Prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih za vreme vanrednog stanja

SVE PREPORUKE MINISTARSTVA NA JEDNOM MESTU

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na svom zvaničnom veb sajtu objavilo je tekst sa ciljem da odgovori na pitanja i nedoumice građana Srbije, odnosno poslodavaca i zaposlenih, u vezi sa njihovim pravima i obavezama tokom vanrednog stanja izazvanog virusom COVID–19. U ovom tekstu, oni su objasnili sve detalje i moguće situacije u toku vanrednog stanja, a mi vam prenosimo one najvažnije.

Organizacija rada od kuće

Ministarstvo je apelovalo na poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koji obavljaju dozvoljava, zaposlenima organizuju rad od kuće. Rad od kuće nije „plaćeno odsustvoˮ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu, koja može biti umanjena za troškove prevoza i naknadu drugih troškova u vezi sa organizacijom rada na ovakav način. U slučaju kada poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.

Zaposleni roditelj sa decom mlađom od 12 godina

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama i državnim institucijama, prema kojoj poslodavac treba da omogući jednom roditelju sa detetom ispod 12 godina, da radi od kuće. Ukoliko je proces rada takav da je to nemoguće organizivati, neophodno je da se organizuje rad u smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu. Preporuka se pre svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim službama i jedinicama lokalne samouprave, ali bi je trebalo primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava delatnost rada.

Zaposleni je u samoizolaciji/karantinu

Zaposleni kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o samoizolaciji ili karantinu, imaja pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju. Zaposleni u samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan navedeni akt nadležnog organa. Potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i doznaku, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi. 

Pravo na naknadu zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način (na primer prekršaj samoizolacije/karantina). 

Pravo na naknadu zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji je zaključen ugovor).

Prvih 30 dana odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno osigurnje.

Pravo zaposlenog koji koristi koristi godišnji odmor

U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim, koji za vreme korišćenja odmora, odnosno kolektivnog odmora kod poslodavca, ima pravo na naknadu u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.

Prekid rada, odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član 116. Zakona o radu)

Ukoliko poslodavac ima smanjen obim posla ili je u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv „prinudni godišnji odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.

U navedenom slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne zarade.

Prekida rada zbog naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja Visina naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog organa zbog nepoštovanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, utvrđuje se i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i ugovorom o radu.

Zaposleni odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini od 100% zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti. 

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i dr.

Pravo na neplaćeno odsustvo (član 78. Zakona o radu)

Poslodavac u skladu sa Zakonom o radu, može isključivo na zahtev zaposlenog da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo).

Višak zaposlenih

Poslodavac koji otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153. Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak, isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. 

Ukoliko poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao odredbe zakona.

Visina otpremnine ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Pravo zaposlenog na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti

Pravo na novčanu naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom, zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci bilo u osiguranju. 

Od 23. marta 2020. godine, postoji mogućnost elektronske prijave NSZ-u radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa zakonom.