Prodaja

Uvoz robe – šta treba da znate?

uvoz

Međunarodna trgovina često preduzetnicima predstavlja bauk, jer deluje da su uvoz ili izvoz robe prekomplikovana, preskupa i procedura rezervisana samo za veće firme. Kao posledica toga, preduzetnici se često ne usuđuju na ovaj korak i na taj način potencijalno sebi uskraćuju mogućnost proširenja asortimana, obezbeđivanja kvalitetnijih sirovina, uvođenje novog proizvoda, itd. Cilj ovog teksta je da vam ovaj proces predstavi iz praktičnog ugla i da vam pomogne da prepoznate da li vaš biznis može profitirati iz toga.

Pre nego što krenemo u detaljniju razradu mislim da je važno da opišemo glavne aktere u međunarodnoj trgovini kako biste lakše razumeli nastavak teksta.

Ino dobavljač (prodavac) – inostrano pravno lice koje vrši prodaju određene robe vama kao kupcu.
Prevoznik – preduzeće koje vrši fizički prevoz robe od ino dobavljača do vas i vašeg skladišta.
Špediter – pojam špeditera je dosta širok i može obuhvatati mnogo toga. Primarna uloga špeditera je da bude posrednik koji obavlja proces uvoza i izvoza robe. Priprema carinsku, poresku i drugu dokumentaciju i podnosi je carini. Dodatno, špediter može organizovati i sam transport robe, u sopstvenoj režiji ili preko posrednika. Stoga je čest slučaj da su prevoznik i špediter isto pravno lice koje sprovodi transport i carinske poslove. Takođe, špediter bi trebalo da vam bude primarni savetnik u celokupnom procesu međunarodne trgovine i njegova primarna uloga bi trebalo da bude da obezbedi da vam roba bude isporučena po najpovoljnijim uslovima, u što kraćem roku i u skladu sa zakonom.
Carinjenje – može biti uvozno ili izvozno u zavisnosti da li roba ulazi u zemlju ili je napušta. Predstavlja skup zakonski propisanih procedura koje je neophodno ispuniti kako bi roba mogla legalno da se stavi u promet u zemlji u kojoj se uvozi.
Trošak carine (carinska tarifa) – iznos dažbine koji je potrebno platiti iskazan u procentima od vrednosti same robe. Iznos tarife zavisi od vrste robe i njene zemlje porekla. Na sajtu Uprave carine možete se informisati o iznosima tarifa, ali svakako preporučujemo da konsultujete špeditera.
Paritet (Incoterm) – predstavljaju međunarodno definisana pravila po kome se najčešće obavlja međunarodna trgovina. Predstavljana su skraćenicama. Najprostije rečeno definišu obaveze kupca i dobavljača, odnosno gde prestaje odgovornost dobavljača za određenu robu, a gde počinje odgovornost kupca. Paritet najviše utiče na same troškove transporta. Najčešći paritet koji ino dobavljač navodi je Ex-works (EXW). Ovaj paritet označava da dobavljač obezbeđuje robu u sopstvenoj fabrici ili skladištu. To u praksi znači da vama kao kupcu sleduju svi ostali troškovi (izvozno carinjenje, utovar, transport, uvozno carinjenje, itd.) Druga krajnost bi bio paritet DDP (Delivery Duty Paid), gde je prodavac odgovoran za utovar, transport, carinjenje i snosi sav rizik do istovara robe u magacin kupca.

Proces

Pretpostavićemo da ste već stupili u kontakt sa ino dobavljačem i da ste ispregovarali količine i cene robe koju želite da nabavite i uvezete.

Prvi i najvažniji korak u ovom procesu je pronalaženje kvalitetnog špeditera koji će vas voditi kroz ceo proces. Dobar špediter vas potencijalno može poštedeti glavobolje i neplaniranih troškova pravovremenim savetima.

Drugi korak je obezbeđivanje neophodne dokumentacije od ino dobavljača. To su najčešće:

  • Ino faktura – koja treba da sadrži informacije o vrsti robe, ceni, paritetu i poreklu;
  • Lista pakovanja (packing list) – sadrži detaljan opis sadržaja pošiljke i informacije kako je roba upakovana. Sadrži detalje o ukupnoj težini i zapremini pošiljke, broju kutija/paleta i sadržaju svake kutije/palete ili neke druge ambalaže;
  • Atesti i drugi bezbednosni dokumenti – ukoliko je reč o specifičnoj robi, kao što je određena vrsta uređaja, materijala, hemikalija, itd, lokalno zakonodavstvo često zahteva prateću dokumentaciju proizvođača koju je potrebno dostaviti;
  • Izjava o poreklu robe (EUR1) – ovo se najčešće odnosi na robu poreklom iz EU zbog trgovinskog sporazuma između Srbije i Evropske Unije o ukidanju carina. Ukoliko je vrednost robe EU porekla manja od 6000€, dovoljno je da na ino fakturi postoji izjava o poreklu robe. Ukoliko je iznos veći, potrebno je sastaviti EUR1 dokument. Važna napomena, poreklo robe se odnosi na zemlju u kojoj je roba proizvedena, a ne odakle je otpremljena! To u praksi znači da, ako uvozite proizvod iz jedne od zemalja Evropske Unije koji je proizveden u Kini, bićete u obavezi da platite carinu;

Treći korak je prosleđivanje dokumenata špediteru i prikupljanje ponuda za prevoz. Špediter će vam na osnovu dokumentacije dati procenu troškova carinjenja i drugih dažbina. Prevoznik će vam na osnovu liste pakovanja i ino fakture dati ponudu koja najčešće uključuje stavke:

  • Izvozno carinjenje – vrši ga prodavac ili prevoznik (u zavisnosti od pariteta). Proces najčešće ne zahteva vaše dodatno angažovanje osim slanja dokumenata. Procedura je najčešće gotova u roku dan-dva;
  • Trošak prevoza – trošak može obuhvatati prevoz od magacina prodavca do vašeg magacina ili do carinskog skladišta, u kom slučaju ćete imati dodatni trošak prevoza od carinskog skladišta do vašeg magacina;
  • Trošak osiguranja – svaki transport ima obavezno minimalno osiguranje. Preporuka je da se raspitate šta to osiguranje tačno pokriva i da uporedite sa vrednošću vaše robe i procenite da li vam je potrebno dopunsko osiguranje. Prevoznici uvidom u dokumentaciju najčešće sami sugerišu ukoliko procene da je potrebno dodatno osiguranje;
  • Trošak manipulacije i smeštanja robe – ukoliko je robu potrebno smestiti u carinsko skladište, mogu nastati dodatni troškovi istovara i lagerovanja robe;
  • Trošak uvoznog carinjenja – ukoliko ste sa prevoznikom dogovorili i ovu uslugu, a ne sa drugim špediterom;

Četvrti korak je sam transport robe. Tu razlikujemo nekoliko vrsta transporta, koji se uglavnom razlikuju po vremenu isporuke i ceni. Kada je reč o drumskom transportu, najčešći su sledeći modeli:

  • Zbirni transport – najčešće najjeftiniji, ali i najsporiji vid transporta. Kako mu i sam naziv kaže, sastoji se najčešće iz dva koraka. Jedno vozilo preuzima robu od prodavca i dovozi ga do zbirnog skladišta prevoznika, gde se odatle redovnim linijama vozi ka zemlji destinaciji;
  • Dotovar – proces izgleda tako što jedno vozilo kreće sa jedne tačke sa delimično popunjenim vozilom i na putu do krajnje tačke popunjava vozilo dodatnim pošiljkama. Ova vrsta prevoza može biti slična po ceni kao zbirni transport, ali dosta brža pod uslovom da je u datom trenutku dostupna;
  • Direktan transport – najbrži, ali i najskuplji vid prevoza. Podrazumeva organizovanje namenskog vozila koji će pokupiti samo vašu robu i dovesti je direktno do vašeg magacina;

Peti korak – carinjenje

Nakon što prevoznik doveze robu do destinacije, roba se smešta u carinsko skladište ili ostaje u kamionu i čeka carinjenje (u zavisnosti od vrste prevoza i organizacije samog prevoznika). Tada na scenu nastupa vaš špediter, koji prilaže neophodnu dokumentaciju koju ste mu dostavili i započinje proces carinjenja. Pored same dokumentacije, špediter vam može tražiti prevod fakture ukoliko je na stranom jeziku i može vam tražiti dodatne informacije o samoj robi kako bi je pravilno klasifikovali i samim tim ocarinili u skladu sa zakonom. Sam proces carinjenja, ukoliko je dokumentacija kompletna, ne traje preterano dugo. Ceo proces se može završiti u roku od dan-dva ukoliko je špediter efikasan. Kada se carinjenje uspešno završi, špediter će vam dostaviti carinsku deklaraciju (JCI) i carinski račun koji sadrži obračunatu carinu i PDV. Sa plaćenim računom i priloženim JCI-jem možete pristupiti preuzimanju robe i nakon toga je možete staviti u promet.

Troškovi – šta da očekujem?

Okvirni očekivatni troškovi pri uvozu robe su:

  • Izvozno carinjenje – 30-60€;
  • Transport – zavisi od lokacije, gabarita i razvijenosti mreže prevoznika u datoj zemlji. Najčešće se određuje na osnovu broja paleta. Ukoliko tek počinjete da sarađujete sa dobavljačima iz neke zemlje, preporuka je da sakupite ponude od nekoliko prevoznika, jer prevoznici imaju različito razvijenu mrežu u različitim zemljama, pa stoga vam mogu ponuditi bolje cene za tu određenu zemlju, iako su možda skuplji u nekim drugim zemljama;
  • Carinska tarifa – velika većina potpada pod carinsku stopu 0%-20% u zavisnosti od zemlje porekla i vrste robe;
  • Usluge špeditera – 50-100€ u proseku;
  • PDV – 20%. Bitno je napomenuti da se PDV obračunava na vrednost, koja je zbir prethodnih stavki. Dakle, ako roba košta 1000, prevoz 100, carina 50 i pdv 20%, kalkulacija neće biti:
    1000 + prevoz 100 + carina 50 + PDV 200 = 1350. Već izgleda ovako: (1000 + 100 + 50) x PDV = 1380;
  • Kada se vrši uplata – pri završenom procesu carinjenja u obavezi ste da kompletan iznos carine i PDV-a platite pri carinjenju ili u roku od 8 dana ako špediter priloži bankarsku garanciju u vaše ime.

Zaključak – Da li se to meni isplati?

Iz svega navedenog do sada nameće se zaključak da se uvoz najčešće ne isplati kada se radi o malim količinama niske vrednosti. Zbog relativno visokih fiksnih troškova postoji rizik da vam ceo proces duplira cenu koštanja proizvoda, ukoliko je reč o maloj količini. Takođe, treba uzeti u obzir i kapital neophodan za ulaganje u ovaj proces. Domaći dobavljači vam najčešće izdaju robu sa odloženim plaćanjem i bez obavezne minimalne količine pri poručivanju. Sa druge strane, kada započinjete saradnju sa ino dobavljačem, najčešće ćete morati da prvih nekoliko pošiljki platite avansno, uz određeni minumum koji morate da naručite. Uz to, potrebno je uzeti u obzir i to da sve propratne troškove i kompletnu carinu i  PDV plaćate pri preuzimanju robe.

Da zaključimo, naš savet je da odradite detaljnu analizu i procenu troškova pre nego što krenete u sam proces. Uporedite cene i kvalitet koji je dostupan na lokalnom tržištu sa potencijalom koji vam donosi nabavka iz drugih zemalja. Srećom, ako pratite korake koje smo naveli, vrlo lako možete doći do neophodnih informacija i pre nego što krenete u sam proces uvoza. Pošaljite upit potencijalnom ino dobavljaču, raspitajte se kod špeditera o iznosu carina i drugih troškova za te proizvode, proverite sa prevoznikom koliko bi vas koštalo da tu robu prevezete i vrlo brzo ćete imati vrlo preciznu cenu koštanja koju ćete moći da uporedite sa alternativama na lokalnom tržištu. To će vam u velikoj meri olakšati donošenje odluke.

Dopao Vam se tekst?
Podelite ga sa prijateljima!

Autor

Diplomirani ekonomista i zaljubljenik u IT tehnologije. Preduzetnik, aktivan u nekoliko delatnosti. Želi da doprinese razvoju malih i srednjih preduzeća u Srbiji. Retko kada može da radi samo jednu stvar.

Više o Ivanu