo na tržišni udeo Netscapea.

Od 90%, koliko je Netscape imao u svojim zlatnim danima, taj se udeo lagano spuštao. Najpre ispod 50%, kasnije i ispod 10%, sve dok Internet Explorer nije uzeo tržište u svoje ruke. 

Netscape-u je, posledično, bila potrebna injekcija koja će ga ponovo pokrenuti. Tada u priču još jednom ulazi veteran AOL, koji 1998. godine kupuje Netscape. Mada je akvizicija vredela poprilično, za Netscape je to bilo poput nužnog zla – spas iz situacije u kojoj više nije mogao samostalno da „diše“.

Rat browsera je možda zvanično bio gotov, ali se ni Netscape nije sasvim predao. Što se toga tiče, IE je imao prostora za predah, bar dok mu nije zapretila konkurencija u vidu (Mozilla) Firefox-a.

Firefox je, da pravda bude slađa, nastao u Netscape-ovoj kuhinji. Pre browsera sa logom crvene lisice, bio je to mali projekat koji je Netscape pokrenuo na svom izvornom kodu. Iz toga se docnije rađa Mozilla Foundation, a još docnije – nova pretnja Internet Exploreru.

U praksi, rat browsera se, zapravo, nikada nije završio. Samo je promenio oblik i, za Netscape pogotovo, doneo vredna naravoučenija: taj tepih pod nogama zvani „tržište“, može se izgubiti gotovo istom brzinom kojom se osvoji. A između ta dva čak ne mora da protutnji ni cela decenija.