Uticaj Tamagočija na naše zbližavanje sa tehnologijom

„Da li je moj Tamagoči još živ?“ Varijacija na ovo pitanje bila je česta u osnovnim školama 1997. godine širom sveta. Čak i u Srbiji. Te godine objavljena je prva knjiga o Hariju Poteru, Beograd je dobio prvog demokratskog gradonačelnika, a neobičan kućni ljubimac osvojio je srca dece i na svom vrhuncu se prodavao u više od 30.000 primeraka dnevno.

Kratko podsećanje šta je i ko je Tamagoči, da ne eliminišemo u startu iz razgovora one koji ga se ne sećaju. To je virtuelna simulacija kućnog ljubimca. Na spektru života, Tamagoči je delovao manje živo od stvorenja od krvi i mesa, ali življe od, recimo, porodičnog računara ili čak omiljene konzole za igre. Računar jajolikog oblika zgodan za dečji dlan sa sićušnim ekranom i interfejsom sa tri dugmeta za virtuelnu igru simulacije kućnih ljubimaca.

Kobajagi živo biće, ti mu daješ hranu, piće, kad je umoran na spavanje ga staviš kobajagi. Kobajagi se razboli, da ga lečiš on te moli, kobajagi umre ako ga zapostavljaš. Nemoj nikad samog da ga ostavljaš. Kobajagi sad imaš ljubimca,

glasio je song za domaću TV reklamu koju nam je krajem devedesetih pevao dobro poznati muški vokal.

Iz današnje perspektive – Tamagočiji su predstavljali važan razvoj u istoriji tehnologije. Prvi u počeli da brišu granice između digitalnog i stvarnog. Istraživači su primećivali još od 1980-ih da veliki broj ljudi „delegira“ određeni nivo uma personalnom računaru. Međutim, ovo je bilo u apstraktnijem smislu, kao što je naše čuđenje da bi programirani protivnik u kompjuterskoj igrici mogao da nas pobedi.

Tamagoči je, po dizajnu, trebalo da simulira živost – zajedno sa neurednom stvarnošću kake, vežbanja, hranjenja i drugih bioloških potreba koje nijedan PC do tada nije nametnuo svojim vlasnicima. Bio je nemoćan bez svojih korisnika i, zauzvrat što smo ga odgajili, stvorila se emotivna veza.

Etika na ispitu

Roditelji su se možda isprva podsmevali toj ideji, ali mnogi su je podsvesno prihvatili. Nisu retki primeri da su deca dobijala Tamagočija da „treniraju“ kako bi dokazali da su dovoljno odgovorni da brinu o pravoj životinji.

Pitanje o životnosti Tamagočija nikada nije bilo bolnije artikulisano nego kada, prema bilo kojoj metrici, vaš Tama više nije bio među živima. Tokom jedne generacije, Tamagočiji su bili među njihovim prvim iskustvima smrti: nešto što je moglo, i jeste, rezultiralo dugotrajnim periodom žalosti među korisnicima.

Alan Turing, jedan od očeva veštačke inteligencije, predložio je da procenimo inteligenciju računara prema tome da li on može da prevari čoveka da pomisli da razgovara sa drugom osobom. Da li, dakle, treba da pripišemo nivo živosti relativno rudimentarnom programu koji je ipak u stanju da izazove prave suze i tugu kod čoveka?

Ostavila sam ga u svojoj sobi i kada sam se vratila bio je mrtav.

Ako niste vi izgovorili rečenicu sličnu ovoj, onda ste sigurno čuli od svojih drugara rođenih osamdesetih.

Smrt Tamagočija je bila još bolnija zbog saznanja da ste vi, korisnik, verovatno igrali ulogu u njihovoj smrti. Dok je stariji Tama mogao da umre prirodnom smrću, mnogo je verovatnija bila činjenica da se niste pravilno brinuli o onim mlađima. Čak i za razliku od kućnog ljubimca od krvi i mesa, o kome su se (budimo iskreni) više brinuli roditelji, vlasnici Tamagočija su morali da snose teret krivice saznanja da su oni sami odgovorni za smrt svog ljubimca, jer nisu bili tu da ih hrane ili čiste kada im je to bilo potrebno. Onim manje ažurnim to se dešavalo svakih nekoliko dana.

Čak i danas postoji, u treperavoj svetlosti GIF sveća zaboravljenih internet sajtova, na kojima muzika za sahranu dolazi u MIDI obliku, nekoliko Tamagoči „groblja“ na kojima očajni vlasnici mogu da podele svoje tužne priče sa simpatičnom publikom.

Takve stvari mogu da izgledaju čudno iz današnje perspektive i možda to tada nismo shvatili, ali pokrenuto je jedno veoma bitno pitanje. Naši mali plastični uređaji u obliku jajeta davali su nam ubrzani kurs etike veštačke inteligencije.

Skoro 30 godina nakon što su Tamagočiji debitovali, njihov uticaj je i dalje rasprostranjen. U Japanu postoje priče o mladićima, poznatim kao otaku, koji vode romantične veze zasnovane na tekstualnim porukama sa virtuelnim devojkama na malenim prenosnim uređajima.

Da li je slučajnost da su deca koja su odrastala opsednuta Tamagočijima prešla u opsednutost društvenim medijima?

Preteča robota usisivača i pametnih zvučnika

Kako piše teoretičar kulture Dominik Petman u svom eseju „Ljubav u doba Tamagočija„, otaku su potpuno svesni da predmet njihovih osećanja nije, striktno govoreći, stvaran.

Ali, to ne umanjuje erotski naboj i psihološki uticaj tekstualnih poruka koje dobijaju kao odgovor na svoje SMS udvaranje,

primećuje Petman.

Većina nas, naravno, nije išla ovim putem, ali otaku su otišli korak dalje. Odnosi koje su korisnici formirali sa svojim Tamagočijem možda su postavili temelje za našu spremnost da izađemo među masu i investiramo u slatke Roomba usisivače i robote kućne ljubimce, pored pametnih zvučnika koji „uvek slušaju“ kao što su Google Home i Apple HomePod. Tamagočiji su pomogli da se postave temelji za veštačka bića koja se smatraju kućnim ljubimcima – ili čak prijateljima.

Neke kompanije su pokrenule ovu ideju. Na primer, Microsoftov Xiaoice je veoma popularan AI asistent, sa ličnošću po uzoru na tinejdžerku, koja komunicira pretežno putem tekstualnih poruka. Pored odgovaranja na upite, Xiaoice može da priča viceve, komponuje pesme i peva, priča priče, igra igrice i još mnogo toga. Ne samo da je Tamagoči bio prethodnica takvih alata, već nas je naučio da prihvatimo digitalne entitete koji nisu nužno izgledali kao bilo koje prepoznatljivo živo biće. Za razliku od umiljatih Furbies-a, koji su uživali u eksploziji popularnosti u isto vreme kada i Tamagoči, nije bilo ničeg slatkog u vezi sa tvrdim plastičnim jajolikim Tamagočijijem.

Ono što je važno, Tamagoči je, takođe, bila jedna od prvih video-igara koja je prvenstveno ciljala na devojčice u eri u kojoj su se konzole poput Nintenda prikazivale isključivo u sekciji “igračke za dečake”.

Tamagočiji su nam, takođe, mogli pomoći da se pripremimo za svet društvenih medija.

Da li je uzročna veza ili jednostavno korelacija to što su deca koja su odrasla opsednuta Tamagočijima prešla u opsednutost društvenim medijima? Kolika je sličnost između instant reakcije na zvučne signale i ikonicama obaveštenja virtuelnog ljubimca sa sklonostima sličnim zahtevima korisnika društvenih medija, od kojih mnoge možda i ne poznajemo u stvarnom životu? I Tamagoči i društveni mediji zahtevaju česte tokenističke interakcije (hranjenje, pojenje, „sviđanje“ snimaka beba, mačaka ili egzotičnih destinacija) da bi se veza nastavila ako želi da nastavi da živi. Tamagoči su bili među prvima koji su iskoristili ove biološke karakteristike mozga.

Konačno, uz njih smo počeli da se navikavamo da nosimo neki lični uređaj gde god da idemo. Većina uređaja je dizajnirana da se uklopi u naše postojeće živote, što je nekada značilo čekanje dok ne poželimo da ih koristimo. Tamagočiji su poremetili ovaj prirodni poredak. Deca su mu se posvećivala usred školskih časova ili odmora. Čak su se u zenitu Tamagoči groznice pojavili medijski izveštaji o japanskim biznismenima koji su otkazivali sastanke kako bi mogli da nahrane svog  u pravo vreme. Putnik avio-kompanije je navodno iskrcao svoj let i zakleo se da više nikada neće leteti tom avio-kompanijom, nakon što joj je rečeno da mora da isključi svoj Tamagoči – nešto što bi za posledicu imalo njegovo resetovanje.

Danas deca koja su bila (pred)tinejdžeri u „zlatno doba“ Tamagočija nekoliko godina kasnije dobili su svoje prve mobilne telefone, a danas su pametni telefoni ili satovi skoro deo njihovog tela. Oni su digitalni domoroci koji ne dovode u pitanje svet u kome je naša dostupnost u svakom trenutku gotovo pretpostavljena. Tamagočijeve ometajuće bipove zamenilo je vibriranje pametnog telefona u džepu.

Novo, bolje

Igrajući na kartu nostalgije upravo te generacije milenijalaca Bandai Namco Toys and Collectibles je krajem 2023. objavio Tamagoči Uni, unapređenu verziju za dvadesete godine, zajedno sa WiFi vezom, Tamavers je Tamagočijev odgovor na Metaverzum. Nova generacija Tamagočija omogućava fanovima širom sveta da se povežu preko Tamaversa i da igraju zajedno sa Tamaversovom Tama Arenom, Tama Parties, Tama Fashion i Tama Travel funkcijama.

Tamagoči likovi, takođe, imaju različite izglede, ličnosti, pa čak i hobije, a korisnici mogu da prilagode svoje likove i imaju pristup sadržaju za preuzimanje i ažuriranjima. Prvi put Tamagoči likovi govore i to na sedam jezika: engleski, španski, francuski, nemački, italijanski, portugalski i japanski. A dodatno je interesantno da je brend ambasadorka TikTok zveza Čarli Diamelio.

Nova verzija Tamagočija nije (za sada) dostigla slavu nalik onoj iz devedesetih godina, ali na Amazonu beleži solidan broj prodaja i visoku ocenu korisnika.

Volim i sakupljam stvari iz vremena ka da sam bio dete. Bio sam prijatno šokiran kada sam video da ih još uvek prave ili prepravljaju. Uzeo sam dva. Jedan sam otvorio odmah da koristim, a drugi je za čuvanje. Nepotrebno je reći da sam čekao svog ljubimca nedelju dana da se rodi čak i kada sam bio na poslu, a on je i dalje umro bez razloga za nedelju dana. To mi je evociralo uspomene,

jedan od komentara na Amazonu.