Recenzija antropocena – Džon Grin

Znate onaj mim na kojem čovek piše: Dr Lewis saved my life!, a dodeljeni broj zvezdica je 4? Peta doslovce zjapi prazna. 

Ispod stoji doktorov komentar: 

Honestly don’t know how to get that 5^th star. 

Osim što je smešno, prilično dobro oslikava svet u kojem živimo. 

Kada su zvezdice zavladale našim odlukama?

Iako je filmska kritika s vremena na vreme još pedesetih godina prošlog veka koristila zvezdice, a hoteli su ih uveli 80-ih, u punom kapacitetu su zasijale sa Amazonom i Google-om. Amazon je uveo ocenjivanje knjiga, a onda je Google uveo ocenjivanje svega. 

I to ne tek kad zatražiš ocenu ili recenziju. Podstakao je ljude da svojevoljno i neplaćeno ocenjuju sve što se ikada registruje kao biznis. 

Sve je podložno recenziji i svako je recenzent.

I brojevi godinama pokazuju isto:

• 96% ljudi čita recenzije pre kupovine;
• 97% kaže da one direktno utiču na odluku;
• 86% je spremno da plati više za bolje ocenjen proizvod.

Ali, šta se dešava kada poželimo da ocenimo nešto što nije registrovano kao biznis?

Džon Grin i umetnost ocenjivanja sveg(t)a

Tu dolazimo do Džona Grina. U svojoj knjizi „Recenzija antropocena“, on ide korak dalje od ocenjivanja restorana ili aplikacija. On ocenjuje sam antropocen – epohu u kojoj živimo – onu u kojoj je ljudski uticaj postao dominantna sila na planeti.

Kaže Grin da mu je brat rekao: 

Kao osobi, tvoj najveći problem su drugi ljudi. Ranjiv si u odnosu na ljude a i zavisiš od njih. Ali, zamisli samo da si reka ili pustinja ili medved u 21. veku. Tvoj najveći problem i dalje su ljudi. I dalje si ranjiv u odnosu na njih, i dalje zavisiš od njih. 

U ovoj knjizi Džon Grin radi nešto naoko sasvim neobično – uzima elemente našeg sveta i ocenjuje ih zvezdicama: od 1 do 5. 

Tako su se kao predmet njegove ocene našli platani, ili velociraptori, Halejeva kometa, ali i naša sposobnost za poimanje čudesnog. Tu su i zalasci sunca, komarci, klimatizacija i bakterije stafilokoke. 

Kako se toga setio? Genijalno. 

I u isto vreme – zar ne radimo to svi?

Nesvesno ocenjujemo poslovni razgovor, ili vodu u moru ili svoj odraz u ogledalu. Istina, ne bismo se setili da sednemo i tome konkretno upišemo zvezdice, ali da – svi idemo naokolo i ne primećujući dodeljujemo ili oduzimamo zvezdice. 

Guglanje nepoznatih i QWERTY tastatura

U jednoj od recenzija, Grin se osvrće na to koliko smo svoju privatnost izložili javnosti. Ne samo da šakom i kapom delimo sve, od fotografija kad smo bili bebe do najintimnijih detalja o članovima porodice. Kaže da više ni ne može da podesi kontrolno pitanje na novom nalogu jer ceo svet može za 2 minuta da sazna u koju je osnovnu školu išao, kako mu se zvao prvi pas ili majčino devojačko prezime. 

I taman kada se i sami preispitujete šta ste sve o sebi posejali po Guglu i razmišljate da će mu Grin dati jednu ili dve zvezdice… On vam ispriča jednu divnu priču nakon koje besmisleno guglanje nepoznatih dobije solidne četiri zvezdice. 

Slično je i sa QWERTY tastaturom. Imaćete esej o razvoju ove tastature na kojoj ovo danas pišem; standardizaciji na kojoj radi čitavo čovečanstvo (osim onih koji prave punjače USB-C, USB-A, mini-USB, mikro-USB i koji god „standard“ da je izmislio Epl); o tome kako nijedna genijalna ideja nije potekla od samo jednog čoveka, nego se svaka razvija i nadograđuje godinama pa i vekovima. Ali, saznaćemo i kako je baš ta, nesavršena i pomalo nelogična QWERTY tastatura naučila jednog malog, mršavog i nesigurnog dečaka da razmišlja, izražava se i deli misli. 

Šta se krije ispod zvezdica?

Pre pisanja ovog teksta pročitala sam na desetine Google recenzija za jedan salon lepote, jedan rasadnik ukrasnog bilja i jednu skakaonicu za decu. 

Zvezdice ko zvezdice, one su samo broj – i kao što reče Grin: 

Skala od jedne do pet zvezdica ne postoji zaista zbog ljudskih bića, postoji zbog sistema za agregaciju podataka, i zato nije ni bila standard pre interneta. Donošenje zaključka o kvalitetu knjige na osnovu recenzije od 175 reči je naporan rad za veštačku inteligenciju, dok je ocenjivanje na osnovu zvezdica idealno za nju. 

Ali, ima nešto ispod tih zvezdica. Komentar koji prati te zvezdice. A on je gotovo uvek praćen emocijom. 

Da li ste ikada videli staložen, asertivan komentar koji prati 1 zvezdicu? 

Ili su tu uvek reči poput: razočaran sam, šokirana sam, neprijatno, užas, preskupo, premalo…?

Ili obrnuto – 5 zvezdica uglavnom prati još i dodatak: oduševljena, divni su, prelepo, uživali smo. 

Ljudi retko pišu recenzije kada su dobili tačno ono što su i očekivali – ni premalo ni previše. 

Isti biznis (studio, rasadnik ili igraonica) dobiće ponekad i u istom danu 3 recenzije.

Jedna osoba daće 5 zvezdica jer je neko prema njoj bio ljubazan.
Druga će dati 3 jer “nije bilo ništa specijalno” (očigledno očekujući – nešto specijalno).
A treća 1 jer joj se neko nije javio na telefon u trenutku kada je ona zvala.

I sve će biti istinite. Ali, nijedna od njih nije objektivna.

Zvezdice, dakle, nisu osmišljene za ljude i neće na Bajaginu dilemu “da li da odem ili ne” ni dati odgovor. 

Presudiće već doneta želja da vidimo ili probamo; presudiće usmena preporuka; presudiće poverenje koje ćemo pokloniti ili nećemo. 

A recenzije ćemo nastaviti da čitamo i nastaviti da na osnovu njih pravimo izbore.

Ali će iskustva i dalje biti samo naša – i ona od jedne i ona od pet zvezdica. 

Zašto pročitati ovu knjigu? 

Osim što je Grin izrazito empatičan, inteligentan i informisan, on je i vrlo duhovit. Gotovo da nema strane na kojoj vam neće zaigrati osmeh jer će se on našaliti sa samim sobom, svojim poimanjem stvari ili načinom na koji (pokušava da) razume svet.

Saznaćete da se Grin bori sa mentalnom bolešću, da je bio izrazito stidljivo, sitno i neprilagođeno dete, ali njegov suptilni humor omekšaće svaku temu, čak i onu najtežu. 

Ispod njegovih “recenzija” ne nalaze se samo zanimljive opservacije, već i pitanja o tome kako živimo, šta vrednujemo i koliko, zapravo, razumemo svet koji smo sami stvorili.

Iako iz ove knjige nećete izvući neku klasičnu “biznis lekciju”, ona je majstorska lekcija iz storytellinga – kako od najobičnijeg predmeta, poput gaziranog pića ili javnog parkića, izgraditi čitav svet značenja. 

U vremenu kada se komunikacija svodi na like i dislike, ekstremno kratke forme i skrati-skrati-skrati narativ, Grin nas uči tzv. radikalnoj empatiji – da zaista gledamo, slušamo ali i razumemo. 

O autoru

Džon Grin (1977) je američki autor i jutjuber. On je mnogo više od „pisca za tinejdžere“, iako ga je svetska slava stigla upravo kroz bestselere poput Krive su zvezde. Jedan je od pionira digitalnog doba jer je, zajedno sa bratom Henkom, izgradio ogromnu zajednicu na YouTube-u (Vlogbrothers), gde promovišu radoznalost i „nerdfighteria“ kulturu.

Ono što ga izdvaja je njegova radikalna ranjivost; on otvoreno govori o svojim borbama sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem (OKP) i anksioznošću, što se duboko oseća i u njegovom pisanju. U Recenziji antropocena, on, zapravo, dostiže svoju zrelost kao autor jer prelazi sa fikcije na lične eseje koji spajaju enciklopedijsko znanje sa dirljivom ljudskom pričom.