Razlika između raskida i poništaja ugovora

Potpisivanje ugovora obično označava početak saradnje i planova, ali ponekad se dogodi da se stvari ne odvijaju onako kako je zamišljeno.

Situacija 1 – raskid ugovora 

Potpisali ste ugovor sa dobavljačem. Prva isporuka je stigla na vreme, druga sa zakašnjenjem, a treću nikada niste dobili. U jednom trenutku se pokazalo da dobavljač ne može da isporuči robu u dogovorenim količinama. Ugovor je bio ispravan i punovažan, ali tokom njegovog trajanja se ispostavilo da druga strana neće ispuniti svoje obaveze. To je opravdan razlog za raskid ugovora.

Situacija 2 – poništaj ugovora

Zaključen je ugovor sa osobom koja uopšte nije imala ovlašćenje da ga potpiše. Iako je na prvi pogled sve delovalo uredno – odgovarajuća forma ugovora, potpis i pečat, u pravnom smislu ugovor nikada nije ni nastao. Od samog početka postojao je nedostatak koji ga je činio nevažećim. Zato postoji osnov za poništaj takvog ugovora.

Na prvi pogled, raskid i poništaj deluju slično – ugovor prestaje da važi i saradnja se završava. Međutim, razlika je suštinska: kod raskida ugovora smetnja nastaje tokom trajanja ugovora, dok kod poništaja postoji od zaključenja. Upravo zato ova dva pojma ne treba mešati – iako oba dovode do prestanka ugovora, njihovi uzroci i posledice su različiti.

I. Raskid ugovora 

Raskid ugovora znači da ugovor, iako je u trenutku potpisivanja bio potpuno ispravan i važeći, prestaje da se izvršava jer se pojavila okolnost koja onemogućava ispunjenje obaveza. 

Razlog može biti kašnjenje u isporuci, neplaćanje ili promena okolnosti koja sprečava da se obaveze ispune do kraja.

Posledice raskida – Od trenutka raskida ugovor prestaje da važi, pa nema novih isporuka, plaćanja ili rokova. Strane se oslobađaju budućih obaveza, ali ako je povreda prouzrokovala štetu, obaveza naknade ostaje. 

Raskid povlači i obavezu vraćanja onoga što je već dato. Ako je jedna strana ispunila ugovor delimično ili potpuno, ima pravo da joj se vrati ono što je dala. Kada se vraća novac, obično se obračunava i zatezna kamata od dana prijema, jer je druga strana koristila tuđi novac. Ako je predmet ugovora korišćen, mora se nadoknaditi korist od njega, bilo vraćanjem plodova i prihoda, bilo novčanom naknadom. Na taj način se sprečava neosnovano obogaćenje.

Praktični koraci

Da bi se izbegle štetne posledice raskida, u ugovor se često unose zaštitne klauzule:

Klauzula o dodatnom roku za ispunjenje – „Pre raskida ugovora, strana koja trpi neispunjenje obavezna je da ostavi drugoj strani dodatni rok od 15 dana za izvršenje.“ 

Ova klauzula štiti dužnika od trenutnog raskida ugovora zbog kašnjenja. Poverilac je obavezan da mu ostavi primeren dodatni rok (u ovom slučaju 15 dana) da ispuni obavezu. Time se daje „druga šansa“ i izbegava se nagli prekid saradnje, posebno ako kašnjenje ne uništava svrhu ugovora.

Klauzula o restituciji – „U slučaju raskida, svaka strana je dužna da vrati ono što je primila, zajedno sa pripadajućim kamatama ili koristima od upotrebe.“ 

Klauzula o restituciji uređuje vraćanje onoga što je već primljeno u slučaju raskida. Ako je jedna strana dobila novac, robu ili korist, mora da ih vrati, zajedno sa kamatom ili vrednošću upotrebe. Time se sprečava neosnovano obogaćenje i obezbeđuje ravnoteža između ugovornih strana.

II. Poništaj ugovora

Poništaj ugovora znači da se ugovor smatra ništavim od samog početka, kao da nikada nije ni postojao. Uzrok poništaja uvek postoji već u trenutku zaključenja ugovora, jer je od samog početka imao pravnu manu koja ga čini nevažećim.

Takve mane mogu biti različite: ugovor je zaključen bez ovlašćenja, saglasnost volja nije postojala, predmet ugovora ne postoji, ugovor je protivzakonit, jedna strana nema pravnu sposobnost, ili je saglasnost volje data pod prinudom ili u zabludi.

Ništavi ugovori zapravo imaju grešku koja onemogućava da opstanu u pravnom sistemu. 

Ako ugovor krši osnovne norme, on je apsolutno ništav i ne proizvodi nikakva dejstva. Ako povređuje interese jedne strane, on je relativno ništav i važi dok ga ta strana ne ospori. Moguća je i delimična ništavost, kada samo pojedine odredbe nemaju pravnu snagu, dok ostatak ugovora ostaje na snazi.

Za poništaj nije potrebna hitna reakcija, jer se on može tražiti uvek i ne podleže zastarelosti. Sud donosi odluku i poništajem uklanja dejstvo ugovora.

Posledice poništaja – Poništaj znači da ugovorne strane moraju da se vrate u stanje u kojem su bile pre zaključenja ugovora. Ako je jedna strana primila novac, dužna je da ga vrati, a ako je koristila robu ili stvar, mora da nadoknadi korist od upotrebe. Istovremeno, strana koja je dala novac ili robu ima pravo da zahteva povraćaj onoga što je dala.

Praktični koraci

S obzirom da se u slučaju poništaja ugovor posmatra kao da nikada nije nastao, ne postoji mogućnost naknadnog popravljanja, jedini način da se izbegne jeste pažljiva provera pre potpisivanja. 

Korisno je proveriti da li je potpisnik ovlašćen, da li predmet ugovora postoji i da li je sve u skladu sa zakonom.

Posebno treba obratiti pažnju na formulacije koje ograničavaju prava ili obaveze na način koji zakon ne dozvoljava. Takve odredbe čine ugovor ništavim i u praksi nemaju pravno dejstvo.

Uzmimo kao primer klauzulu zabrane konkurencije. Zakon o radu predviđa mogućnost ugovaranja klauzule zabrane konkurencije nakon prestanka radnog odnosa, ali samo uz vremensko ograničenje i obaveznu naknadu zaposlenom.

Ništava klauzula bi izgledala ovako: „Zaposleni se obavezuje da dve godine nakon prestanka radnog odnosa neće raditi kod konkurencije.” – Klauzula je ništava jer ograničava pravo na rad i ne predviđa naknadu zaposlenom.

Zakonita klauzula: „Zaposleni se obavezuje da šest meseci nakon prestanka radnog odnosa neće obavljati poslove koji su u direktnoj konkurenciji sa poslodavcem, uz mesečnu naknadu u iznosu od ___ dinara.” Ovako sročena klauzula je zakonita jer je u skladu sa Zakonom o radu, koji dozvoljava ugovaranje zabrane konkurencije nakon prestanka radnog odnosa uz obaveznu naknadu zaposlenom.

Zaključak

Raskid i poništaj ugovora imaju različite uzroke i posledice, ali oba dovode do prestanka ugovora. 

Kod raskida ugovor prestaje da važi za ubuduće, dok se kod poništaja smatra nevažećim od početka.

U oba slučaja cilj je da se odnosi vrate u ravnotežu i da se izbegnu šteta i nesporazumi.

Zato je važno da se ugovor proveri pre potpisivanja, da obaveze i posledice budu jasno napisane i da se nedostaci uoče na vreme. Stručna pravna pomoć može biti od velike koristi i sprečiti kasnije nesporazume.