Da li je moguće odsustvo sa rada zbog kućnog ljubimca?

Jedan zaposleni je zatražio od šefa odsustvo na dva dana – pas mu je bio teško bolestan i trebalo je da dobije terapiju i negu, a nije imao kome da poveri brigu o bolesnoj životinji. Šef je bio gotovo siguran da takva mogućnost ne postoji, ali je, ipak, želeo da to proveri, pa je pozvao pravnu službu. Odgovor je bio kratak – zakon ne poznaje bolovanje za kućnog ljubimca. Zahtev je odbijen, što je izazvalo negodovanje zaposlenog i kratku raspravu sa šefom.

Da li je ova situacija morala da se završi ovako i da li je poslodavac imao druga rešenja? Kako se ovakav slučaj može urediti unutar firme?

U praksi poslodavci pribegavaju alternativnim rešenjima – kroz interne procedure, dogovor sa zaposlenim, promenu rasporeda rada ili rad od kuće. 

Da bismo dobili širu sliku, korisno je pogledati kako je pitanje kućnih ljubimaca regulisano u drugim zemljama Evrope. U državama EU zakoni ne predviđaju bolovanje zbog ljubimca. U Velikoj Britaniji i Holandiji pojedini poslodavci odobravaju odsustvo, ali to nije zakonska obaveza, već stvar dobre volje. U Nemačkoj i Francuskoj sve zavisi od pravilnika firme.

Pomenimo i presudu italijanskog Kasacionog suda iz 2017. godine, koja je privukla pažnju javnosti. Zaposlena na rimskom univerzitetu „La Sapienza“ je tražila odsustvo radi brige o bolesnom psu. Poslodavac nije odobrio odsustvo. Uz podršku udruženja „LAV“, slučaj je stigao do suda, koji je zauzeo stav da se briga o ljubimcu može podvesti pod „seri motivi familiari” – ozbiljne porodične razloge u smislu zakona Legge n. 53/2000. Ovakvim širim tumačenjem zakona sud je zaposlenoj priznao pravo na plaćeno odsustvo za brigu o psu, čime je stvoren presedan u dotadašnjoj sudskoj praksi.

U domaćoj javnosti ova tema je pokrenula polemiku – jedni su smatrali da bi bilo opravdano uvesti bolovanje zbog kućnog ljubimca, dok su drugi isticali da postoje mnogo važniji nerešeni problemi, kao što su ograničeno pravo na bolovanje za negu roditelja i restriktivna pravila za negu deteta.

Dva su pitanja: kako domaći zakon reguliše odsustvo radi nege kućnog ljubimca i na koji način poslodavac može da reši ovu situaciju u praksi.

Domaći pravni okvir – šta kaže zakon?

Zakon o radu poznaje različite osnove za odsustvovanje sa rada, od bolovanja do plaćenog odsustva. Pitanje je da li se briga o ljubimcu može podvesti pod neki od ovih instituta.

Bolovanje – prema Zakonu o obaveznom zdravstvenom osiguranju, razlozi za otvaranje bolovanja su: bolest zaposlenog, povreda, profesionalna bolest, komplikacije u vezi sa trudnoćom, izolacija ili karantin, kao i nega deteta do sedme godine ili roditelja pod posebnim uslovima. Kućni ljubimci nisu obuhvaćeni, jer se bolovanje priznaje samo kada zaposleni nije sposoban da radi, ili kada mora da brine o detetu ili članu porodice.

Plaćeno odsustvo – Zakon o radu uređuje situacije u kojima zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo, a to su sklapanje braka, rođenje deteta, teža bolest ili smrt člana uže porodice i dobrovoljno davanje krvi. Briga o kućnom ljubimcu nije predviđena kao osnov.

Neplaćeno odsustvo – postoji i neplaćeno odsustvo, koje se može odobriti na zahtev zaposlenog iz ličnih razloga. Nije precizirano koji su to razlozi, pa bi se u praksi briga o ljubimcu mogla podvesti pod ovu kategoriju. Prihvatanje zahteva zavisi od volje poslodavca, a zaposleni u tom slučaju ne prima naknadu zarade.

Obaveze vlasnika kućnog ljubimca – Zakon o dobrobiti životinja obavezuje vlasnika da obezbedi veterinarsku pomoć kada je životinja obolela i da se stara o njenom životu, zdravlju i dobrobiti. Vlasnik mora da preduzme sve mere kako bi sprečio bol, patnju, strah i stres, a zabranjeno je napustiti ili odbaciti životinju čiji opstanak zavisi od čoveka. Za kršenje ovih obaveza predviđene su novčane kazne od 5.000 do 50.000 dinara, a u težim slučajevima i krivična odgovornost.

Kako poslodavac može da reši ovu situaciju?

Iako zakon ne spominje odsustvo radi nege kućnog ljubimca, to ne znači da ga zabranjuje. Radno pravo je koncipirano tako da postavlja minimum prava zaposlenog koja se moraju poštovati, a dalje ostavlja prostor poslodavcu da kroz opšte akte ili ugovor o radu predvidi dodatna prava za zaposlenog.

Poslodavac može:

• Internim aktom (pravilnik o radu, kolektivni ugovor) omogućiti plaćeno odsustvo radi nege kućnog ljubimca;
• Napraviti drugačiji raspored rada kroz dogovor sa zaposlenim;
• Omogućiti fleksibilno radno vreme;
• Organizovati rad od kuće, posebno tamo gde je takav model već uobičajen;
• U krajnjem slučaju, odobriti neplaćeno odsustvo.

Zaključak

Zakon ne govori o odsustvu zbog ljubimca, ali ne sprečava poslodavca da na nivou firme osigura dodatna prava svojim zaposlenima. 

Kada govorimo o plaćenom odsustvu, zakon je predvideo situacije kada se može odobriti, ali je isto tako naveo da poslodavac može opštim aktom ili ugovorom o radu dodati i druge osnove za plaćeno odsustvo. 

Dakle, poslodavac ima prostor da iskaže fleksibilnost i obezbedi rešenje koje balansira između striktnih zakonskih odredbi i potreba zaposlenih. 

Poslodavci koji se odluče za takve pogodnosti pokazuju razumevanje za potrebe zaposlenih i rade na očuvanju dobrih odnosa, dok zaposleni dobija sigurnost da može ispuniti obaveze prema svom ljubimcu bez straha da će to uticati na njihov radni status.