Tokovi gotovine, poznatiji kao – cashflow

Ok, u prethodnim člancima smo se bavili bilansom stanja i uspeha, stvarima koje čine osnovu finansijskih izveštaja. I, ako bismo hteli da napravimo kratku rekapitulaciju, ili što bismo ga moderno rekli, TLDR verziju, mogli bismo da kažemo da nam bilans stanja daje uvid odakle nam pare i na šta ih trošimo, a da bilans uspeha pokazuje kako poslujemo, tj. da li zarađujemo neke pare ili ne.

E, sada, tokovi gotovine su za neka preduzeća obavezan sastavni deo finansijskih izveštaja, međutim, ja ne želim da govorim o tome, jer taj izveštaj zahteva malo solidnija poznavanja ekonomije… Mislim, nije ne znam koliko komplikovan, ali za neki osnovni nivo poznavanja bih čak rekao ni da nije maksimalno informativan kao prva dva (bilansi stanja i uspeha). I zato želim da o njemu razmišljamo malo drugačije…

Kada sam krenuo da struktuiram ovaj članak, nosio sam se mišlju da ga nazovem ne ovako kako na kraju jesam, već „Avioni, kamioni, zeke i baloni”. Zašto? Zato što su tokovi gotovine na neki način susret sa realnošću, i ako bismo morali da biramo koji od ova tri pokazatelja vam u svakodnevnom poslu najviše znači, uvek bi najmudrije bilo da se odlučimo baš za ovaj. Nije ni malo neuobičajena situacija, da u teoriji, odnosno na papiru je firma sjajna, dobro stojeća, vrlo profitabilna, sve super, ali da u praksi, na nekom svakodnevnom nivou, „nema kuče za šta da ih ujede”, kako mi Nišlije volimo da kažemo. Ili, u konkretnoj praksi, sigurno vam se dešavalo da imate poznanika koji sve deluje super, skupo se oblači, deluje kao milion dolara, ali nekako, kad god treba da se plati račun u kafani, nekako se sporo hvata za novčanik… Ako pretpostavimo da nije cincarskog porekla (btw, ja sam delom Cincarin, nemojte sa mnom u kafanu 🙂), verovatno ima neusklađene tokove novca… I onda dolazimo do onog iz nezvaničnog naslova „avioni, kamioni”.

Upravljanje gotovinom je od ogromne važnosti, kako biste na vreme mogli da servisirate svoje obaveze, kako ne biste upadali u docnje, bilo kod svojih dobavljača, bilo (što je još gore) kod banaka, ako ste novac pozajmljivali od njih. Dobro upravljanje imovinom nije važno samo zbog rejtinga kod partnera, već i iz razloga dobrih poslovnih prilika. Postoji jedna investiciona maksima koja je vrlo često primenjiva na poslovanje, i glasi „Cash is the king”, odnosno, „gotovina je keva” u baš vrlo slobodnom prevodu (ali gde se ništa od srži poruke nije izgubilo). Na primer, ako imate gotovinu pri ruci, uvek možete da sebi obezbedite bolju pregovaračku poziciju, možete da obezbedite bolje uslove, veće rabate kod dobavljača i još mnogo toga. Ako ste recimo u industriji gde su profitne marže niske, i srž biznisa je u velikim obrtima, iznenadili biste se koliko su dobavljači spremni da daju bolje uslove i veće rabate ako avansirate. Prijatelj drži firmu koja sada ima godišnje obrte od više milijardi dinara, a biznis model mu je bio dobijanje dodatnih rabata pri avansiranju. Nikad ne potcenjujte taj biznis model.  A da biste avansirali, morate savršeno dobro da upravljate svojom gotovinom. Npr. veletrgovine su klasičan primer takvog poslovanja, u toj industriji, ko ima gotovinu, uvek može da nađe posrnulog dobavljača kome hitno treba novac, i voljan je da dâ neuobičajeno velike rabate, da bi npr. platio ratu za kredit koja mu dospeva. Dakle, „Cash is the king” i zato bih bio jako srećan da na tokove novca obraćate posebnu pažnju.

I dobro, pošto vas već celu A4 stranicu ložim kako je to super mega bitno, verovatno se već pitate, hoću li da krenem već jednom da pričam o tome ? Pa da, evo, krećem.  Dok smo govorili o bilansu uspeha, uveo sam pojam ciklusa konverzije novca, ono „novac ⟹ materijal (roba) ⟹ kupci ⟹ novac”.

U tokovima gotovine, ovo vam je sve i svja. Srž dobrog upravljanja tokovima gotovine je da dobro razumete dve stvari. Jedna je dinamika priliva, a ona se upravo ogleda u gornjoj formuli. To su vaši prilivi, tj. kroz ovo kretanje novca, vi želite da sve faze traju što kraće. Zašto? Ako faza “Materijal” traje kratko, tj. brzo pređe u fazu „Roba”, to znači da imate efikasnu proizvodnju. Ako „Roba” brzo pređe u fazu „Kupci”, znači da ste robu brzo prodali, dakle, tražena je na tržištu, nije vam čamila po magacinima ili prodavnicama. Faza „Kupci” je rak rana srpske ekonomije. „Brate, nemam da ti platim, a i da imam, odakle mi? Ni meni ne plaćaju.” Je l’ da da vam zvuči poznato? E, što manje valute dajete kupcima, tj. što brže naplatite svoja potraživanja, to bolje po vas. Što ceo ovaj ciklus traje kraće (svaka faza traje određen broj dana), dakle što manje dana od novca, pa pun krug do opet novca, to bolje po vas.

Drugi deo tokova gotovine (novca) su plaćanja dobavljačima, bankama, državi i kome već… Dobavljačima plaćate da biste dobili ponovo robu/materijal, a državi i bankama plaćate da biste nastavili da poslujete nesmetano. Ovo je podjednako važan segment poslovanja, kao i onaj gore opisani, jer jedan bez drugog ne idu.

Dakle, usklađivanje i upravljanje tokovima gotovine je neobično važno za dobro poslovanje. Srećom, nije kvantna fizika, što ćete da vidite iz jednostavne tabele koju vam prilažem. Toliko je prosta, da je stvarno bez veze da je ne praktikujete. Jer će vam na nivou svake nedelje pokazivati da li imate dovoljno novca, ili ste u minusu. Drugim rečima, da li ćete da se obrukate ako odete sa društvom u kafanu 🙂.

Fajl koji je prilog ovom tekstu, zove se „tokovi novca” i radi se o klasičnom, jednostavnom excel-u (preuzmite) koji projektuje vaše tokove novca za narednih 13 nedelja. Taj, tromesečni period, to je neka praksa u industriji… Mislim, vi možete da projektujete i na duži rok, svakako, lako ćete adaptirati fajl, nije zaštićena intelektualna svojina, koristite ga i adaptirajte kako god želite. Prilično je jednostavan za korišćenje, u prilive upisujete sve ono što očekujete da vam legne u naredna 3 meseca, a u odlive sve ono što znate da ćete plaćati. Nije suštinski važno da ga pogodite u dan, ali što ste precizniji, bolje i tačnije uvide imate. Videćete odmah u kom momentu eventualno ulazite u problem. Stanje je dato baš na Prvi maj, praznik rada (Slučajnost? Ne bih rekao! 🙂). Vi ga adaptirajte, samo zadržite formu dd/mm/gggg kada unosite nova polja. Unosite u delu Prilivi i odlivi,  a sistem će sam prepoznati u koju nedelju ide priliv odnosno odliv, pa će vam pokazati u sumarnom delu (tokovi novca). Generalno, popunjavate samo žuta polja. I važno je da unesete početno stanje na dan pre nego što krenete da popunjavate prilive i odlive (polje obeleženo ispod datuma 30/04/2023). U ovom jednostavnom excel-u mrdalicom tačno vidite da li i u kom momentu ulazite u problem. Ako su sve brojke tačne, i datumi tačni, a opet se crveni tabela, dakle, u minusu ste, imate par izbora:

1. Da ubrzate tokove gotovine (brže naplatite, ili efikasnije konvertujete materijal u robu, idealno oba)
2. Da produžite rokove plaćanja, dakle da odložite neko plaćanje za kasnije
3. Da ubacite novi novac u obrt, bilo pozajmicom, bilo kreditom

Nijedno od ovih rešenja nije brzo primenjivo, ali kada imate svest o tome, možete da reagujete kod banke ili gde već na vreme… Ako vidite da za 3 meseca ulazite u problem, rešavajte ga sad odmah.

Srećno upravljanje tokovima novca i odlazak sa društvom u kafanu.

U sledećem članku ćemo se baš baviti problematikom banaka. Sada kada imamo osnovna znanja o finansijama, biće nam lakše da kapiramo šta banke žele. To će i biti naslov sledećeg članka.