Prava i obaveze direktora

Sva profitna privredna društva, dakle, ona koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, moraju imati jednog ili više zakonskih zastupnika. Kod akcionarskih (AD) i društava sa ograničenom odgovornošću (DOO), zakonski zastupnik ima funkciju direktora.

Direktor može biti angažovan ili kao zaposleni u društvu, ili na osnovu odluke o imenovanju. Sa direktorom se ne mogu zaključivati drugi ugovori.

Direktor sa ugovorom o radu

Direktor može biti zaposlen kod privrednog društva, i to na određeno ili neodređeno vreme, i na njega se odnose sva radna prava i obaveze kao i za svakog drugog zaposlenog.

Takođe, njegova zarada će biti oporezovana na isti način kao i ostalim zaposlenima.

On može biti od ranije u radnom odnosu kod poslodavca i odatle izabran na funkciju direktora. Nakon isteka tog mandata, on se, po pravilu, vraća na svoje prethodno radno mesto.

Sa druge strane, neko može i zasnovati radni odnos kao direktor. Tada poslodavac odlučuje da li će to biti ugovor na neodređeno ili određeno vreme. Kod ovog ugovora na određeno pravi se odstupanje od maksimalne dužine trajanja radnog odnosa na određeno do 24 meseca. Sa direktorom se može ugovoriti određeno i duže od dve godine.

Direktor van radnog odnosa

Privredno društvo može odlučiti da direktora ne zapošljava, već da ga samo imenuje. Za imenovanje direktora potrebna je odluka o imenovanju, koju donosi nadležni organ, koji i zaključuje ugovor sa direktorom.

Dakle, međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora i društva uređuju se ugovorom o pravima i obavezama direktora.

I ovaj direktor ima pravo na naknadu za rad i druga prava: odsustvo, odmor, zaštitu na radu i ostalo. Naravno, tim ugovorom definišu se njegove obaveze i odgovornosti koje ukoliko naruši može biti razrešen.

Zakon o radu ne propisuje minimalnu naknadu za angažovanje direktora. To pojedine firme koriste i sa direktorom ugovaraju i tzv. simboličnu naknadu.

Ali, zašto bi iko preuzeo obaveze i odgovornosti jednog direktora, bez dobre finansijske naknade, pitate se možda. Razloga može biti više. Na primer, ta osoba je vlasnik udela i njegov interes je da društvo što bolje posluje i ostvari dobit iz koje bi se on naplatio. Ili, ista osoba je zaposlena ili adekvatno plaćena u društvu koje je povezano sa ovim privrednim društvom i slično.

Međutim, Ministarstvo finansija insistira da iznos naknade direktora mora biti određen i to „adekvatno“ i na taj iznos se obračunavaju i uplaćuju porez i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Naknada za rad imenovanog direktora oporezuje se kao ostali prihodi.

Ukoliko, ipak, ugovarate simboličnu naknadu za direktora, potrebna je dobro obrazložena odluka nadležnog organa za takav postupak, kako bi se eliminisao utisak da pokušavate da izbegnete plaćanje poreza.

Direktor – osnivač

Ukoliko je direktor neko od osnivača društva, on ne mora da zasnuje radni odnos, niti da ostvaruje bilo kakvu naknadu za svoju funkciju, ali je društvo dužno da za njega obračunava i plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje na minimalnu osnovicu.

Izuzetak od plaćanja doprinosa 

Jedini slučaj kada društvo nije u obavezi da plaća poreze i doprinose za svog direktora, jeste u situacijama kada je on zaposlen kod nekog drugog poslodavca, ili je direktor preduzetnik koji obavlja samostalnu delatnost i sebi plaća poreze i doprinose. 

Direktor – stranac

Ukoliko zapošljavate stranca kao direktora domaćeg privrednog društva, dakle, ukoliko zaključujete ugovor o radu, on mora imati radnu dozvolu i dozvolu za privremeni boravak.

Ukoliko, pak, samo imenujete direktora koji je stranac za privredno društvo osnovano kod nas, on ne mora imati radnu dozvolu, s tim da ovde mora boraviti kraće od 90 dana u 180 dana.

Ovlašćenja direktora

Direktor ima ona ovlašćenja za upravljanje društvom koje mu je osnivačkim ili statutom dodelilo samo društvo.

Elementarna ovlašćenja koja ima direktor, mada i ona mogu biti ograničena supotpisom, su:

• Ovlašćenje za potpisivanje ugovora;
• Zastupanje pred državnim organima;
• Donošenje odluka o radnim odnosima.

Direktor, inače, ima mogućnost prenošenja ovlašćenja drugim licima za pojedine poslove, ali to njega ne oslobađa odgovornosti.

Ukoliko on ovlasti, recimo, direktore pojedinih sektora da preduzimaju poneke pravne radnje, u slučaju bilo kakvog pravnog problema, odgovornost pred trećim licima ima isključivo direktor.

Odgovornosti direktora

Šta sve radi direktor privrednog društva?

Direktor ima i zakonsku i ugovornu odgovornost prema društvu, zaposlenima, ali i privredi uopšte.

1. Pravno zastupa društvo – svaka odluka ili ugovor koji potpiše direktor koji je registrovan u APR-u kao samostalni zastupnik, obavezujuća je za društvo;
2. Postupa savesno i sa pažnjom dobrog privrednika – ovo znači da je direktor lice koje je najpre stručno, a zatim i svesno da je njegova uloga da postupa u najboljem interesu društva koje zastupa, uzdržavajući se od nanošenja štete ostalim učesnicima u ugovornom odnosu i privredi. Zakon o privrednim društvima za direktora predviđa čak pet posebnih dužnosti.

• • Dužnost pažnje – podrazumeva da sve što direktor čini, radi to u najboljem interesu društva;
  • Dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes – direktor mora obavestiti društvo o svim poslovima ili radnjama u kojima on ili njemu bliska lica imaju lični interes koji bi mogao uticati na društvo;
  • Dužnost izbegavanja sukoba interesa – direktor ne sme učestvovati u donošenju odluka ili preduzimanju radnji koje bi mogle dovesti do sukoba njegovih privatnih interesa i interesa društva;
  • Dužnost čuvanja poslovne tajne – direktor je dužan da ne otkriva poverljive informacije društva trećim licima, niti da ih koristi u svrhe koje nisu u interesu društva;
  • Dužnost poštovanja zabrane konkurencije – direktor ne sme obavljati aktivnosti koje konkurišu delatnosti društva, niti učestvovati u konkurentskim poslovima bez saglasnosti društva.

3. Odgovara za štetu nanetu društvu – ako se dokaže da je svojim nepažljivim ili nesavesnim radom naneo štetu, može biti lično odgovoran prema društvu, članovima društva ili poveriocima;
4. Odgovoran je za poreske obaveze – u slučaju neispunjavanja zakonskih obaveza (npr. neplaćanje poreza), može biti odgovoran i prekršajno i/ili krivično;
5. Odgovornost prema zaposlenima – sve odluke u vezi sa zapošljavanjem, otkazima, disciplinskim postupcima i zaštitom prava zaposlenih, donosi direktor. Bez obzira na šefove pojedinih sektora i suštinske donosioce odluka, „poslednja“ je uvek direktorova i njegov potpis personifikuje volju privrednog društva. Ovo podrazumeva još i potpunu odgovornost za organizaciju radnog procesa, poštovanje radnog vremena i uslova rada, kao i obezbeđivanje bezbednosti na radu;
6. Odgovornost prema državnim organima – direktor je ključna osoba odgovorna za pravovremeno podnošenje poreskih prijava, izveštaja i drugih dokumenata koje zahtevaju institucije poput Poreske uprave, Narodne banke Srbije i APR-a. Kašnjenje ili netačni izveštaji mogu izazvati prekršajne ili krivične sankcije.

Zaključak

Dakle, imajući u vidu odgovornosti direktora i njegovu ključnu ulogu u upravljanju privrednim društvom, naši zakoni insistiraju i na „adekvatnoj“ naknadi za njihovo angažovanje.

Kada je ta naknadna ugovorena – prema mišljenju poreskih organa – suviše nisko, njima to liči na izbegavanje poreza.

Ipak, društvo je to koje najbolje poznaje svoje sadašnje i buduće potrebe i šta sve direktor treba da uradi, sprovede i zaštiti u njegovo ime. Stoga, društvo je i u obavezi da utvrdi koja je to adekvatna naknada za očekivanja koja ima od direktora, a da u skladu sa tim odredi koja forma angažovanja je finansijski isplativija.

Ovde za vas ostavljamo nacrt ugovora o angažovanju direktora van radnog odnosa koji možete preuzeti besplatno.