Odsustvo s posla – šta je opravdano, šta nije, kada je plaćeno a kada nije?

U vreme praznika i raspusta, i generalno tokom leta, kada se uobičajeno više koriste godišnji odmori, ume da bude jako izazovno organizovati smene i pokriti radno vreme.

Na sve to, može se dogoditi i da zaposleni dodatno odsustvuju. Iz različitih razloga:

• Bolovanje (privremena sprečenost za rad);
• Venčanje, porođaj supruge, teža bolest ili smrt člana porodice;
• Dobrovoljno davanje krvi;
• Odlazak „na neplaćeno“;
• Izbor na državnu ili javnu funkciju;
• Odlazak na izdržavanje vojnog roka ili zatvorske kazne.

I dok poslodavac ima zakonsko pravo da organizuje korišćenje godišnjih odmora, kako bi održao procese rada – pita li se on ponešto o odsustvu zaposlenih po drugim osnovima?

Odgovor je: O nečemu može da odlučuje, o nečemu – ne. Poslodavci mogu svojim pravilnicima o radu (internim aktom) i ugovorom o radu dati veća prava zaposlenom nego što mu to garantuje Zakon o radu. Ali, prava zaposlenih koja imaju na osnovu zakona, poslodavac je dužan da ispoštuje.

Pogledajmo koje sve vrste odsustva postoje prema Zakonu o radu Republike Srbije, kako ih pravilno tumačiti i koje su moguće pravne posledice – i za poslodavca i za zaposlenog.

1. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Zakon o radu je utvrdio da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo ukupno 5 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima ukoliko to predviđaju pravilnik o radu ili ugovor o radu.

Dakle, ukoliko zaposleni u istoj godini sklapa brak i dobija dete, tih 5 radnih dana može rasporediti, recimo, 3 plus 2 i u oba slučaja će koristiti svoje zakonsko pravo na plaćeno odsustvo. Neko se može odlučiti da iskoristi svih 5 dana za sklapanje braka, ali ako dobije dete u istoj godini, moći će da bude odsutan ili po osnovu godišnjeg odmora ili na osnovu pravilnika o radu ili ugovora o radu, ako oni predviđaju dodatne dane plaćenog odsustva. Dakle, zakon dozvoljava da poslodavci daju zaposlenima više prava od zakonskog minimuma.

Nezavisno od ovog prava, zaposleni ima pravo na dodatno plaćeno odsustvo još:

1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;

2) dva uzastopna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

Članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj, a poslodavac može proširiti taj krug srodnika.

Poslodavci koji žele da poprave zadovoljstvo svojih zaposlenih, imaju mogućnost da internima aktima – pravilnikom o radu i ugovorom o radu – svojim zaposlenima obezbede dodatne dane plaćenog odsustva.

Otuda može se čuti da kod nekih poslodavaca zaposleni imaju pravo na plaćeno odsustvo zbog selidbe, polaganja ispita, edukacije u vezi sa poslom, zbog volontiranja u nekoj organizaciji od javnog značaja (npr. u slučaju poplave ili požara) i slično.

Dakle, naglasićemo još jednom, poslodavci mogu svojim zaposlenima uvek dati više prava od onih koje im daje zakon.

2. Neplaćeno odsustvo

Pored plaćenog odsustva po navedenim osnovima koje Zakon o radu garantuje zaposlenima, postoji i odsustvo koje je opciono i u potpunosti zavisno od poslodavca.

Poslodavac može (ali ne mora) zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade – neplaćeno odsustvo.

Poslodavac može o svakom konkretnom zahtevu zaposlenog da odluči pojedinačno, i u zavisnosti od navedenog razloga, trenutne organizacije i sistematizacije, obima posla i slično – ovakvo odsustvo odobri ili ne odobri.

Dakle, neplaćeno odsustvo se odobrava: isključivo na zahtev zaposlenog i uz izričitu saglasnost poslodavca.

Ukoliko poslodavac odobri neplaćeno odsustvo – zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa. To znači da mu poslodavac ne isplaćuje ni zaradu niti za njega plaća poreze i doprinose, ali i zaposleni i poslodavac dužni su da ispoštuju dogovor konstatovan rešenjem o neplaćenom odsustvu. Na primer, ako se u rešenju konstatuje da će se zaposleni vratiti na rad kod poslodavca posle tri meseca odsustva, on je dužan da se tada pojavi na radnom mestu, a poslodavac je dužan da mu obezbedi obavljanje posla.

Ukoliko zaposleni ne ispoštuje svoju obavezu, poslodavac ima osnova za prekid tog radnog odnosa.

Ističemo da zaposleni ne može samovoljno „uzeti slobodno“ i naknadno obavestiti poslodavca da to „ne mora da mu plati“.

Važno je znati da:

• Period neplaćenog odsustva ne ulazi u staž;
• Zaposleni nema pravo na zaradu, niti na naknadu bilo kakvih troškova;
• Ovo se evidentira na CROSO portalu.

3. Mirovanje radnog odnosa

U prethodnom pasusu pomenuli smo mirovanje radnog odnosa na osnovu odobrenja poslodavca, ali postoji i mirovanje radnog odnosa na osnovu samog zakona.

Naime, zaposlenom miruju prava i obaveze ako odsustvuje sa rada zbog:

1. Odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2. Upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3. Privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca;
4. Izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5. Izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz ovih razloga ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka tih razloga – vrati na rad kod poslodavca, a poslodavac je, naravno, dužan da to omogući.

Pravo na mirovanje radnog odnosa ima i neko ko je bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.

Ovo bi značilo da, ukoliko je vaš zaposleni, primera radi, suprug ambasadorke Srbije u bilo kojoj državi, njegov radni odnos kod vas miruje do njenog prestanka te funkcije. On ima pravo (i obavezu) da se u roku od 15 dana vrati na rad kod vas kao poslodavca.

Kada je odsustvo opravdano, a kada neopravdano?

Kao što smo videli, Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo da izostane s posla u navedenim slučajevima. U isto vreme, zaposleni je dužan da poslodavca o tome blagovremeno obavesti i da dostavi odgovarajući dokaz. Bez toga, čak i razlozi koji su inače opravdani – ne mogu se smatrati zakonitim.

Dakle, da bi odsustvo bilo opravdano, ono mora biti:

• Ili predviđeno zakonom (npr. ženidba, smrt člana porodice, davanje krvi);
• Ili omogućeno internim aktima poslodavca ili ugovorom o radu (selidba);
• Ili ono za koje je poslodavac dao saglasnost (neplaćeno odsustvo na zahtev zaposlenog).

U praksi, to opravdanje najčešće podrazumeva lekarsku potvrdu, poziv za vojsku, potvrdu o davanju krvi, itd.

Šta je neopravdano odsustvo?

Neopravdano odsustvo je svaki izostanak za koji zaposleni nije dostavio dokaz, niti blagovremeno obavestio poslodavca. Čak i ako postoji objektivan razlog, postoje načini da se poslodavac obavesti o izostanku sa rada.

Neopravdano odsustvo može predstavljati razlog za otkaz, naročito ako je u pitanju:

• Više dana uzastopno bez najave;
• Ili ponavljano izostajanje bez opravdanja.

Neopravdano odsustvo je zakonit osnov za otkaz.

Zakon o radu predviđa da zaposleni može dobiti otkaz ugovora o radu ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa ili neplaćenog odsustva iz. To svakako ne znači da poslodavac mora da da otkaz, već da može, i to svakako uz poštovanje procedure.

Evidencija prisustva i odsustva

Svaki poslodavac je dužan da vodi dnevnu evidenciju o prisustvu zaposlenih, u skladu sa propisima o evidencijama u oblasti rada.

Evidencija mora sadržati:

• Datum;
• Vreme dolaska i odlaska sa posla;
• Vrstu i trajanje svakog odsustva (npr. plaćeno, neplaćeno, bolovanje);
• Eventualne komentare ili napomene (npr. „potvrda dostavljena treći dan“).

Neuredna evidencija znači da poslodavac nema dokaza o prisustvu/odsustvu zaposlenog, što je ozbiljan rizik u slučaju kontrole ili radnog spora.

Zaključak

Odsustva zaposlenih su neizbežan deo poslovanja – ljudi se venčavaju, bore se sa bolešću, gube voljene osobe. U isto vreme, svedoci smo da su neki naizgled perspektivni biznisi propali upravo zbog nemogućnosti poslodavca da održi optimum radne snage.

Važno je da kao poslodavac dobro razumete svoja prava i obaveze, da vodite urednu evidenciju, ali da pre svega komunicirate otvoreno sa zaposlenima. Zapamtite, ono što zakon garantuje zaposlenima morate poštovati, ali možete biti i velikodušniji ako vam to dozvoljava organizacija. Ponekad dodatni dan plaćenog odsustva za zaposlenog znači mnogo više nego što vas realno košta.

Sve češće čujemo sintagmu “employer branding”, ali neophodno je da se poslodavac suštinski uskladi sa slikom koju pokušava da prikaže u javnosti.