Ortačko društvo: Kada ima smisla, a kada ga treba izbegavati?

Kada dve ili više osoba odluče da pokrenu biznis zajedno, jedna od dilema je: koji pravni oblik izabrati? Većina preduzetnika automatski razmišlja o DOO-u ili preduzetničkoj radnji, dok ortačko društvo retko bilo ko (osim advokata) ima na umu.

Iako postoji još od doba Rimljana, ortačko društvo nije previše čest oblik organizovanja preduzetnika. Za to, doduše, postoje i opravdani razlozi – ortačko društvo može imati nekoliko bitnih “mana”, ali je za pojedine niše – idealna forma.

Pogledajmo kada je pametno biznis organizovati kroz ortakluk.

Šta je ortačko društvo?

Ortačko društvo (OD) je oblik privrednog društva u kojem dva ili više ortaka posluju zajedno – udružuju znanje, rad i/ili kapital, pod zajedničkim imenom, dele dobit i gubitak, i svi odgovaraju za obaveze društva svojom celokupnom ličnom imovinom.

Dakle, ne postoji ograničena odgovornost.

Svaki dug zajedničke firme, poverilac može da naplati iz lične imovine svakog od ortaka.

Ovo je najvažnija razlika u odnosu na DOO.

Zašto uopšte razmatrati ortačko društvo?

Prema okvirnim statistikama, svaka druga firma koju je osnovao pojedinac u Srbiji propadne u roku od tri godine, dok od tri novoosnovana ortačka društva – dva prežive. (Ove brojke treba uzeti sa rezervom, jer u Srbiji nema zvanične, precizne statistike po pravnim formama.)

Ortačkih društava svakako nema mnogo, ali statistika je na njihovoj strani i pokazuje da udruženi rad, ideje i kapital mogu bolje proći nego kada je sve na “leđima” pojedinca.

Osnovne karakteristike ortačkog društva

1. Najmanje dva ortaka

Za osnivanje O.D. potrebna su najmanje dva lica: fizička ili pravna. Gornja granica nije definisana, ali u praksi O.D. sa više od 3-4 ortaka postaje teško upravljivo. Zakon pretpostavlja da ortaci unose jednak kapital u društvo, ali oni sami mogu to osnivačkim ugovorom urediti drugačije.

2. Neograničena solidarna odgovornost

Ovo je najvažnija karakteristika O.D. i ključna razlika u odnosu na DOO. Kao što je preduzetnik u potpunosti odgovoran za svoje poslovanje, tako su i ortaci, neograničeno i solidarno, lično odgovorni za poslovanje svog ortačkog društva.

Ortaci odgovaraju za obaveze društva celokupnom svojom imovinom: poslovnom i privatnom. To znači da ako društvo bankrotira ili ne može da plati dugove, poverioci mogu da naplate potraživanje iz lične imovine ortaka (kuća, automobil, štednja).

Solidarnost znači da poverioci mogu da zahtevaju naplatu od bilo kog ortaka, a ne srazmerno njihovom udelu. Ako jedan ortak plati ceo dug, on kasnije može da traži da mu drugi ortaci vrate njihov deo.

3. Upravljanje društvom

Svi ortaci imaju pravo i obavezu da učestvuju u upravljanju društvom, osim ako društvenim ugovorom nije drugačije određeno. Odluke se donose jednoglasno ili većinom glasova, zavisno od dogovora u ugovoru.

4. Podela dobiti

Dobit se deli između ortaka prema ugovoru. Ako ugovorom nije drugačije predviđeno, dobit se deli srazmerno ulozima ortaka.

5. Nema minimalnog kapitala

Za razliku od DOO-a (koji ima simboličan osnovni kapital – 100 dinara), ortačko društvo ne zahteva ni taj minimalni osnovni kapital. Ortaci mogu da ulože novac, nekretnine, opremu, znanje ili čak samo svoj rad.

Kada ortačko društvo nema smisla?

Ovo pitanje je važnije od prethodnog dela. Ortačko društvo je najrizičnije partnerstvo.

Kada firma ima ili ulazi u bilo kakav finansijski rizik (nabavku opreme, kredit, dugoročan zakup, dugoročne ugovore, velike klijente, zapošljava dosta ljudi) – OD postaje previše rizično. Za svaku potencijalno pogrešnu poslovnu odluku, ortaci odgovaraju svojom celokupnom ličnom imovinom.

Ako sa svojim budućim ortacima već niste: radili zajedno na projektima, testirali međusobnu komunikaciju i kompatibilnost, videli kako ko funkcioniše pod pritiskom, uskladili vrednosti i ciljeve – ortačko društvo možda nije forma u koju se treba upustiti.

Dodatni problem kod ortačkog društva je izlazak ortaka. Izlazak ortaka iz OD često je komplikovan i emotivno i pravno, naročito ako ugovor nije precizno uređen. Za razliku od DOO-a, gde se udeo može relativno jednostavno preneti ili prodati, izlazak iz ortačkog društva često je pravno i poslovno složen, naročito ako ugovor nije precizno uredio razloge, rokove i posledice izlaska. U praksi, to neretko znači dugotrajne sporove i ozbiljno narušene odnose.

Ponekad ortaci u društvo unose samo svoje znanje, veštine i rad. Ali ako u tom zajedničkom radu postoji potencijal da nastane nešto veliko – softver, produkcija, platforma, bilo kakva intelektualna svojina velike vrednosti – bolje je opredeliti se za DOO ili dva/tri preduzetnika koji imaju precizan ugovor.

Alternative ortačkom društvu

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Danas je DOO najzgodnija forma za skoro sve tipove partnerstava, jer podrazumeva:

1. Ograničenu odgovornost – osnivači ne rizikuju ličnu imovinu;
2. Jasan odnos vlasništva – ugovor o osnivanju jasno definiše udele, a oni su merljivi i lako se prenose, kupuju, prodaju;
3. Kredibilitet – u pregovorima sa finansijerima i većim klijentima, DOO deluje pouzdanije

Saradnja više preduzetnika

Kada dva ili više lica imaju potrebu da udruže znanje, veštine ili rad u razvoj nečeg zajedničkog – a da svako zadrži odgovornost samo za svoj deo posla – mogu sarađivati recimo po ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji.

U ovom modelu, svako radi kao preduzetnik, a saradnja se uređuje ugovorom koji na dobar način pokriva specifičnost njihove saradnje (ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, ugovor o zajedničkom ulaganju/joint venture…)

Prednosti:

1. Nema zajedničke odgovornosti za dugove – svako odgovara samo za svoje obaveze;
2. Saradnja je vremenski fleksibilna – može trajati mesec dana ili deset godina;
3. Može se brzo raskinuti ako saradnja ne funkcioniše – bez posledica po ličnu imovinu;
4. Idealno kada su preduzetnici komplementarnog znanja – npr. dizajner + copywriter + programer, ili, npr. finansijski konsultant + biznis mentor.

Nedostatak ove forma može biti nepoverenje kod nekih klijenata ili investitora jer nema zajedničkog „brenda“, ako se to posebno ne uredi.

Preporuke: kako izabrati idealnu formu udruživanja

Evo najjednostavnijih smernica za odlučivanje:

Izaberite ortačko društvo ako:

• Posao je mali, bez rizika;
• Imate ogromno međusobno poverenje;
• Nema velikih ulaganja i kredita;
• Samo želite zajednički brend i jednostavnu organizaciju;
• Planirate da testirate saradnju nekoliko meseci.

Izaberite DOO ako:

• Planirate rast, ulaganja, zapošljavanje;
• Očekujete veće ugovore i korporativne klijente;
• Postoji potencijalno velika IP vrednost;
• Želite ograničenu odgovornost;
• Treba vam kredibilitet;
• Partnera je više od dva.

Izaberite preduzetničku saradnju ako:

• Želite fleksibilan odnos bez zamršene strukture;
• Saradnja još nije testirana;
• Svi partneri već imaju svoje biznise;
• Ne želite zajedničko pravno lice;
• Kombinujete komplementarne usluge.

Zaključak

Ortačko društvo jeste najjednostavniji oblik partnerstva, ali je i najrizičnije. Zbog svojih dobrih osobina (jednostavnost, manje formalnosti, zajednički cilj ortaka) ima smisla samo kada je posao mali, bez (velike) imovine, bez rizika i zasnovan na potpunom međusobnom poverenju.

Za sve ostale okolnosti, DOO ili saradnja preduzetnika je sigurnije, održivije i fleksibilnije rešenje.