Svi pričaju o pozorištu „In his mind”

Pozorište je uvek bilo mesto gde možemo slobodno da se prepustimo pričama koje nam glumci na sceni igraju, da razmišljamo o postupcima pojedinih likova, da zamišljamo kako bi bilo da možemo da utičemo na tok događaja.

Želeći drugačiju povezanost sa publikom, grupa glumaca je odlučila da osnuje pozorište „In his mind”, koje će i gledaoce uključiti u priču, dajući im ponekad i aktivnu ulogu u predstavi. Više o tom interaktivnom konceptu, priča nam Sonja Ilić, producent i marketing menadžer.

1. Na koji način se ovo pozorište razlikuje od ostalih, šta ga izdvaja?

Reč je o drugačijoj, interaktivnoj predstavi koja ce publici pružiti osećaj učestvovanja u priči. Razlikuje se od tradicionalnog izvođenja, jer publika nije statična, već je u mogućnosti da se kreće po kući kroz sobe na tri nivoa i prati glumce i glumice na nesvakidašnji i misteriozan način, a sve kroz priču i moderan ples. Ovo je prvenstveno fizički teatar, koreografija je izuzetno dinamična i zahtevna. Kako bi potpuno iskusili imerzivnu prirodu predstave, samo 15 gostiju će biti povedeno kroz um Džeka Trboseka tokom jednog prikazivanja, što dodatno doprinosi osćcaju intimnosti. Ova predstava je uzbudljiva, provokativna i sa puno obrta. Smeštena u poseban ambijent, u istorijskoj kući na Vračaru koja datira iz kasnih 20-ih godina, dizajniranoj u viktorijanskom stilu sa primesama steampunk uticaja. Kuća je posebno adaptirana za potrebe predstave, na njenoj scenografiji je rađeno preko pet meseci i ona definitivno predstavlja iskustvo samo za sebe, pružajući osećaj izmeštenosti u drugu vremensku epohu.

2. Zbog čega je interakcija publike važna u ostvarivanju veze sa pričom?

Ovo je iskustveni teatar koji omogućava posetiocima da se involviraju u priču, ali je na njima da procene da li, i do koje mere, žele da se prepuste. Oni mogu biti nemi posmatrači ili aktivni učesnici. Svako može da se kreće prema sopstvenom nahođenju kroz kuću koja ima preko 450 kvadratnih metara, a svaka soba je scenografski entitet za sebe. Postoje glavne scene koje pozivaju intuitivno na interakciju, ali na publici je da proceni kako i koliko želi da se uključi u samu predstavu. Mogu očekivati neočekivane obrte, da dobiju neku rekvizitu ili zadatak koji treba da reše. S obzirom na prirodu predstave i činjenice da se više scena odvija uporedo, često se dešavalo da su se neki posetioci vraćali više puta kako bi imali celokupnu sliku. Pored predstave, publika će biti u prilici da uživa u jazz nastupima pre i posle predstave. Svako od posetilaca doživljava jedinstveno iskustvo, kojem će jedino oni prisustvovati i to je ono što ovu predstavu, između ostalog, razlikuje od klasičnog teatra.

3. Koji tip promocije proizvoda vam se pokazao kao najzahvalniji i zašto?

Društvene mreze (YT, IG I FB), a onda odlična povratna reakcija ljudi koji su imali prilike da posete kuću Džeka Trboseka, reklama „od usta do usta“.

4. Koji su glavni izazovi pri vođenju ovakvog posla?

Upoznati ljude sa ovakvom vrstom teatra i šta mogu da očekuju, budući da nisu imali prilike do sada da iskuse nesto slično. Svakako, veliki izazov je održati se u umetnosti u doba korone, jer smo, usled propisanih mera o održavanju socijalne distance, morali malo da modifikujemo koreografiju u skladu sa propisima.

5. Kakav sadržaj bi bio koristan za vas da se nađe na sajtu kao što je Naša Mreža?

Podrška drugim kreativnim i smelim umetnicima da se promovišu.