Interni izvori finansiranja

Rešenje za pronalaženje dodatnih sredstava za mala i srednja preduzeća mogu da budu i interni izvori finansiranja, kroz programe ušteda i optimizaciju poslovnih procesa.

Aktiviranje internih resursa rezultira smanjenom potrebom za zaduživanje kod banaka ili drugih finansijskih institucija. 

Nećemo pogrešiti ako kažemo da svaka oblast poslovanja, odnosno svaki proces koji se odvija u jednom preduzeću ima potencijal za optimizaciju. Kada se osvrnemo na proces nabavke, prvo pitanje koje se može postaviti je „da li postoji jasna i transparentna procedura?“ Ukoliko postoji, sledeće pitanje je „da li je dovoljno dobra, odnosno u kojim segmentima su moguća unapređenja?“ Kako bi proces nabavke bio što efikasniji može se razmotriti potreba za uspostavljanjem različitih politika i procedura. Neke od njih su definisanje politike odabira dobavljača, centralizovana funkcija nabavke kako na nivou pojedinačnog preduzeća, tako i na nivou grupe povezanih pravnih lica, kao i zaključenje dugoročnih ugovora sa ključnim dobavljačima u cilju nabavke po nižim cenama i pod povoljnijim uslovima. 

Kada govorimo o procesima prodaje i naplate, značajne uštede odnosno oslobađanje novčanih sredstava je moguće ostvariti uspostavljanjem politika, poput kreditne, kojom preduzeće definiše rokove (broj dana) i nivoe (limite) odloženog plaćanja. Tu je i politika segmentacije kupaca po veličini i značaju, kojom se definišu povoljniji uslovi prodaje ključnim kupcima. Sledi i proces fakturisanja koji obezbeđuje ažurno i pravovremeno dostavljanje računa bez grešaka, kao i sistem naplate potraživanja koji jasno definiše aktivnosti i individualnu odgovornost zaposlenih, uključujući i stimulacije za dobre rezultate u naplati. 

Poslovanje je, naravno, nemoguće bazirati isključivo na politikama i procedurama. Inovativnost i aktivno praćene tržišnih kretanja i trendova iz okruženja su takođe značajni faktori uspeha. Na primer, pravovremena reakcija na nove tržišne uslove može rezultirati brzim rastom poslovnih aktivnosti. U zavisnosti od prirode delatnosti kojom se bave, preduzeća mogu razmotriti i saradnju sa drugom privrednim subjektima, kao što je udruživanje prilikom nabavke sirovina, zajedničko učešće na sajmovima i drugim promotivnim aktivnostima. 

Segment finansija takođe ima veoma važnu ulogu u aktiviranju internih resursa, odnosno u smanjenju potrebe za eksternim finansiranjem. Zaposleni u finansijskom sektoru generišu veliki broj izveštaja, koje rukovodstvo svakodnevno koristi za donošenje poslovnih odluka. Pored tradicionalne podrške rukovodstvu kroz finansijsko izveštavanje, menadžeri od svojih zaposlenih u finansijama sve više očekuju i da učestvuju u kreiranju strateških odluka i iznalaženju mogućnosti za unapređenje profitabilnosti. Ovaj trend ne bi trebalo da čudi, jer su zbog prirode svog posla rukovodioci službi finansija upoznati sa svim segmentima poslovanja. Stoga su i u dobroj poziciji da učestvuju u centralizaciji finansijskih i nefinansijskih informacija za strateško odlučivanje. 

Na osnovu navedenog, jasno je da je moguće ostvariti značajne uštede i unaprediti poslovanje i bez eksternog finansiranja. Kompetentni i kreativni kadrovi, dobra organizacija, kvalitetno definisani procesi i jasan sistem uloga i odgovornosti su osnova za optimizaciju i uspešno poslovanje svakog preduzeća. 

Autor teksta je Marko Fabris, PwC Srbija, Direktor u Odeljenju za usluge poslovnog savetovanja za SEE region