Postati preduzetnik ili vlasnik društva sa ograničenom odgovornošću?

Kada već imate konkretizovanu ideju i biznis plan svoje buduće firme, potrebno je da izaberete formu u kojoj će ona poslovati – pravno i sa poreskog aspekta.

Kada je reč o oporezivanju, na dnu teksta ostavljamo link do webinara naše Marije Đorđić u kojem se sve objašnjeno vrlo jednostavno.

U ovom tekstu se bavimo osnovnim karakteristikama, u neku ruku – prednostima i manama – različitih formi poslovanja, kako biste razmotrili pogodne opcije za sebe.

Privredni subjekti – kako se sve može poslovati

Preduzetnik je uvek samo jedna osoba. Ne mogu dva ili više lica osnovati preduzetničku radnju kao partneri.

Dakle, ukoliko vas nekolicina želi da osnuje zajedničku firmu, trebalo bi da, zavisno od njene delatnosti, načina poslovanja i poslovnih ciljeva, razmislite da li će to biti društvo lica (ortačko društvo ili komanditno društvo ) ili društvo kapitala (društvo sa ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo).

Karakterističnost društava lica su sami osnivači. Oni kao osobe imaju neku specifičnost koja je glavna za funkcionisanje firme. Na primer, oni su umetnici, ili zanatlije, ili advokati, itd. Te osobe firmi daju svoje ekspertize, prepoznatljivost, znanja i slično, a istovremeno su oni lično odgovorni neograničeno i solidarno za obaveze društva.

Glavna karakteristika društava kapitala jeste da je tu, zapravo, kapital „glavni“. Svaku firmu vode i personifikuju ljudi, naravno, ali kod društava kapitala firma je inicijalno tako osnovana da se članovi ili akcionari mogu menjati nesmetano, a da to ne utiče (idejno) na organizaciju i poslovanje same firme.

Zbog kompleksnosti teme, mi ćemo se u ovom tekstu baviti dilemom jedne osobe – osnivača buduće firme:

Da li da postanem preduzetnik ili da osnujem jednočlano društvo sa ograničenom odgovornošću?

Preduzetnik

Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovalo svoju delatnost u cilju ostvarivanja prihoda.

Preduzetnik je, dakle, poslovno sposobna, punoletna osoba koja je kod APR-a izvršila registraciju svoje slobodne profesije.

On svoju delatnost registruje na neodređeno ili određeno vreme.

Ključna odlika preduzetnika je da on za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. Ovde ulazi imovina koju je imao (na svoje ime) pre registrovanja delatnosti, kao i sva ona koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti.

Njegova odgovornost za obaveze nastale dok je obavljao delatnost ne prestaje brisanjem iz registra.

Prednosti:

1. Jednostavno (i jeftino) osnivanje: Administrativna taksa za osnivanje preduzetnika iznosi 1.500 dinara (u trenutku pisanja ovog članka), a plaća se platnom karticom prilikom same registracije na sajtu APR-a;

2. Brza registracija: Ukoliko je prijava podneta kako treba, APR u roku od 3 do 5 dana donosi rešenje koje dobijete na svoj e-mail (za rešenja koja se dostavljaju na adresi ili preuzimaju lično u ekspozituri APR-a, vreme se možda može razlikovati, ali ne značajno);

3. Jednostavnije knjigovodstvo i manji troškovi računovodstva: Bilo da se odlučite da budete preduzetnik koji porez plaća paušalno, shodno šifri svoje delatnosti, ili tzv. knjigaš koji vodi poslovne knjige, knjigovodstvo je svakako jednostavnije, pa stoga je trošak manji;

4. Podizanje novca za lične potrebe: Pravila podizanja novca sa računa firme za lične potrebe razlikuju se kod preduzetnika paušalaca i knjigaša koji isplaćuje ličnu zaradu, ali svakako preduzetnik ima ovu opciju, dok u DOO-u to ne postoji;

5. Gašenje radnje: Kako se jednostavno osniva, preduzetnička radnja se jednostavno i gasi – podnošenjem poreske prijave i registracijom prestanka obavljanja delatnosti. Razlog za slobodno gašenje preduzetničke radnje je što osoba koja je jednom bila preduzetnik odgovara za obaveze iz perioda obavljanja delatnosti celokupnom svojom imovinom i nakon brisanja iz registra. Uzgred, preduzetniku je na raspolaganje i opcija prekida obavljanja delatnosti, tzv. mirovanja, što može biti zgodno iz mnogo razloga: zaposlenje, porođaj, bilo koja druga sprečenost za obavljanje posla ili jednostavno kada preduzetnik uvidi da mu obavljanje delatnosti stvara rashode veće od prihoda iz neke objektivne okolnosti, a ne želi da izvrši brisanje. Nasuprot ovome, DOO ne može ići u stanje mirovanja ni iz jednog razloga;

6. Promena delatnosti i sedišta: Preduzetnik može vrlo jednostavno promeniti svoju delatnost, menjati sedište ili osnivati ogranke;

7. Niži porez: Preduzetnici koji se opredele za isplatu lične zarade, plaćaju porez na dobit firme (ukoliko je na kraju poslovne godine ostvare). Ovaj porez (10%) je svakako niži od poreza u DOO-u.

Nedostaci:

1. Neograničena odgovornost za obaveze: Više puta pomenuta “mana”. Ključna karakteristika, i ujedno glavni pravni nedostatak je odgovornost preduzetnika celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti. Ovde ulazi imovina koju je imao (na svoje ime) pre registrovanja delatnostu, kao i sva ona koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti;

2. Apsolutna odgovornost za poslovanje: Preduzetnik ne može angažovati neko drugo lice koje bi, kao neka vrsta direktora, upravljalo njegovom delatnošću, te da u slučaju lošeg poslovanja na to lice svali odgovornost. Preduzetnik je odgovoran za poslovanje u potpunosti. Ovo važi i za preduzetnika koji ima registrovanog poslovođu. Odgovoran je uvek preduzetnik;

3. Nemogućnost prenosa vlasništva bez promene forme: Preduzetnik ne može preneti svoje vlasništvo na bilo koga. Ukoliko želi da firma pripadne bilo kome drugom, on mora sprovesti proceduru gašenja, odnosno brisanja. Druga opcija koju ima na raspolaganju, a koja se koristi kada preduzetnička radnja naraste u ozbiljniji posao, jeste preregistracija u DOO, koji, kako ćemo videti, ima mogućnosti prenosa vlasništva;

4. Nasleđivanje dugova: Kako je preduzetnik fizičko lice koje ima imovinu – potraživanja, ali i dugove (firme) – u slučaju smrti preduzetnika, njegovi naslednici nasleđuju i eventualne dugove.

Jednočlani DOO – društvo sa ograničenom odgovornošću

Iako kažemo „društvo“, u našem sistemu dozvoljeno je da jedno lice samo osniva DOO. To lice je vlasnik 100% udela u društvu.

Za razliku od preduzetnika, koji je, takođe, pojedinac, ali odgovoran za obaveze nastale iz poslovanja svom svojom imovinom, član jednočlanog DOO-a, iako je praktično stoprocentni vlasnik, ne odgovara za obaveze društva. On snosi rizik poslovanja samo do visine unetog uloga u društvo.

Prednosti:

1. Ograničena odgovornost: Najvažnija karakteristika DOO-a je ograničena odgovornost za obaveze – članovi odgovaraju za obaveze samo do visine uloženog kapitala. Osnivači tek u izuzetnim slučajevima (zloupotrebe) mogu biti pozvani na odgovornost ličnom imovinom. Ilustracije radi, ukoliko ste kao član uneli 50.000,00 dinara i automobil kao nenovčani ulog (ali koji se, takođe, procenjuje u novcu priilikom unosa), pa DOO ne posluje dobro i, recimo, ode u stečaj, vi ćete izgubiti samo uneti novac i auto. Ne odgovate za obaveze društva drugom ličnom imovinom;

2. Nizak osnivački kapital: Minimalni ulog kojim se može osnovati DOO u Srbiji iznosi samo 100,00 dinara. Naravno, kod nekih delatnosti potrebno je ogromno ulaganje da bi se pokrenulo samo poslovanje. Ali, recimo, kod delatnosti koje su, zapravo, „u prstima“ osnivača, kao što je, na primer, programiranje, marketing, konsalting i slične usluge, ovakav kapital je dovoljan za samu registraciju DOO-a;

3. Veći kredibilitet kod poslovnih partnera i banaka: Preduzetnička radnja može da naraste u zaista veliku i ozbiljnu firmu, ali, kao što smo već objasnili, to je i dalje posao jedne osobe – preduzetnika. Mnoge kompanije i banke imaju otklon prema tom obliku poslovanja, jer bi se, u situaciji da se preduzetniku nešto dogodi, saradnja „zakomplikovala“. Stoga, za finansijski veće poslovne saradnje DOO je pogodnija forma;

4. Lakše je prodati udele ili celu firmu: Vlasnici udela u DOO-u mogu raspolagati svojim udelima. Pod zakonskim uslovima, i uz obaveznu registraciju u APR-u, vlasnička struktura u DOO-u se može menjati, za razliku od preduzetničke radnje koja ne može promeniti svog vlasnika – preduzetnika;

5. Korporativna struktura: Društvo sa ograničenom odgovornošću ima direktora (koji je osniovač ili angažovano lice) koji ima svoje zakonske odgovornosti i, generalno, može uspostaviti kompanijsku strukturu i korporativno uređenje u kome se zna šta je čija odgovornost;

6. Mogućnost dokapitalizacije: Osnivači mogu pozajmljivati novac društvu bez registracije tog dela kao osnovni kapital, a mogu izvršiti i pravu dokapitalizaciju koja se registruje kod APR-a iz razloga širenja poslovanja ili prevazilaženja nelikvidnosti firme.

Mane:

1. Skuplje osnivanje: Bez obzira na zakonski minimum za osnovni kapital, što je samo 100 dinara, taksa za osnivanje kod APR-a je, recimo, 6.150,00 za elektronsko podnošenje prijave (za lično nešto viša). Takođe, sama dokumentacija za osnivanje DOO-a je kompleksnija, potreban vam je osnivački akt – odluka, i u slučaju da angažujete advokata za ovu uslugu, treba ukalkulisati i taj trošak;

2. Složenije i skuplje knjigovodstvo: Knjigovodstvo društva sa ograničenom odgovornošću je, svakako, kompleksnije od onog koje ima preduzetnik, tzv. dvostavno knjigovodstvo, te je po logici stvari ono i nešto skuplje. Takođe, DOO ima obavezu podnošenja finansijskih izveštaja;

3. Porez: Porez na dobit DOO-a iznosi 15%, a dodatno se plaća 15% poreza na prihode od kapitala (na primer, dividende) ako se dobit podiže sa računa firme;
4. Obavezna izrada internih akata: Preduzetnik nije u obavezi da donosi brojne formalne odluke. On je slobodan da posluje po svom nahođenju sve dok je to u okvirima zakona. Sa druge strane, DOO gotovo celokupno svoje poslovanje mora urediti odlukama i drugim internim aktima;

5. Složenija procedura gašenja: Društvo sa ograničenom odgovornošću ne može tek tako da prestane sa radom. Ukoliko član u jednočlanom društvu donese odluku o gašenju, on svakako mora proći proceduru likvidacije.

Zaključak

Na osnovu svega izloženog u ovom tekstu, vaš izbor između preduzetništva i DOO trebalo bi da zavisi od vaših specifičnih potreba i okolnosti.

U najkraćem, preduzetnička radnja je bolja opcija ako želite:

• Brzo i jeftino pokretanje biznisa;
• Jednostavnije i jeftinije knjigovodstvo;
• Niže poreske stope;
• Fleksibilnost u poslovanju (lako menjanje delatnosti, mogućnost privremenog prekida, na kraju krajeva – jednostavno brisanje).

DOO je bolji izbor ako vam je važno:

• Ograničena odgovornost (da rizikujete samo uloženi kapital);
• Veći kredibilitet kod poslovnih partnera;
• Mogućnost prodaje ili prenosa vlasništva;
• Uspostavljanje korporativne strukture;
• Mogućnost dokapitalizacije.

Kao što smo na početku teksta pomenuli, preporučujemo i Webinar 009 Naša mreža u kojem Marija Đorđić olakšava izbor pravne forme sa poreskog aspekta.