Kako da preduzetnik legalno angažuje člana porodice

Porodični biznisi nisu retkost u Srbiji. 

Male radnje, ugostiteljski objekti vrlo često su čak i u lokalu u okviru porodične kuće. Proizvodnja hrane ili zanatske delatnosti gotovo da podrazumevaju oslanjanje na pomoć supružnika, roditelja ili dece. 

Ali, dok ta pomoć može biti neformalna, spontana i podrazumevajuća, zakon postavlja jasna pravila: član porodice ne može „tek tako“ da radi kod vas, a da nije prijavljen. 

Angažovanje mora biti u skladu sa propisima, jer u suprotnom rizikujete kazne zbog rada na crno.

U ovom tekstu objašnjavamo kada i kako preduzetnik može da uključi članove porodice u posao, koje oblike angažovanja zakon prepoznaje i šta je najpraktičnije rešenje u određenim situacijama.

Kako preduzetnik angažuje svoje radnike inače?

Preduzetnik je poslodavac kao i privredna društva. 

Lica koja rade kod njega moraju biti ili u radnom odnosu ili angažovani po nekom srodnom ugovoru: o privremenim i povremenim poslovima, o delu, i slično.

Izuzetak od ovog pravila su članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika. 

Ko se smatra članom porodičnog domaćinstva?

Pod pojmom „član porodice“ zakoni u Srbiji obično podrazumevaju: supružnik ili vanbračni partner, deca (rođena ili usvojena), roditelji, kao i drugi srodnici u pravoj liniji. 

Ali, kada se kaže porodično domaćinstvo, to je uži pojam od porodice i obuhvata samo one članove porodice koji čine jedno domaćinstvo, odnosno zajedno stanuju. Dakle, ova zakonska „olakšica“ da preduzetniku neko pomogne u radu je još uža – mogu mu pomagati samo oni članovi porodice koji još i čine zajedničko domaćinstvo.

Angažovanje članova porodice

Zakon ne sprečava preduzetnika da formalno angažuje odnosno zaposli članove svoje porodice i to kroz:

1. Ugovor o radu – na određeno ili neodređeno vreme;
2. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima – za povremeni angažman do 120 dana godišnje;
3. Ugovor o delu – kada član porodice obavlja konkretan zadatak ili projektni posao.

Svaka od ovih opcija ima specifičnosti, prednosti i ograničenja, ali suština je da je član porodice formalno gledano zaposleni kao i svaki drugi kod preduzetnika-poslodavca. 

1. Ugovor o radu – za stalnu pomoć

Ako vaš supružnik ili dete rade kod vas svakodnevno, imaju radno vreme i obavljaju iste poslove kao bilo koji zaposleni, najbolje je zasnovati radni odnos putem ugovora o radu.

To znači da ih prijavljujete u CROSO sistem (obavezno socijalno osiguranje), uplaćujete poreze i doprinose, i vodite evidenciju o radnom vremenu.

Prednosti ovakvog rešenja su višestruke:

• Član porodice stiče radni staž i zdravstveno osiguranje;
• Posao je potpuno legalan;
• Izbegavate rizik inspekcijskih kazni.

Iako deluje kao dodatni trošak, ovo je najbezbedniji način da zaštitite i posao i porodicu.

2. Ugovor o privremenim i povremenim poslovima

Ako je pomoć povremena – recimo, u sezoni kada je posao pojačan, ili tokom godišnjeg odmora drugih zaposlenih – možete zaključiti ugovor o privremenim i povremenim poslovima.

Ovaj ugovor se može koristiti do 120 radnih dana u kalendarskoj godini, i namenjen je upravo situacijama kada vam treba dodatna pomoć na kratko vreme.

Na primer, supružnik vam pomaže u kafiću tokom letnje sezone ili dete (starije od 15 godina) prodaje sladoled.

Za ovakav ugovor, takođe, postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa, ali u kraćem trajanju i fleksibilnijem obliku nego kod ugovora o radu.

3. Ugovor o delu

Kada je posao jednokratan i vezan za određeni rezultat – na primer, član porodice vam okreči lokal, napravi sajt, prevede tekst ili osmisli logo – tada se može koristiti ugovor o delu.

Bitna razlika je što ovde nema elementa radnog odnosa (radnog vremena, podređenosti, kontrole), već isključivo isporuka dogovorenog rezultata.

Za ugovor o delu plaća se porez i doprinosi, ali drugačije nego kod ugovora o radu.

4. Član porodičnog domaćinstva

Član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa samo u tri slučaja:

1) Povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika. 

Naime, ako je potrebno primiti ili utovariti robu, da preduzetnik ode do banke, da se očisti poslovni prostor i slično, član porodičnog domaćinstva može se naći u trgovačkoj radnji preduzetnika samo da se ona ne bi zatvorila tokom radnog vremena.

2) Privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost.

3) U vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Ne postoji neki propisani papir ili formular kojim dokazujete da vas član porodičnog domaćinstva menja samo po ovom osnovu. Ukoliko bi došla inspekcija rada, inspektor bi proizvoljno tražio neki dokaz otkud osoba bez formalnog ugovora na tom radnom mestu. Tada bi se mogli priložiti: 

• Izvod iz matične knjige rođenih ili venčanih – da se pokaže srodstvo (npr. bračni drug, dete, roditelj);
• Prijava prebivališta (lična karta) – da se vidi da žive na istoj adresi;
• Izjava preduzetnika ili člana domaćinstva – usmeno ili pisano, da je pomoć bez naknade i da nije zasnovan radni odnos;
• Ponekad se koristi i uvid u poreska dokumenta (npr. zajedničko domaćinstvo već evidentirano radi poreskih olakšica).

Važno je, dakle, dokazati isnpektoru da ta osoba zaista pripada domaćinstvu i da se pomoć pruža povremeno, bez ugovora i bez naknade. 

Ako bi inspektor možda ponovnim dolaskom utvrdio da je odnos, zapravo, kontinuirani rad sa elementima radnog odnosa (stalno prisustvo, određeno radno vreme, obaveze, plata), onda on može naložiti da se zaključi ugovor o radu.

Da bi izbegli nesuglasice sa inspekcijom, mnogi preduzetnici uoči odlaska, recimo, na godišnji odmor zaključuju ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa članom porodičnog domaćinstva, iako je to izuzetak u kojem to ne moraju da rade.

Zašto je važno legalno angažovati članove porodice?

Poneki preduzetnici nisu svesni da Zakon o radu toleriše samo povremeno pomaganje koje je tek izuzetak i smatraju: „Ako pomaže žena/muž, ne moram ništa da prijavljujem.“

Nažalost, neznanje nije opravdanje i inspekcija rada to tretira kao rad na crno. Kazne za preduzetnika zbog neprijavljivanja radnika kreću se od 300.000 do 500.000 dinara, a to što je u pitanju član porodičnog domaćinstva neće nužno biti opravdanje za propust.

Legalnim angažovanjem dobijate:

• Sigurnost da nema kazni;
• Socijalnu zaštitu za člana porodice;
• Izbegavanje nesporazuma sa inspekcijom.

Primer iz prakse 

Za primer ćemo uzeti preduzetnicu-poslastičarku, a analogija se može primeniti na razne delatnosti. 

Zamislimo poslastičarku koja vodi malu proizvodnju i prodavnicu, a muž joj pomaže oko nabavke sirovina i pakovanja. Ako on to radi svaki dan, najbolje rešenje je ugovor o radu. Ako povremeno „uskoči“, može se angažovati preko ugovora o povremenim i povremenim poslovima. Ako je njegova pomoć samo da prodavnica bude otvoren dok ona ode do banke ili kod lekara, može biti u radnji kao član domaćinstva koji će primiti porudžbinu ili uslužiti mušteriju.

Zaključak

Angažovanje članova porodice u preduzetničkom poslu može biti dragoceno, jer podrazumeva poverenje, fleksibilnost i sigurnost. Ali, da bi bilo legalno, mora biti u skladu sa zakonom.

Bilo da je reč o ugovoru o radu, povremenom angažovanju, ugovoru o delu ili izjavi da je u pitanju član porodičnog domaćinstva, važno je da preduzetnik izabere pravi model i sprovede potrebne prijave/pripreme.

Legalno angažovanje članova porodice ne štiti samo preduzetnika od kazni, već koristi i članovima porodice, jer ostvaruju socijalna i zdravstvena prava kod poslodavca od poverenja.