Posledice nezakonitog otkaza

Svaki poslodavac koji razmatra davanje otkaza zaposlenom – iz ma kog razloga – pita se:

A može li da nas tuži?

Odgovor je jednostavan: Može.

Na kraju svakog rešenja o otkazu, na samom dnu stoji pouka o pravnom leku koja kaže:

Zaposleni može pokrenuti spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana.

Zaposleni koji smatra da je nezakonito otpušten ima pravo da podnese tužbu nadležnom osnovnom sudu. Tužba se mora podneti u roku od 60 dana od dana prijema rešenja o otkazu. Postupak se vodi po pravilima hitnosti, što znači da sud ima obavezu da postupa bez odlaganja, mada u praksi ti sporovi traju i više godina.

Dakle, radni spor se može pokrenuti, ali kada je postupak otkaza sproveden na zakonit način, takva tužba će biti neosnovana.

U idealnom slučaju – spor se neće ni pokrenuti, jer će se iz obrazloženja rešenja o samom otkazu videti da je postupak otkaza sproveden na zakonit način.

Iz kojih razloga poslodavac može dati otkaz zaposlenom?

Razlozi za otkaz svrstani su ovde u pet orijentacionih grupa, ali svaka od tih grupa sadrži mnogo pojedinačnih situacija i okolnosti koje se smatraju opravdanim razlozima za otkaz.

Poslodavac može dati otkaz zaposlenom:

1. Ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:
   1. Ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;
   2. Ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;
   3. Ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa odnosno neplaćenog odsustva.
2. Ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze koju predviđa zakon o radu ili pravilnik o radu;
3. Ako ne poštuje radnu disciplinu koju propisuje zakon o radu ili pravilnik o radu;
4. Ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;
5. Ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu.

Svaki od ovih razloga, bez izuzetka, mora biti adekvatno obrazložen i potkrepljen dokazima. Osim toga, svako obrazloženje mora biti jasno, precizno i formalno ispravno.

Koji otkazi su nezakoniti?

Razlozi zbog koji otkaz može biti nezakonit su uglavnom:

1. Proceduralni propusti, što znači da nije ispoštovana procedura i rokovi za donošenje odluka, dostavljanje pismena i slično;
2. Suštinska nezakonitost – razlozi koji su navedeni i formalno ispravno obrazloženi – nisu suštinski tačni (npr. zaposleni se proglašava tehnološkim viškom zbog ukidanja pozicije u sistematizaciji, a radi se o suštinski važnoj poziciji za poslovanje i tu, zapravo, postoji manjak, a ne višak zaposlenih).

Posledice nezakonitog otkaza prema Zakonu o radu

Odluka o otkazu ugovora o radu nikada nije laka. Odnosno, ne bi je trebalo donositi olako.

Sa druge strane, i kod promišljenih i opravdanih odluka, dogodi se da se ne ispoštuje sam postupak davanja otkaza. Bilo da se napravi proceduralni propust, ili razlozi zbog kojih se otkaz daje nisu suštinski opravdani, posledice nezakonitog otkaza za poslodavca mogu biti ozbiljne.

Čak i “sitnica” u rešenju o otkazu ugovora o radu može povući višegodišnji sudski postupak, finansijske izdatke i ozbiljan udar na reputaciju poslodavca.

Zapravo, kada je otkazivanje ugovora o radu u pitanju, ne postoji stvar kao što je – sitan propust.

Rešenje o otkazu je nezakonito čak i ako je, primera radi:

• Navedeno da se otkazuje ugovor o radu koji je prethodno istekao, a radni odnos je produžen novim ugovorom;
• Citiran pogrešan član zakona o radu;
• Nelogičan datum u zaglavlju rešenja.

Dakle, čak ni “lapsusi” se ne mogu tek tako ispraviti i smatrati sitnim propustima. Svako slovo u rešenju je važno jer je otkaz najstroža sankcija u radnom pravu i mora biti i suštinski i formalno besprekoran.

Primeri nezakonitog otkaza

Navodimo samo neke od primera:

• Otkaz bez pisanog rešenja o otkazu;
• Otkaz bez obrazloženja u rešenju;
• Otkaz zaposlenog koji nije prihvatio aneks, ali mu prethodno nije ostavljan zakonski rok za izjašnjenje;
• Otkaz bez prethodnog upozorenja na postojanje razloga za otkaz;
• Otkaz iz razloga koji nisu predviđeni zakonom (npr. “ne uklapa se u našu poslovnu kulturu”, “ne može žena/muškarac ovo da radi”);
• Otkaz trudnici ili majci na porodiljskom odsustvu;
• Otkaz iz osvete zbog uzbunjivanja ili drugog korišćenja zakonskih prava;
• Otkaz usled tehnološkog viška, a poslodavac nije sproveo postupak proglašenja viška zaposlenih.

Posledice za poslodavca ako se dokaže nezakonitost

Ukoliko zaposleni s početka naše priče podnese tužbu za utvrđivanje nezakonitog otkaza, a sud u dugom i finansijski iscrpljujućem postupku utvrdi da otkaz jeste nezakonit i donese presudu u korist zaposlenog, poslodavac koji je dao otkaz imaće sledeće obaveze:

1. Vraćanje zaposlenog na posao:
   Sud može odlučiti da se zaposleni vrati na posao, ukoliko to zaposleni želi i ako je takav povratak moguć. Poslodavac je dužan da ga primi nazad pod istim uslovima kao pre otkaza;
2. Isplata zaostalih zarada
   Poslodavac mora da isplati naknadu zarade zaposlenom za period od dana prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na posao, umanjeno za iznos koji je zaposleni eventualno ostvario po drugom osnovu u tom periodu (npr. druga plata, socijalna primanja);
3. Uplata doprinosa za ceo period
   Osim neto zarade, poslodavac mora da uplati i doprinose za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za nezaposlenost za ceo period;
4. Plaćanje sudskih troškova
   Ako izgubi spor, poslodavac snosi troškove postupka, uključujući i troškove advokata zaposlenog, veštaka, sudskih taksi koje je predujmio zaposleni.

Šta ako zaposleni ne zahteva/ne želi da se vrati na posao?

U praksi je vrlo česta i razumljiva situacija da zaposleni ne želi da se vraća kod poslodavca sa kojem je prethodno bio u sudskom postupku. Zakon predviđa i tu mogućnost i nudi rešenje za nju.

Ako zaposleni ne želi da se vrati na posao, može tražiti od suda da obaveže poslodavca na novčanu naknadu umesto vraćanja. Sud tada određuje pravičan iznos, u zavisnosti od više faktora. Zakon o radu kaže da se zaposlenom u tom slučaju može isplatiti najviše 18 zarada, u zavisnosti od vremena provedenog u radnom odnosu kod poslodavca, godina života zaposlenog i broja izdržavanih članova porodice.

Kada poslodavac ostaje pri otkazu

Takođe se može dogoditi i situacija da se utvrdi da je radni odnos prestao bez zakonitog osnova, ali ako poslodavac u postupku ističe da je, i pored proceduralnog propusta, otkaz osnovan u smislu da je za sve učesnike u tom odnosu neprihvatljivo da nastave zajedno da rade, sud će odbiti zahtev zaposlenog da ga vrati na rad, ali će poslodavac biti dužan da mu isplati do 36 zarada (dakle, dvostruko više nego kada bi sam zaposleni odbio da se vrati na rad).

Kazne koje može izreći inspekcija rada

Pored sudskih posledica, poslodavac može snositi i prekršajnu odgovornost. Inspekcija rada može izreći novčane kazne, koje za pravna lica mogu ići i do 2.000.000 dinara, usled nepoštovanja postupaka, procedura i osnova za otkazivanje ugovora o radu.

Za preduzetnike ove prekršajne kazne idu do 500.000 dinara.

Najčešće greške poslodavaca

Kada bi se svi nezakoniti otkazi sumirali, kao najčešći razlozi za njihovu nezakonitost izdvojilo bi se sledeće:

• Nepripremljenost pre otkaza (nisu prikupljeni relevantni dokazi, nije bilo upozorenja, nisu poštovane procedure);
• Povreda prava posebnih kategorija zaposlenih (npr. trudnice);
• Otkaz u afektu, bez konsultacije sa pravnikom ili HR-om.

Kako umanjiti rizik od nezakonitog otkaza?

• Dokumentujte sve: upozorenja, opomene, disciplinske postupke, zapisnici sa sastanaka, mejlovi, izjave;
• Primenjujte isti standard prema svim zaposlenima;
• Konsultujte se sa pravnikom pre donošenja rešenja;
• Redovno ažurirajte interne akte (pravilnik o radu, pravilnik o organizaciji i sistematizaciji).

Zaključak

Kao što smo više puta istakli, treba pažljivo postupati sa jednom tako osetljivom stvari kao što je otkaz. Posledice davanja nezakonitog otkaza nisu bezazlene. Osim finansijskog rizika, tu je i reputacioni rizik za poslodavca.

Pažljivo planiranje, provera sa pravnikom ili iskusnim HR-om i poštovanje procedure ne znače više papirologije i više odlaganja, već manju verovatnoću da ćete se naći pred sudom.

Kada otkaz postane neizbežan, neka bude zakonit.