Test samostalnosti – da li preduzetnik zaista posluje samostalno?

Činjenica je da državni organi nisu najsrećniji kada su registrovani samostalni preduzetnici zapravo prikriveni zaposleni. Zbog čega?

Do kraja 2019. godine, u mnogim sektorima, poput IT-ja, građevinarstva, konsultantskih, marketing ili administrativnih usluga, bilo je angažovano mnogo registrovanih preduzetnika po osnovu ugovora o pružanju usluga i njemu sličnim.

Uočeno je da su se kompanije i preduzetnici odlučili na ovakav aranžman upravo iz razloga izbegavanja poreza, odnosno radi plaćanja nižeg poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Naime, troškovi poslodavca za regularno zapošljavanje kroz radni odnos svakako su daleko veći, jer uključuju poreze i doprinose koji se ne plaćaju kada jedna firma angažuje drugu.

Osim poreskog aspekta, kada naručilac posla – nalogodavac i preduzetnik nisu u radnopravnom odnosu, taj nalogodavac (a faktički poslodavac), ima manje obaveze i kada je u pitanju bezbednost i zdravlje na radu.

Na kraju, ali ne i beznačajno, nalogodavac-poslodavac daleko jednostavnije anagažuje, ali i raskida saradnju sa radnikom koji se formalno smatra samostalnim pružaocem usluga. Ugovor o saradnji se daleko jednostavnije otkazuje od procedure davanja otkaza zaposlenom.

Uzimajući sve ovo u obzir, uveden je tzv. test samostalnosti, kroz koji poreski organi proveravaju da li preduzetnik zaista posluje nezavisno, ili faktički ima radni odnos sa (svojim jedinim) nalogodavcem. Ovaj test je od 2020. godine formalno uveden u poreski sistem Republike Srbije.

Šta je test samostalnosti?

Test samostalnosti uveden je kroz izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana, sa ciljem da se spreči izbegavanje plaćanja doprinosa i poreza tako što se faktički zaposleni angažuju kao preduzetnici (najčešće paušalci). Ovakvo angažovanje predstavlja prikrivanje radnog odnosa.

Test se primenjuje kada pravno lice angažuje preduzetnika koji mu pruža usluge. Ako odnos između njih po svojoj sadržini liči na radni odnos, poreski organ može da ga takvim i tretira – bez obzira na formu ugovora koji su oni zaključili.

Šta je, najprostije rečeno, test samostalnosti?

Test samostalnosti je test da li je preduzetnik suštinski osnovan kako bi radio za jednog, najvećeg nalogodavca, koji je faktički njegov poslodavac.

Kada se primenjuje test samostalnosti?

Test se primenjuje u situacijama kada poreska uprava uoči da joj određeni poslovni odnos “liči” na radni odnos. To se dešava u situacijama kada:

• Pravno lice ili preduzetnik (nalogodavac) angažuje drugog preduzetnika za pružanje usluga;
• Taj preduzetnik posluje po osnovu ugovora o poslovnoj saradnji ili ugovora o delu;
• A postoji sumnja da je preduzetnik prikriveni zaposleni jer preko 70% njegovih prihoda dolazi od jednog nalogodavca.

Koji su kriterijumi testa?

Test samostalnosti se sastoji od 9 kriterijuma.

Ako preduzetnik ispunjava 5 ili više od navedenih tvrdnji, smatra se da ne posluje samostalno.

Pogledajte koliko odgovora je potvrdno za vaš odnos sa najvećim klijentom-nalogodavcem:

1. Preduzetnik obavlja rad u prostorijama nalogodavca ili na mestu koje nalogodavac odredi;
2. Nalogodavac obezbeđuje opremu, alate, materijal ili druga sredstva za rad;
3. Nalogodavac organizuje rad preduzetnika: radno vreme, odmor, odsustva, čak i naknada za korišćenje godišnjeg odmora;
4. Preduzetnik obavlja poslove koje bi, inače, obavljali zaposleni kod nalogodavca;
5. Preduzetnik je angažovan duže od 130 radnih dana godišnje;
6. Preduzetnik ostvaruje 70% ili više prihoda od jednog nalogodavca ili s njim povezanog lica u periodu od 12 meseci;
7. Nalogodavac je odgovoran za štetu nastalu u vezi sa radom preduzetnika, odnosno njihov ugovor ne sadrži klauzulu po kojoj bi preduzetnik snosio uobičajeni rizik;
8. Preduzetniku je zabranjeno da pruža usluge drugim licima tokom trajanja saradnje (osim direktnim konkurentima nalogodavca, što je prihvatljivo);
9. Nalogodavac ili s njim povezano lice vrši obuku ili stručno usavršavanje preduzetnika.

Ukoliko je 5 ili više kriterijuma ispunjeno, postoji poreski rizik, i za nalogodavca i za preduzetnika.

Ali, ističemo, čak i da vam 80% prihoda dolazi od jednog klijenta, i posledično – za njega radite više od 130 radnih dana godišnje – i dalje niste nesamostalni ako: radite od kuće ili van njegovih prostorija, sami se edukujete i usavršavate, možete raditi za koga god poželite, sami organizujete svoje radno vreme i odgovorni ste za kvalitet posla koji isporučite.

Šta se dešava ako preduzetnik ne prođe test?

U slučaju da poreska inspekcija utvrdi da preduzetnik ne posluje samostalno, nastupaju sledeće posledice:

• Poreski obveznik (nalogodavac) mora da plati porez na ostale prihode iz člana 85 Zakona o porezu na dohodak građana i doprinose za PIO, zdravstveno i slučaj nezaposlenosti – suštinski kao za svoje zaposlene, obračunato na neto osnovicu koja je predstavljala naknadu angažovanog preduzetnika;
• Obračunava se kamata na tu razliku;
• Ako je najveći klijent iz inostranstva, sam preduzetnik će morati da plati uvećane poreze i doprinose.

Ko je najčešće pod lupom?

Određene delatnosti su češće predmet kontrole, jer se u njima češće ostvaruju ovakvi oblici angažovanja:

• IT sektor;
• Marketing i kreativne industrije;
• Konsalting;
• Dizajn i edukacije.

U ovim industrijama, saradnja sa paušalcima je česta, a rad često liči na klasičan radni odnos, što otvara prostor za poreski nadzor.

Kako izbeći rizik nesamostalonosti?

Ako ste nalogodavac/naručilac usluga, još kroz sam ugovor koji zaključujete sa saradnicima:

• Izbegavajte da angažovani preduzetnici rade u vašem prostoru i pod vašim nadzorom;
• Ne ograničavajte im rad za druge klijente;
• Ne dajte uputstva o radnom vremenu, načinu rada i slično;
• Zadržite dokumentaciju koja potvrđuje da posluju samostalno: ugovori, izveštaji, dopisi;
• Ako je moguće, angažujte više različitih preduzetnika za slične poslove.

Ako ste preduzetnik:

• Radite za više nalogodavaca, čak i kada imate jednog najvećeg koji vam daje dovoljno posla;
• U svakoj situaciji (veb-sajt, prisustvo na mrežama) komunicirajte da poslujete nezavisno;
• Vodite evidenciju o poslovanju: fakture, izveštaji, kontakti sa klijentima;
• Ugovorom definišite saradnju kao pružanje usluga, ne kao radni odnos;
• Izbegavajte uslove koji podrazumevaju zabranu rada za druge, izuzev za direktne konkurente velikog klijenta.

Da li je test obavezan?

Ne postoji obaveza da se test formalno sprovodi unapred, na primer, prilikom registracije kod Agencije za privredne registre (APR).

Međutim, poreski organi imaju pravo da ga, u slučaju kontrole, primene retroaktivno. Zato je preporučljivo da i naručioci i preduzetnici povremeno provere svoje ugovorne odnose i način saradnje u odnosu na kriterijume.

Može se dogoditi da se okolnosti tako promene da nekada zaista samostalni preduzetnik igrom slučaja postane “nesamostalan”, jer su mu ostali klijenti otkazali saradnju.

Šta ako je test „na granici“?

Ako su ispunjena 3-4 kriterijuma, a saradnja traje duže vreme, preporučuje se da se konsultujete sa advokatom ili poreskim savetnikom, revidirate poslovnu saradnju i formalno kroz ugovor, i – ukoliko je moguće, u zavisnosti od konkretne situacije – uvedete dodatne elemente samostalnosti.

Zaključak

Test samostalnosti nije samo pravno, već i finansijsko pitanje. Mnogi preduzetnici koji imaju jednog dominantnog klijenta, zabrinuti su oko promene okolnosti koje bi ih dovele u situaciju nesamostalnosti.

Neuspešno „polaganje“ testa može značiti retroaktivnu naplatu poreza i doprinosa, i to sa kamatom.

Međutim, ukoliko preduzetnik i nalogodavac definišu svoju saradnju tako da ona ostane nezavisna, a zatim sa tim usklade i kroz formalni ugovor, nema rizika da preduzetnik bude ocenjen kao nesamostalni.