Boreout sindrom: Kad je posao dosadan

Kad se govori o sagorevanju na poslu, većina odmah pomisli na preopterećenost, previše mejlova, previše sastanaka, premalo vremena za oporavak. Ali, postoji još jedan oblik sagorevanja koji je tiši, podmukliji i često nevidljiv rukovodiocima. Zove se boreout: sindrom dosade na poslu.

I, ne, nije stvar lenjosti. Naprotiv, često pogađa ljude koji žele da rade više, da se razvijaju, ali su zapeli u sistemima koji to ne omogućavaju.

Šta je boreout sindrom?

Pojam su prvi put definisali psiholozi Philippe Rothlin i Peter Werder. Boreout se javlja kada zaposleni duži vremenski period rade zadatke koji im nisu dovoljno izazovni, koji ih ne angažuju ni intelektualno ni emocionalno, i kada ne vide svrhu u svom doprinosu.

Simptomi nisu bučni: ne urlaju, ne protestuju, ne traže slobodne dane. Naprotiv, ti ljudi često izgledaju mirno. Međutim, iza tog mira krije se emocionalna praznina, cinizam i osećaj da „niko ni ne bi primetio da nestanu”.

Boreout je hronična dosada i besmisao na poslu. I, ako se ne adresira, vodi u isti ishod kao i „klasično” sagorevanje: iscrpljenost, depresivnost, gubitak motivacije, pa i fizičke simptome poput glavobolje, nesanice i pada imuniteta.

Kako boreout nastaje?

Na prvi pogled, zvuči paradoksalno: kako neko može da sagori od manjka posla? Ali, ono što nas „hrani” na poslu nije samo posao sam po sebi, već osećaj svrhe, prilika da rastemo i učimo, osećaj da nas neko vidi i vrednuje naš doprinos i mogućnost da budemo autentični, kreativni, angažovani.

Kada toga nema, dolazi do psihološke atrofije. Kao mišić koji se ne koristi – sposobnosti, ideje i inicijative počinju da venu.

Česti uzroci boreout-a su:

• Nedovoljno izazovan posao – rutinski zadaci koji ne ostavljaju prostor za razvoj;
• Tišina „odozgo” – osoba daje predloge, ali se nikad ništa ne desi;
• Nevidljivost – niko ne zna šta ta osoba zapravo radi, pa ni ona sama više nije sigurna da njen rad ima ikakvog smisla;
• Kruta hijerarhija – gde inicijativa ne samo da nije nagrađena, već je doživljena kao „nepotrebno talasanje”.

Kako da ga prepoznaš kao lider?

Evo nekoliko signala koji mogu da ukažu na boreout, čak i kada zaposleni ništa ne govore:

1. Ponavljaju da im je sve okej, ali bez entuzijazma. Na svakom sastanku kažu „ma sve je okej“, ali bez ikakve energije u glasu. Ne dele ideje. Ne postavljaju pitanja. Deluju kao da su prisutni samo telom;
2. Ne greše, jer se i ne trude. Kada je nekome sve ravno, ne rizikuje i, samim tim, nema kako ni da pogreši. Ne pravi greške, jer se, poput hrčka, vrti unutar svog točka, bez ikakve promene u rutini;
3. Izostaje proaktivnost. Ne prepoznaješ ili ne možeš da se setiš nijedne situacije u kojoj su nešto sami predložili, povukli, inicirali;
4. Pasivni perfekcionizam. Zadatak će završiti tačno kako si tražila, ali ništa više od toga. Bez improvizacije, bez kreativnosti, bez života;
5. Humor postaje ciničan. Umesto zdravog humora, čuješ komentare tipa: „Ma, znaš mene, ovde sam da popunim stolicu“, ili, „Kad zatrebam, neka me zovu… Ako znaju gde sedim.“

Šta da uradiš ako posumnjaš na boreout?

1. Razgovaraj, ali ne traži da ti sami daju rešenje
Ljudi u boreout fazi često nemaju više kontakt sa svojim motivima. Umesto da pitaš: „Šta bi ti hteo da radiš”, pitaj:

• „Šta ti je bilo zanimljivo u prethodnih mesec dana?“;
• „Kada si poslednji put osetila ponos zbog nečega što si uradio ovde?“;
• „Da imamo magični štapić, šta bi želela da promeniš u svom radu?“.

2. Pronađi mali prostor za eksperiment
Ne moraš odmah da im menjaš celu ulogu. Ponekad je dovoljno da osoba dobije priliku da istraži neku temu, napravi mini-projekat, bude zadužena za organizaciju internog događaja, testira nešto novo u okviru svog zadatka.

3. Priznaj problem – ne negiraj ga
Boreout nije glupost, novotarija niti izmišljotina. I nije samo „ma, neće da radi“. To je stvaran psihološki problem i treba ga tako i tretirati. Ljudi koji se godinama „smanjuju“ da bi se uklopili, jednog dana jednostavno nestanu. Ili fizički (odu), ili emotivno (ostanu, ali na minimalnom broju obrtaja).

4. Posmatraj kulturu tima
Ako vidiš više članova tima koji deluju pasivno, nezainteresovano ili obavljaju posao kao po inerciji, nemoj da gledaš samo pojedinca; pogledaj sistem. Šta je ono što tim „kažnjava“? Šta se smatra „preteranom ambicijom“? Da li je stalna inicijativa postala smešna ili naporna, umesto poželjna?

Boreout nije lenjost, već nevidljiva rana

U svetu u kojem glorifikujemo zauzetost, ljudi koji pate od dosade često se osećaju i krivim. Zato što bi „trebalo da budu zahvalni što nemaju stres“. Ali, čovek koji ne koristi svoje kapacitete, koji ne vidi smisao, koji oseća da njegov doprinos nikome nije bitan, takođe, sagoreva.

Zato ti, kao lider, imaš zadatak da ne gledaš samo ko je preopterećen, već i ko je zaboravljen. Jer tiši simptomi često mogu da znače dublji problem.