Reč-dve o integritetu
Ima tako ljudi koji vam se učine okej na prvi, drugi ili deseti pogled. Razboriti i pametni, ne manjka im inicijative. Retko im na čelu piše „mrzi me“ kada ih zamolite za pomoć. Ali, da li biste baš svakog od tih okej ljudi poželeli u svojoj blizini?
Ne izgleda da bi neko ovakav na prvi ili drugi pogled imao neku grdnu manu. Uostalom, ako iole držite do sebe, bilo bi sjajno da i ljudi oko vas imaju tako lepe kvalifikacije.
Logično je onda oko sebe želeti ljude koji, takođe, drže do sebe. Ljude sa integritetom, koji je, uostalom, sinonim za „držati do sebe“.
A može li neko razborit i pametan da drži do sebe? Svakako da dâ.
A neko kome ne manjka inicijative i ko nema problem sa „mrzi me“? Apsolutno. A može li neko da bude razborit, predusretljiv i prilagodljiv, a da mu manjka integriteta?
Apsolutno i svakako da dâ.
U principu, i neko takav može biti prilično okej. Ali, da li biste ga poželeli u svojoj blizini?
Iz ugla proroka, mudraca i filozofa
Prošao je koji mesec otkako je Voren Bafet napunio 93 (slovima: devedeset tri) godine. „Prorok“ i „mudrac“ u čiji liderski modus operandi se kune čitava plejada preduzetnika. Za proteklih 70+ godina, Bafet je imao štošta da nauči o integritetu.
Zatrebaju li mu ljudi u neposrednoj blizini, stavljao je držanje do sebe visoko na listi prioriteta. Pojačanje, a da je pametno i razborito – uslov 1 od 3. Inicijativa i predusretljivost – uslov 2 od 3. Ali, integritet – uslov 3 od 3 – je taj koji čini ogromnu razliku.
Nije to samo hir svojstven mudracima poput Bafeta. Postoje stvari koje u suštini ne treba dovoditi u pitanje – recimo, kao kada bi uz vas bio Milan Milanović, koji spada u one što su na prvi ili drugi pogled prilično okej. Razborit i pametan, ne manjka mu inicijative. Gotovo idealan za biti mu u blizini, jer njegovo iskustvo i know-how obećavaju da će rešavati problem.
Ali, Milan Milanović je ponekad sklon da to čini mimo moralnih kompasa. Prećutaće ponešto ili prošvercovati belu laž, ne bi li se dodvorio ljudima oko sebe.
Suma sumarum, razboritost i know-how jesu poželjni, ali ne ako se koriste na nepoželjan način.
Što znači – i ovde ćemo potražiti pojačanje u vidu Oksfordskog priručnika za filozofiju – da na osobu sa integritetom možete računati jer joj je na prvom mestu da postupa ispravno. Pogotovo u situacijama kada ima prostora da se pogaze pisana i nepisana pravila.
Recimo, naš Milan Milanović može proceniti da je njegov lični interes ispred interesa ostalih u njegovoj blizini (i daljini). Može na to biti podstaknut sa strane ili imati samo njemu znan povod, ali alternative su jasne – hoće li dozvoliti da njegovi lični interesi prevagnu?
Ako iole drži do sebe, razmisliće dvaput i odustati, nadajmo se, od toga da načini štetu sebi i drugima. Što bi rekli, čovek od integriteta.
Ali, možda postoji i nevidljivija strana medalje. To su sve one situacije kada bi sumnjive Milanove rabote mogle da prođu neopaženo. Niko (drugi) ne mora da zna, a Milan bi se komotno mogao provući bez posledica.
Taj momenat odlučuje da li Milan zaista drži do sebe, ili integritet doživljava kao ukras koji ga prikazuje u boljem svetlu.
Ako iz priče isključimo mudrace, proroke i filozofe, stvari su u principu jednostavne. Integritet se pokazuje postupcima, a ne rečima.
Ima, doduše, i u tome malo hodanja po tankom ledu. Na prvi ili drugi pogled, nema tog razgovora, sastanka ili testa koji vam odmah 1000% otkriva da li pred vama stoji neko poput Milana Milanovića.
Izgleda da je i onaj mudrac od 93 leta razmišljao o tome. Iako recepti ne postoje (bar ne brzi i laki), Voren Bafet se dosetio kako da nanjuši potencijalne Milanoviće.
Za početak – susretom koji bi otkrio potencijalne crvene zastavice. Otprilike, kao kad biste nekoga prošetali kroz nekoliko krugova, a svaki krug bi otkrio ponešto o njihovom držanju do sebe:
Prvi krug: etičke nedoumice. Znate ono kad sa nekim (ili nečim) imate problem, a valjalo bi da se postavite što je više moguće fer? Verovatno nema osobe koja se baš nikada nije našla u takvoj situaciji. Ako želite u blizini nekoga ko drži do sebe, „prošetajte“ ga kroz ovaj krug i pažljivo slušajte – šta se tačno dogodilo i kako je dotična osoba odabrala da se postavi?
Drugi krug: kršenje pravila. Ne postoje uvek da bi se pogazila, ali ponekad, samo ponekad, možda je i to neophodno. Ili nije – zavisi od konteksta ili da li se to preklapa sa etičkim nedoumicama. Ali, kontekst i argumenti za (ne)kršenje pravila mnogo toga otkrivaju o nečijem držanju do sebe.
Treći krug: a šta je sa drugima? Važno je držati do sebe, ali ne i isključivo do sebe. Jer, većina u svojoj blizini ima i neke druge ljude. Deliti sa nekim odgovornost (za ono što se radi i kako se radi) – za to bi valjalo držati i do drugih: biti sa njima otvoren, ne izbegavati teške teme i teške stvari, umeti ceniti zajednički trud.
Četvrti krug: sitne neistine. Poslednji i najnezgodniji – krug u kome bi se brzopleti malo lakše sapleli. Na primer, da li su spremni da sakriju ili izbegnu istinu, ako bi im to poslužilo kao prečica do cilja ili do tuđeg odobravanja? Naravno, za one koji integritet ne izjednačuju sa odanošću po svaku cenu (a što integritet svakako nije), neće biti ni mnogo razmišljanja. Biće, eventualno, blago podignutih obrva, jer neko ko drži do sebe im verovatno to ne bi ni tražio. A onaj ko bi… Pa, takvom ni oni verovatno ne bi želeli da budu u blizini.
Ne treba previše objašnjavati zbog čega. Ali, nije loše s vremena na vreme prošetati kroz ove krugove, onda kada valja odlučivati o tome koga želite u svojoj blizini. Ako ponovo konsultujete mudrace, rekli bi vam da ovih nekoliko „vrućih“ tema bacaju još malo svetla na nečiji integritet.
Suštinski, bacaju svetlo na nekoga ko:
- Teži da govori istinu i valja ga imati kraj sebe kada tražite nekoga otpornog na hvatanje krivina;
- Teži da održi reč: sa ovakvima nema mnogo nedoumica oko toga da li će održati svoje ili tuđe standarde;
- Nezgodne i konfliktne situacije ne vidi kao baba roge – njegova „prečica“ do rešenja je suočavanje umesto izbegavanja.
Zvuči skoro savršeno – osim što nije
Sećate se Milana Milanovića, lika sa upitnim integritetom? Ako ga suočite sa sopstvenim nezgodnim osobinama, možda mu neće biti svejedno da prizna grešku.
Neće biti sasvim svejedno ni nekome ko drži do sebe. Samo, potonji će si, ipak, dozvoliti prostora za greške. Jer, ljudi sa integritetom su i dalje ljudi, a to što drže do sebe znači da drže i do odgovornosti – čak i da u tome ispadnu pomalo nerazboriti. Bolje i tako, nego da razborito koriste arsenal upitnih opravdanja i usput rizikuju, makar i na sitnicama, da im se ne može sasvim verovati.
Okej su oni možda na prvi, drugi ili deseti pogled. Ali, ipak, razmislite dvaput da li ih želite u svojoj blizini.
Autor
Marta je prvo htela da bude učiteljica. Pa da svira violinu. Pa da trenira karate, piše pesme, uči jezike i slika. Onda je htela da fotka, svira gitaru, upiše muzičku školu, čita psihologiju i da bude slobodni umetnik. (Štagod to značilo u glavi jedne dvanaestogodišnjakinje.)
Više o Marti