Prednosti kupovine IT opreme na lizing

Domaće kompanije ulažu u informacione tehnologije u proseku tek petinu onoga što ulažu kompanije u Evropskoj uniji, što nije ohrabrujuće, imajući u vidu da je IT nosilac rasta privrede i digitalne transformacije, ukazuju u Inicijativi „Digitalna Srbija“ koja se zalaže za transformaciju Srbije u digitalno društvo.

Domaće kompanije ulažu u informacione tehnologije u proseku tek petinu od onoga što ulažu kompanije u Evropskoj uniji, što nije ohrabrujuće, imajući u vidu da je IT nosilac rasta privrede i digitalne transformacije, ukazuju u Inicijativi „Digitalna Srbija“, koja se zalaže za transformaciju Srbije u digitalno društvo. U takvoj, digitalnoj Srbiji, svaki pojedinac, smatraju u toj organizaciji, moći će da ostvari svoj pun potencijal, imaće mogućnost da svoj talenat i inovativnost predstavi na globalnom tržištu, dok će srpske kompanije, svaka u svojoj oblasti, postati evropski lideri digitalne ekonomije 21. veka.

Do ostvarenja te dobre zamisli dalek je put, a mnoge, pogotovo manje firme i preduzetnici, skoro da na njega još nisu ni kročili. Neki zbog toga što nisu okrenuti budućnosti, drugi zato što nemaju novac za osavremenjivanje poslovanja ili ne znaju kako da ga nabave na najpovoljniji način.

„Kada govorimo o IT ulaganjima, danas to nije samo hardverska oprema, već i veliki broj softverskih rešenja koja olakšavaju i unapređuju poslovanje. Kao što je Excel nekada bio revolucija, danas su to razne druge aplikacije i programi koji omogućavaju zaposlenima da brže završe poslove, poput evidencije zaposlenih, knjigovodstva, vođenja nabavki, zaliha i slično. Danas se tehnologija brzo menja i važno je pratiti najnovije trendove, kako bi kompanije ostale konkurentne u poslovanju, jer ono što je digitalizacija takođe donela jeste i lakši ulazak novih igrača koji samo kroz internet oglašavanje i prodaju mogu da dođu do sve više kupaca i izvan granica naše zemlje“, ističe Zoja Kukić iz Inicijative „Digitalna Srbija“.

Ministarstvo privrede Srbije nudi preduzetnicima bespovratna sredstva za nabavku opreme, među kojima je i IT, na osnovu Programa podrške malim preduzećima koji sprovodi u partnerstvu sa bankama i lizing kućama. Sredinom marta ove godine raspisan je javni poziv kojim se malim preduzećima i mikropreduzećima, preduzetnicima i zadrugama nude bespovratna sredstva za nabavku opreme u ukupnom iznosu od milijardu dinara, odnosno maksimalno, pet miliona po privredniku.

Ministarstvo sufinansira četvrtinu troškova, preduzeće ili zadruga učestvuje sa pet odsto, dok se 70 odsto troška finansira iz kredite banaka ili lizing kuća.

Lizing kuće u Srbiji odavno nude nabavku IT opreme, ali je sada ta vrsta prodaje manja od dva odsto u ukupnom finansijskom lizingu koji je prošle godine iznosio četiri stotine dvadeset i četiri miliona (424.000.000) evra, što znači da je jedva nekoliko miliona evra.

Za to, kako tumači Bojan Vračević, predsednik Izvršnog odbora S lizinga (S Leasing) i potpredsednik Upravnog odbora Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), postoji više razloga. Jedan od njih jeste što mnogi preduzetnici ne znaju da je moguće IT opremu nabaviti na lizing koji se uglavnom povezuje sa nabavkom vozila, ili, eventualno, teških mašina i poslovnog prostora.

„Tržište IT opreme je ranije bilo, blago rečeno, neuređeno. U Srbiji je do pre nekoliko godina poslovala treća linija dobavljača, nije se znalo ko su uvoznici, distributeri. Za lizing kuće u takvim uslovima je bilo dosta rizično da nude IT opremu, zato što uvoz te opreme nije bio pouzdan. Za lizing kompanije je problem bio kako da tu opremu procene, kao i njenu finansijsku isplativost. U IT oblasti se sve brzo menja, oprema zastareva, ima kratak životni vek, a na tržištu se pojavljuju novi proizvodi. Pored toga, ulaganje u IT opremu nije bilo visoko na lestvici privrednika, tako je bila i slaba zainteresovanost za taj lizing“, rekao je Vračević.

Trebalo je da prođe neko vreme da se to promeni. Sada je situacija takva da svi pričaju o IT-ju, o digitalizaciji, to je top tema, što je, smatra Vračević, dobro za poslovnu klimu i napredak države.

„Sada u Srbiji imamo nekoliko ozbiljnih, velikih dobavljača IT opreme i lizing kuće nemaju nikakav rizik da sa njima ugovaraju poslove. Pored standardnih ponuda ti dobavljači nude i posebne pogodnosti za one koji na lizing kupuju“, kazao je Vračević.

Prednosti kupovine IT opreme u odnosu na druge oblike finansiranja, pre svega kredita, jesu u tome što nisu potrebna obezbeđenja, hipoteke ili žiranti, što je za početnike u biznisu od velikog značaja, jer nisu kreditno sposobni, zato što upravo oprema koja se otplaćuje na lizing služi kao obezbeđenje.

Dodatna prednost jeste i to što je jednostavnija i brža procedura ugovaranja lizinga, a najvažnije je što je cena takve nabavke niža nego na osnovu kredita.

Smisao lizinga, kako se reklamiraju neke lizing kuće, oslikava se u Aristotelovoj tvrdnji: „Istinsko bogatstvo nije u vlasništvu nad imovinom, već u pravu da se ona koristi.“ Nabavka na lizing podrazumeva pravo da kupac koristi i upravlja predmetom lizinga tokom trajanja ugovora, kao i da tokom perioda otplate pravni vlasnik ostaje davalac lizinga. Tek otplatom poslednje rate i prenosom vlasništva, primalac lizinga postaje vlasnik predmeta lizinga.

Za kupovinu IT opreme na lizing potrebno je učešće od najmanje 10 odsto, a dešava se da bude i do 50 odsto, u zavisnosti od vrednosti opreme i procene koliko će brzo zastareti. Za davaoce lizinga veoma je važno da dobro urade tu procenu, kako se ne bi desilo da u slučaju nemogućnosti njene oplate ne znaju šta će sa njom, odnosno da ona potpuno izgubi vrednost.

Važno je, takođe, da se posredstvom lizing kuće obezbedi stručno savetovanje kupca – šta je za njega najbolje da kupi, ako sam nije dovoljno edukovan za to. Početnici u poslu imaju previše briga i jako im je važno do dobiju pravi savet.

Kamate najviše zavise od ugovora sa dobavljačem. Uglavnom su od jedan do tri odsto godišnje, a mogu biti nula, čak i na robu za koju je standardna kamata četiri odsto, ako dobavljač ponudi benefite.

Postupak zaključenja ugovora o finansijskom lizingu podrazumeva da primalac lizinga izabere na tržištu ono što mu je potrebno, zatim da podnese zahtev za finansiranje i dokumentaciju koja je potrebna za donošenje odluke o odobrenju ili odbijanju zahteva za finansiranje, a ako je zahtev odobren ugovor može da se zaključi.