Šta je startap, a šta novoosnovana firma?
Svaki put kad se nas dvoje nađemo na kafi, godinama unazad, imamo samo jednu temu: šta bismo mogli da pokrenemo. Da li je moja ideja dobra? Da li je tvoja ideja dobra?
Nakon ovakvih i sličnih rečenica nisu potrebni kompleksni testovi ličnosti kojima bi se utvrdila orijentisanost ka preduzetništvu.
Preduzetništvo se već uselilo u um i sada je potrebno napraviti distinkciju da li je ta ideja, koja je pobedila sve ostale ideje, put do startapa ili firme?
Prethodna pitanja
Pre nego objasnimo pravne razlike između startapa i firme, pokušajte da odgovorite na ova pitanja:
- Da li vaša ideja donosi čovečanstvu nešto inovativno, kreativno, značajno unapređeno, nešto što već ne postoji, a bilo bi sjajno kad bi postojalo?
- Da li želite da osvojite globalno tržište ili ćete poslovati lokalno i regionalno?
- Da li želite da rastete brzo i velikim koracima, ili polako, oprezno, ulažući sopstvenu dobit?
- Da li ćete tražiti investitore koji će zauzvrat uzeti i udeo i vašem biznisu ili se finansirati sami i iz kredita banaka?
- Da li ste spremni na višegodišnje ulaganje u razvoj proizvoda bez izlaska na tržište i njegovog pravog testiranja ili želite da odmah ponudite svoj proizvod i utvrdite njegovu sposobnost da generiše profit?
Ako je odgovor na prvo pitanje potvrdan, a na ostala pitanja ste birali prvu opciju – vaša ideja deluje kao startap.
Šta je startap u pravnom smislu?
Startap je poslovni poduhvat koji još uvek nije registrovan kod APR-a.
Naime, dok radite na svojoj ideji sami ili sa saradnicima, ona ne mora nigde biti registrovana. Sve dok vi razvijate koncept proizvoda koji će nakon lansiranja ostvarivati zaradu, koji će moći da se skalira, proda drugoj kompaniji ili se prodaje globalno, a za koji i tražite investitora, jer sam proizvod još uvek ne donosi zaradu – pokrenuli ste startap.
Ako vas je više, dobro je da imate pismo o namerama, dokument koji reguliše vaše odnose, ciljeve, prava i obaveze, a naročito udele. Ovo pismo, osim što predstavlja neku vrstu neformalnog testiranja vaših međusobnih odnosa (jer ako već oko njega ne možete da se složite, bolje da i ne nastavljate dalje), ono je i neka vrsta informacije za vaše buduće investitore o vašoj ozbiljnosti i profesionalnosti.
Jedna od najznačajnijih stvari koje bi trebalo rešiti pismom o namerama je vlasništvo nad domenom (naziv, logo i ostalo). Dok ste u fazi startapa, vi prosto ne možete ništa da zaštitite posredstvom firme (jer je niste ni osnovali), nego to mora učiniti neki od osnivača kao fizičko lice (da zakupi internet domen, registruje žig kod Zavoda za intelektualnu svojinu i slično). Međutim, ako on iz nekog razloga ne bude želeo da to „prepusti“ firmi koja će nastati od vašeg startapa, bez pisma o namerama ne postoji mogućnost da ga na to naterate.
Kada startap postaje firma?
San svakog startapa je da postane profitabilna firma. Entuzijazam koji vas drži da besplatno ulažete znanje, vreme, novac i energiju vremenom ponestaje, stoga je dobro da što pre pronađete investitora.
Onog trenutka kada neki investitor poveruje da će mu se isplatiti ulaganje u vaš startap, potrebno je da se registrujete i postanete firma.
Dakle, kada vaša ideja, prototip ili MVP privuče investitora, odnosno u igru ulazi novac sa strane, sve mora biti na daleko višem nivou.
Pre svega, morate osnovati firmu odnosno DOO i to na osnovu osnivačkog akta kao konstitutivnog dokumenta. Registraciju obavljate kod Agencije za privredne registre (APR).
Pored ovoga, bilo bi dobro da ono pismo o namerama preraste u nekakav ugovor između članova. Neophodno je, recimo, regulisati:
- Na koji način, za koje potrebe i kojom dinamikom ćete trošiti investiciju?
- Koja prava će investitor imati u razvoju vašeg poslovanja? Da li ima upravljačka prava pored udela u vlasništvu?
- U kom trenutku i pod kojim uslovima ste spremni da prodate kompaniju?
I slično. Što detaljnije.
Startap se uglavnom od samog početka osniva u formi društva sa ograničenom odgovornošću, upravo iz razloga lakšeg deljenja udela sa investitorima.
U retkim situacijama, kada je osnivač startapa samo jedna osoba, on se može registrovati i kao preduzetnik ili kada ih je dvoje – kao ortaci. Ali, već kod dobijanja investicija on će promeniti pravnu formu opet u DOO.
Hardverski startapi
Iako se termin „startup“ vezuje uglavnom za inovativne softvere, tzv. SaaS (software as a service), startapi nisu isključivo digitalni poduhvati. Oni su naprosto brojniji, jer je njima u eri interneta lakše da izađu na globalno tržište.
Ali, startapi nemaju nužno softverske, odnosno digitalne proizvode, nego to može biti i hardverski startap poput domaćeg startapa Fuller Vision, koji se na osnovu inovativne tehnologije bavi proizvodnjom naočara sa autofokusiranjem. Oni su startap, jer i dalje zadovoljavaju kriterijume inovativnosti, skalabilnosti i globalnog tržišta. Na koji način? Pa, njihovi potencijalni klijenti su 2,1 milijarde ljudi širom planete koji pate od, za sada, neizlečive, tzv. staračke dalekovidosti (lat. Presbyopia) (koja se, opet ironično, pojavljuje već posle četrdesete godine).
Šta je firma?
Firma je zajednički naziv za preduzetnike, koji su fizička lica koja obavljaju privrednu delatnost, i privredna društva (ortačko, komanditno, društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo).
Svako ko registruje obavljanje delatnosti radi sticanja dobiti postaje firma.
Kao što smo pomenuli gore, svaki startap, takođe, registracijom postaje firma.
I kako neki startapi nikada ne postanu firme (ne privuku investicije i ne registruju se), tako i ogroman broj firmi nikada nisu bile startapi.
Dakle, ukoliko imate proizvod ili uslugu koji možete odmah (ili vrlo brzo po otvaranju firme) predstaviti javnosti, utvrđivati njegovu potražnju na tržištu i profitabilnost u kratkom roku, ako ćete biznis finansirati sami ili uz pomoć kredita banaka, poslovati lokalno i oprezno se širiti, ne želite da prepuštate udele u zamenu za investicije – vi ste malo ili srednje preduzeće (MSP), a ne startap. Iako ste novoosnovana firma – niste startap. Nemate konstitutivne elemente startapa. Vi ste mlada i/ili mala firma.
Šta je suština firme?
Svim firmama cilj je isti – zarada. To je naprosto u prirodi firme kao koncepta.
Ma koja ideja vodilja da je pokrenula vaš startap (želja da se čovečanstvu nešto olakša, da se pomogne, uđe na listu besmrtnih inovatora i sl) i ma koja ljubav i posvećenost da se krije iza proizvoda koje vi ručno izrađujete/slikate/vajate, recept za uspeh je da je tržištu to potrebno, a da ga vi ponudite u pravo vreme, na pravom mestu i na pravi način.
Bila vam ona glavni motiv ili ne, u navedenim okolnostima – zarada će doći.
Autor
Milica Bojanić je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i decenijskim iskustvom rada u kompanijama koje i zastupa pred sudovima. Oduvek intuitivno veruje, a sada i zna da je promena jedina konstanta, kako u kosmosu i prirodi, tako i u čoveku. Celoživotna opčinjenost knjigama, neobičnim životnim pričama i događajima, pažljivo slušanje i promišljanje, a u skorije vreme i naročito zanimanje za psihologiju, iznedrili su zaljubljenost u pisanje.
Više o Milici