Kako da opredelite koje prodaje usluga predstavljaju promet u zemlji, a koje ne?

Za potrebe obračuna PDV-a i određivanja kada ćete biti dužni da se evidentirate u sistem PDV-a, neophodno je da umete da opredelite mesto pružene usluge.

Primetićete da u ovom tekstu govorimo isključivo o pružanju (prodaji) usluga. Ova pravila ne odnose se na prodaju (izvoz) dobara. U fokusu nam je samo porez na dodatu vrednost i pravila povezana sa njim.

Mesto prometa usluga između dva lica, čije je sedište odnosno prebivalište (boraviše) u Republici Srbiji, uvek je Republika Srbija.

Ovaj slučaj je jednostavan i ne zahteva neke posebne elaboracije. U tekstu ćemo se baviti prometom koji ima elemente inostranosti – na strani kupca javlja se strana firma ili strano fizičko lice.

Mesto prometa pruženih usluga određuje se na osnovu odredbi člana 12. Zakona o porezu na dodatu vrednost. Član 12 daje dva opšta pravila, niz izuzetaka, a definiše i koga smatramo poreskim obveznikom a koga ne.

Da bismo pravilno primenili pravila iz člana 12, potrebno je da prođemo kroz sledeće iteracije:

• odredimo da li je naš kupac poreski obveznik ili ne, u smislu ovog člana;
• odredimo da li se na usluge koje pružamo odnosi neki od izuzetaka člana 12 (posebno definisana pravila za tu vrstu usluge);
• primenimo pravila iz izuzetaka, ili iz opštih pravila, ako izuzeci nisu primenjivi.

Pod poreskim obveznikom, član 12 podrazumeva:

1. svako lice koje obavlja delatnost kao trajnu aktivnost bez obzira na cilj obavljanja te delatnosti;
2. pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave sa sedištem u Republici;
3. strana pravna lica, državni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, registrovani za plaćanje poreza na potrošnju u državi u kojoj imaju sedište.

Ako je vaš kupac firma iz inostranstva, ona jeste poreski obveznik, u smislu člana 12, i dalje pratite pravila za ovu kategoriju.

Ako je vaš kupac fizičko lice iz inostranstva, ono nije poreski obveznik. Dalje pratite pravila koja se odnose na pružanje usluga licima koja nisu poreski obveznici.

Opšta pravila uređena su stavovima 4. i 5. koje ćemo primeniti ako ne pronađemo vrstu usluge koju pružamo u specifičnim izuzecima. Ovi stavovi glase:

Ako se promet usluga vrši poreskom obvezniku, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem primalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši stalnoj poslovnoj jedinici koja se ne nalazi u mestu u kojem primalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem primalac usluga ima prebivalište ili boravište.

Ako se promet usluga vrši licu koje nije poreski obveznik, mestom prometa usluga smatra se mesto u kojem pružalac usluga ima sedište ili stalnu poslovnu jedinicu ako se promet usluga vrši iz stalne poslovne jedinice koja se ne nalazi u mestu u kojem pružalac usluga ima sedište, odnosno mesto u kojem pružalac usluga ima prebivalište ili boravište.

Jednostavno rečeno, ako pružate usluge inostranoj firmi, smatra se da je promet izvršen van Republike Srbije (stav 4). Ako pružate usluge fizičkom licu, smatra se da je promet izvršen na teritoriji Republike Srbije (stav 5).

Ovo pravilo možete da primenite tek nakon što sagledate odredbe od stava 6. člana 12. koje počinju sa rečju “Izuzetno”.

Ovde su dati izuzeci od opštih pravila, i to za sledeće usluge, između ostalog:

• usluge u vezi sa nepokretnostima;
• prevoz lica i dobara;
• prisustvovanje kupturnim, sportskim, umetničkim, naučnim, obrazovnim i sličnim događajima;
• usluge oglašavanja, savetovanja, ineženjerskim, advokatskim, revizorskim i slično;
• usluge pružene elektronskim putem.

Ovde smo pobrojali samo neke od vrsta usluga za koje su predviđena specifična pravila.

Kada određujete mesto prometa za neku vrstu usluga po prvi put, pažljivo prođite kroz sve izuzetke, pa ako vrstu usluga ne pronađete među izuzecima, možete primeniti opšta pravila.

Na primer, izuzetak koji se odnosi na usluge inženjera, savetnika, advokata i revizora, upućuje da je mesto prometa za ove usluge, kada se pružaju fizičkim licima, mesto primaoca usluge. Prema tome, mesto prometa ovih usluga, kada je kupac u inostranstvu, uvek je inostranstvo. Ako je na strani kupca inostrana firma, onda na osnovu člana 12. stav 4. (opšte pravilo). Ako je na strani kupca fizičko lica, onda na osnovu člana 12. stav 6. tačka 7. podtačka 3). (izuzetak).

Određivanje mesta prometa usluga dosta je složen postupak i treba mu pristupiti sa pažnjom.

Od njega zavisi da li na računu, koji izdajete kupcu kome ste pružili određene usluge, treba da iskažete PDV, ako ste u sistemu PDV-a.

Ne treba zaboraviti da je prodavac, koji je u sistemu PDV-a, dužan da na svakom računu navede napomenu o poreskom oslobođenju, ako je ono primenjeno. Iako se ovde ne radi o klasičnom poreskom oslobođenju (već promet nije predmet PDV-a, a to nisu iste stvari), potrebno je navesti napomenu na računu. Napomena može da izgleda ovako:

Porez na dodatu vrednost nije obračunat na osnovu člana 12.6.7.3. Zakona o porezu na dodatu vrednost Republike Srbije.

Takođe, pravilno određivanje mesta prometa neophodno je da biste pratili limit za ulazak u sistem PDV-a, ako niste u PDV-u. Više o tome u narednim tekstovima.