Nova srebrna groznica

Ljudi, pratite li šta se dešava sa srebrom? Doduše, ni zlato ne zaostaje. Vidim da Deutsche Bank daje procenu da zlato ide na 6000$ za uncu, ali srebro – nešto kao bitcoin u najboljim danima, bogami, tako raste. I ne planira da se zaustavi, kako deluje.

Zašto je srebro toliko popularno i koja je njegova istorijska uloga? Pa, za razliku od zlata, ono ima baš široku industrijsku primenu. Prvo i osnovno, srebro je najbolji provodnik, što mu daje ogromnu upotrebnu vrednost. U praksi se više koristi bakar, jer je jeftiniji, ali ako govorimo o karakteristikama, srebro je najbolji provodnik na svetu. Samim tim, jako je korišćeno u raznim industrijama – svuda gde je dobra provodljivost kritična. U današnje vreme ima posebnu primenu u industriji mobilnih telefona, data centara, proizvodnji solarnih panela, električnih automobile, kao i u mnogim drugima industrijama. 

Međutim, srebro ima i ulogu valute kroz vekove – to je verovatno svima poznato, tipa srebrni novčići. No, možda niste znali da je do 1935. godine Kina imala tzv. srebrni standard, odnosno valuta joj je bila vezana za vrednost srebra. Nešto slično zlatnom standardu, koji je nakon Drugog svetskog rata imao dolar.

Tačnije, do 1971. godine vrednost dolara je bila vezana za zlato, i države su mogle da svoje dolare menjaju za zlato. To je ukinuo Nikson, nakon špekulativnih radnji Francuske. Francuska centralna banka je tih godina konstantno testirala Ameriku menjajući dolare za zlato, čime je javno izražavala sumnju da Amerika uopšte stvarno ima toliko zlata koliko ima dolara. Nikson je to prekinuo 1971. godine (i posredno potvrdio da su Francuzi bili u pravu). 

No, da se vratimo na Kinu. Dakle, Kinezi, još od kasne dinastije Ming, odnosno od XVI veka – ne ložite se, ne znam toliko istoriju, a posebno ne kinesku, nego mi je drugar Claude pomogao da iskopam ove periode i datume – koriste srebro kao novac, tj. monetu za razmenu. I bili su najdosledniji jer su tako radili puna četiri veka.

Sve se to naglo prekida 1935. godine. Zašto? Zato što Amerika, kao rasuća svetska imperija broj 1, donosi uredbu o kupovini srebra 1934. godine, da bi pomogla svoje rudare i svoju ekonomiju. Time su izazvali ogromnu tražnju za srebrom i velike promene na tržištu jer su cene srebra ozbiljno skočile.

Malo konteksta ovde: Amerika je tražila način da nakon Velike depresije 20-ih godina prošlog veka, razmrda svoju privredu tako što će uvesti kontrolisanu inflaciju. Zašto? Zato što je imala problem sa deflacijom, koja je ekonomski još gora stvar od inflacije. U deflaciji cene idu naniže. Neko bi rekao da je to idealna stvar za potrošača. Da, ali iz perspektive države i industrije, to je pogubno, jer će potrošač, znajući da će cena da ide dole, oklevati i neće se odlučiti na kupovinu – jer će cena sutra biti niža. A to dovodi do sloma industrije jer se smanjuje potrošnja. E, zato je bolje imati inflaciju. Ona pospešuje potrošnju danas – jer će sutra biti skuplje. No, to treba kontrolisati, a ne ono što imamo kod nas. No, dobro, to je druga tema.

Elem, Amerika, želevši da zauzda deflaciju, donosi zakon o kupovini srebra, čime mu značajno podiže cenu. A to u Kini – pogađate – donosi totalni haos. Njima preti da uruši kompletnu ekonomiju. Tako da, Kina biva primorana da odustane od srebrnog standarda, tj. vezivanja valute za srebro. Ironijom sudbine – poetskom pravdom, činjenicom da se kolo sreće okreće, ili ubacite već svoju omiljenu doskočicu na ovu temu – tek ono što je Amerika uradila Kini, Francuska je 36 godina kasnije uradila Americi. 

Vau, hvala, gospodine istorijsko ekonomska digresijo, ova stranputica kojom smo krenuli i ovaj višak nepotrebnih informacija će sigurno sjajno doći za… Pa, nikad. Ili možda u nekom kvizu.

U redu, vraćamo se na temu. Dakle, Kina, koja je istorijski najduže bila vezana za srebro, mora da odustane od pariteta sa tadašnjom valutom – Claude kaže da se zvala tael, a evo kako se piše, kad se već frljamo totalno nepotrebnim informacijama 两. 🙂

Srebro je, dakle, nešto slično zlatu. Ima sličnu ulogu, ali – što je dosta važno za celu priču – ima veliku industrijsku primenu. Daleko veću nego zlato, jer je bolji provodnik, korisnije, jeftinije i ima ga više u prirodi – mada retko kao ruda, više kao nusproizvod. Tek ga ima znatno više nego zlata, što će biti dosta važno za poentu ove priče. Da, priča će imati i poentu – znam da trenutno ne deluje tako. 🙂

Ako pogledate grafik kretanja cene srebra, videćete jeda mali pik tokom 30-ih godina prošlog veka. To je faktor Kina o kome smo govorili malopre. Međutim, ono što mnogo više bode oči je jedan nenormalan rast cene srebra u periodu između 1972. i 1980. godine.

Opet malo istorijskog konteksta. Dakle, u Americi je upravo ukinut zlatni standard, poverenje u dolar je nisko. Na scenu dolaze dva brata – rođena na zidu smrti 🙂– Nelson I Vilijam Hant, teksaški milijarderi, naftaši. Pošto razumeju da dolar više nije stabilan, a ne mogu da kupuju zlato, odlučuju se da se zaštite time što će kupovati svo srebro ovoga sveta do koga mogu da dođu. Kupuju kao sumanuti, jer time žele da se zaštite, da naprave sebi verziju srebrnog pokrića. Klasičan špekulantski akt na berzi, mada, iz razloga zaštite svog kapitala – ako je to uopšte opravdanje.

Zbog povećane tražnje, cena srebra ide nebu pod oblake, što se vidi i na grafiku. Godine 1972. cena unce srebra je bila 2$, da bi 1980. otišla na čak 49.95$ po unci, što je apsolutni maksimum. U tom trenutnku braća kontrolišu čak ⅓ svetskih rezervi srebra. Ali, pošto niko nije jači od države, menjaju se berzanska pravila, uvodi se limit na špekulativne transakcije srebrom, i to konkretno 27.marta 1980. godine.

Kako Ameri svemu vole da daju neko ime, i ovo ima svoje ime „Silver Thursday“, i tog dana je – pogađate – cena srebra krenula nadole, jer se odjednom dramatično smanjila tražnja pošto braća nisu mogla više da ga kupuju, pa je cena za mesec dana pala sa skoro 50 na 10$ za uncu. Ovo je opet izazvalo takav šok, da je FED morao da inteveniše da ne bi došlo do kompletnog kolapsa monetarnog sistema. To je pokazatelj da ne možete da imate monopol nad robom kako biste diktirali cenu, jer se, pre il kasnije, umeša država i završi se katastrofalno po vas. Braća Hant to sad dobro znaju.

Fast forward na današnje vreme. Kina je danas jedan od najznačajnijih prerađivača srebra, a treći proizvođač u svetu, posle Meksika i Perua – opet Claude, ne ja – ali daleko najveći potrošač. I to je ključno. Kina je fabrika celog sveta, sve živo se proizvodi u Kini, kao što znamo, a kada uzmemo u obzir da se najveći deo trenutno brzo rastuće proizvodnje – automobila, solarnih panela, elemenata za data centre, odnosno svega što zahteva visoku provodiljivost – nalazi u Kini, jasno je da Kina igra centralnu ulogu sa aspekta tražnje srebra i da u dobroj meri može da diktira cene.  Uz sve to, na Šangajskoj berzi se vrši kotacija cena za celu Aziju. Na neki način (posredno) Kina diktira cenu srebra.

I, ako su nešto naučili iz istorije – Kinezi izgleda da, za razliku od nas, imaju tu foru da uče iz istorijskih grešaka – shvatili su da moraju da imaju kontrolu nad strateškim elementima od kojih im zavisi ekonomija, ili, kako bi to Tramp rekao, „matter of national security“. Ispratili ste već kako su Kinezi, koji kontrolišu proizvodnju daleko najvećeg dela retkih zemljanih minerala – takođe, važnih u ovim modernim industrijama, uključujući i vojnu industriju – iskoristili su svoju poziciju da ucenjuju ostatak sveta. posebno Ameriku, kada god im se učini da ih tretiraju nefer. Kinezi time imaju ozbiljnu pregovaračku poziciju. 

Pošto je srebro uglavnom nusproizvod kopanja bakra, cinka i drugih ruda, i nije baš na izvol’te, između ostalog, to znači da i, ako dođe do nekih promena u ceni, niti ponuda može da se brzo poveća da bi neko zaradio ekstra novce, niti pak tražnja može da se smanji. Jer, ako ništa drugo, za srebrom postoji samo povećana tražnja, zbog svih ovih industrija gde se koristi. Ovo je važan momenat, da bi se razumela dinamika kretanja cene srebra.
I ono što je ključna stvar za dramatičan rast cene srebra, posebno od ove godine, to je što je Kina od 01.01. 2026. proglasila srebro strateškim resursom – nešto kao Amerika Grenland. 🙂 Šta to znači? Da kineske firme iz industrije, kao što su solar, poluprovodnici, vojna industrija, imaju primat u odnosu na druge. Takođe, znači da se uvode izvozne kvote na srebro. Dakle, ne može više da izveze ko i kako hoće. Kao retki zemljani minerali, slična igranka.

Kako tržišta reaguju na to? Panično! Cena ide u nebo, i to je ono što vidimo danas na tržištu. Postoji strah da će Kina srebro koristiti kao dodatno oružje u pregovorima sa drugima. I, generalno, strahuje se od nestašice srebra, jer je pogodno za špekulaciju sada kada je toliko traženo. Uvek kada je tako, javljaju se razni špekulantu, koji vide priliku za zaradu. Ko ne zna o čemu govorim, neka odgleda film Wall Street sa Majkl Daglasom. Ili, još bolje dokumentarac, Inside Job, koji još bolje govori o ljudskoj pohlepi, a bez holivudizacije, tipa, „sell me this pen“ i slične limunade. 

Gde će dalje? Ne znam. Niko ne zna sa sigurnošću. Ono što je verovatno je da ovo sa srebrom ne može da potraje večno. Nije potrajalo ni braći Hant, to nas istorija uči. Takođe, po ovoj ceni, na duge staze, teško da će moći da se kupuje. Da li to znači da sada treba da se kladite da će cena nadole uskoro? Ja ne bih, barem iz dva razloga:

1. Tržišta mogu da ostanu iracionalna duže nego što vi možete da ostanete likvidni, kao što kaže stara berzanska mudrost;
2. Veliki su ulozi. Hajde, električni automobil i solar, ali vojna industrija… Jer, ti samonavodeći projektili, dronovi, drnde/mrnde, sve to zahteva srebro. Tako da nije van pameti da će da potraje još neko vreme.

Ali, definitivno će i da prođe. Bivši strateg JP Morgan banke, g. Marko Kolarević  – jednom bistar i informisan lik – smatra da će tokom godine srebro prepoloviti cenu. Nesumnjivo i on vidi da je špekulacija i cenovna neelastičnost srebra dovela do ovoga, a i istorija nas to uči.

No, kad tačno, baš je teško reći. Verovatno u drugoj polovini godine, ali ono što je sigurno jeste da igranje sa srebrom nije za one sa slabim želucem, posebno ne sada. Istorijski gledano, bilo je puno pometnje oko srebra, kao i sada. Neki će da zarade, sigurno, ali ja bih preskočio. No, to sam ja, a ovo ionako nije investicioni savet. 🙂