Vodič za zamrzavanje preduzetničke radnje

Životni ciklus jedne preduzetničke radnje umnogome može da zavisi od životnog ciklusa njenog vlasnika, koji u određenim situacijama i iz određenih razloga može da je stavi u status mirovanja, kada privremeno biva oslobođen određenih obaveza, ali bez odjave delatnosti.

Privremeno zamrzavanje preduzetničke radnje regulisano je Zakonom o privrednim društvima, u okviru koga je prilično liberalno definisan, jer ne postoji tačan i detaljan spisak uslova pod kojima se može odobriti, kao ni rok na koji se odobrava.

Takođe, vlasniku preduzetničke radnje je ostavljen izbor i oko toga da li će plaćati doprinose. Ukoliko nastavi da plaća doprinose za PIO, u tom periodu će mu ići staž, u suprotnom neće, ali će mu obaveze mirovati. Isto važi i za doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje.

Dakle, sve te odluke su na samom vlasniku.

Zamrzavanje preduzetničke radnje praktično predstavlja privremeni prekid obavljanja delatnosti i najčešće nastaje kod korišćenja godišnjih odmora, bolovanja, odlaska u inostranstvo, prihvatanja posla u radnom odnosu ili u slučaju većih problema u poslovanju.

Zamrzavanje može najduže da traje dve godine po zakonu i posle tog perioda bi trebalo prisilno da se ugasi. 

Međutim, u praksi se dešava da do toga ne dolazi i da zamrzavanje traje mnogo duže.

Zakonska obaveza preduzetnika propisana zakonom jeste da istakne obaveštenje na mestu obavljanja delatnosti o dužini prekida poslovanja.

Koja je procedura?

Privremeni prekid poslovanja registruje se u Agenciji za privredne registre podnošenjem registracione prijave (Obavezni podaci i uz to Dodatak 06), kao i dokaz o uplati naknade za registraciju promene podataka o preduzetniku koja trenutno iznosi 750 dinara.

APR rešenje o prekidu obavljanja delatnosti obično se donosi u roku od nekoliko dana. 

Nakon toga dužni ste da u roku od 30 dana izvršite elektronsku poresku prijavu kojom zahtevate stopiranje obračuna poreza i doprinosa od datuma donošenja rešenja o prekidu obavljanja delatnosti.

Prekid obavljanja delatnosti ne može početi pre podnošenja same prijave (retroaktivno) a određivanje datuma do kada će trajati može biti navedeno, ali i ne mora, već može biti na neodređeno vreme.

Onog momenta kada preduzetnik odluči da odmrzne delatnost, podnosi novu prijavu o nastavku rada. 

To, međutim, nije jedina mogućnost. Vlasnik preduzetničke radnje posle određenog perioda mirovanja može da zatraži trajan prekid obavljanja delatnosti, odnosno da podnese prijavu o brisanju iz evidencije. 

Šta se dešava sa poslovanjem tokom mirovanja?

Što se poreskog tretmana tiče, Zakon o porezu na dohodak građana obavezuje preduzetnika koji u toku godine prekine obavljanje samostalne delatnosti da podnese poresku prijavu za utvrđivanje poreza u roku od 30 dana od dana prekida obavljanja delatnosti.

Obaveza preduzetnika koji vodi knjige jeste da u poreskoj prijavi prikaže iznos obračunatog i plaćenog poreza za period pre prekida obavljanja delatnosti, kao i da podnese poreski bilans. Ukoliko poseduje fiskalnu kasu, potrebno je sprovesti defiskalizaciju. 

Preduzetnik koji je privremeno prekinuo poslovanje mora o tome da obavesti banke u kojima ima otvorene račune dostavljanjem rešenja APR-a o nastaloj promeni u poslovanju.

S obzirom na to da je zamrzao preduzetničku radnju, vlasnik nema prava da obavlja delatnost, ali može da prima uplate za već obavljene poslove, isporučenu robu ili usluge. Uslov za to je da ima aktivan tekući račun.