Koliko vredi unikat?

Godine 1959. na evropskim i američkim putevima su počeli da se kotrljaju unikatni automobili. Proizveo ih je Volvo, koji na tržištu u to vreme već nije bio toliko nepoznat i unikatan. Ali, model PV544 je imao nešto što drugi nisu – sigurnosni pojas u obliku slova V, koji se vezivao preko krila i oko ramena.

PV544 su prvi provozali Šveđani, a za njima i Amerikanci. Onda su i ostali auto-brendovi počeli da kopi-pejstuju foru. Štaviše, inženjeri u Volvou nisu baš imali nameru da pošto-poto budu unikatni. Samo su imali nameru da se zamisle nad jednom britanskom studijom, koja je godinu dana ranije, dakle 1958, dala ozbiljnu preporuku-upozorenje: da bi bilo sjajno kada bi svi automobili imali sigurnosne pojaseve.

Što se Sjedinjenih Država tiče, nije postojao niti jedan zakon ili propis koji bi proizvođače obavezao da ugrađuju pojaseve. Tako je ostalo i narednih 8-9 godina.

Samo, Volvo je rešio da bude malo poseban. Odlučio je i da mu ne treba slovo zakona da bi spasao stotine hiljada života.

25 godina nakon unikatnog PV544, pojavio se još jedan unikat. Karavan kakvog je napravio Dodge bio je do tada nešto neviđeno na putevima i po garažama. Danas izgleda oldtajmerski (a možda bi baš zato ponovo bio unikatan?), ali te 1984. godine je bio one of a kind.

Niko drugi ga nije proizvodio, bio je prostraniji i mnogo više kul od ostalih automobila. Unikatnost se isplatila, i to doslovno: iste godine je prodato više od pola miliona kul karavana.

Silna jagma je trajala koliko narednih godinu dana. Tačnije, dok i GMC nije poželeo da bude isto tako unikatan sa svojim modelom Astro, a za njime i Ford, koji je 1986. predstavio svoj unikatni Aerostar.

Možda je već tada bilo vreme da se redefiniše šta znači „unikatno“, čemu, zapravo, služi i zašto „unikatno“ ne pije vodu kada vam, recimo, na Veliku subotu zatreba vodoinstalater.

Jer, eto, cev u sudoperi je rešila da pukne baš kada vi spremate svakojaka ića za uskršnje praznike. I sad, da li bi vam subotom naveče (pa još na praznik) padalo na pamet da pozovete unikatnog vodoinstalatera?

Ili je dovoljno da dotični zna šta radi (dakle, da je kompetentan), i da može da vam reši problem koliko iste večeri – što će reći, stoji na raspolaganju u slučaju iznenadnih kvarova?

Nijedno od ta dva – ni dostupnost ni kompetentnost – nisu bogznakako unikatni. Ali, oba služe svrsi, a to je ono što većina očekuje od svakog vodoinstalatera. Doduše, može se desiti da je i vodoinstalater one of a kind ako je jedan od retkih koji na teren izlazi na Veliku subotu, Badnje veče, Prvi maj ili nedeljom u 7 ujutru.

A moguće je da će se dotičnom dogoditi isto što se dogodilo oldtajmerskom Dodge karavanu. Kroz neko vreme više neće biti one of a kind, jer će i ostali, vođeni njegovim primerom, početi da bivaju dostupni na Veliku subotu, Badnje veče, Prvi maj ili nedeljom u 7 ujutru.

Istini za volju, unikatnost u nekim slučajevima može biti plus. Unikatan nakit ili kancelarijski pribor, ili unikatni printovi na odeći su, manje-više, nekako uvek in. Ili, bar dok se i u ovim nišama ne napravi gužva. A to, na kraju, izgleda tako što su svi toliko unikatni da izgledaju prilično… Isto.

Što će reći, tržište i konkurencija će se prilično potruditi da unikati ne ostanu dugo unikati.

Tako je i onaj Volvo PV544 postao samo još jedan automobil sa sigurnosnim pojasem. Unikatnost mu je zvanično ugušena 1968. godine, kada je SAD usvojila zakon da apsolutno svi proizvođači imaju ugrađivati sigurnosne pojaseve.

Što znači, sada više nije bilo toliko važno da li ćete kupiti Volvo ili neki drugi brend, zar ne? Jer je slovo zakona ionako nateralo sve brendove da budu unikatni?

Pa, i ne sasvim.

Bez obzira na propise i zakone, ljudi iz nekog razloga nisu odustali od Volvoa.

A „neki razlog“ bio je taj što se Volvo potrudio da postupi onako kako mu je nalagala savest. Na unikatnost ga nije obavezivao (još nepostojeći) zakon, već činjenica da će sigurnosnim pojasom spasiti ljudske živote.

Što se inženjera u Volvou tiče, mnogo je važnije bilo zbog čega je PV544 bio unikatan. A do kraja tih 60-ih godina prošlog veka, dotični su već imali zavidnu reputaciju glede sigurnosti Volvovih vozila. Možda su drugi brendovi bili više kul ili sexy, ali na kraju dana, za novac koji su ljudi dali kada pazare Volvo, dobijali su garanciju sigurnosti.

Ako se na trenutak vratimo na vodoinstalatera koji vam je uleteo na Veliku subotu, možda je i on u tom trenutku bio pomalo unikatan. A utrčao vam je baš u nezgodnom momentu, jer i vodoinstalateri su ljudi; što će reći, verovatno i oni vole da budu sa svojim porodicama na praznično veče.

Elem, kada potrebe tržišta i konkurencija učine svoje, te od svakog vodoinstalatera učine „unikatnog“ vodoinstalatera, unikatnost sada već ne znači mnogo. Jer, kada vas opet snađe nepredviđeni kiks, vrlo je verovatno da već imate u imeniku broj vašeg unikatnog vodoinstalatera. Onog koji vam je uleteo kada je gorelo pod nogama i plivalo pod kuhinjskim elementom.

Može biti da se ni on nije bogznakako trudio da bude poseban. Ali, može biti da i on dobro zna koliko znači uleteti kada je mnogo tesno.

Prema tome, pažljivo birajte automobile i vodoinstalatere. I još pažljivije birajte zbog čega će(te) biti unikatni.